Компьютер вируслари



Download 107,41 Kb.
bet1/9
Sana21.10.2022
Hajmi107,41 Kb.
#854788
  1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
5.2-mavzu


КОМПЬЮТЕР ВИРУСЛАРИ ВА УЛАРДАН ҲИМОЯЛАНИШ

РЕЖА:
1. Компьютер вируслари ва зарар етказувчи дастурлар
2. Вирусларни аниқлаш уcуллари.

Компьютер вируслари ва зарар етказувчи дастурлар ахборот хавфсизлигига буладиган асосий тахдидлар каторига киради. Улар оммавий равишда таркатилиб, ахборот тизимлари учун катта моддий зарар етказадилар.
Умуман зарар етказувчи дастурларни қуйидаги уч синфга ажратиш мумкин:
  • вируслар - улар шундай дастурларки, бошка дастурларга жорий этилиб, зарарланган файлларни ишга туширишни бошкариш максадида уларга узларининг кодларини жорий этадилар. Бу оддий таърифдан вируснинг асосий вазифаси бошка файлларга юқиш эканлигини англаш кийин эмас. Вирусларнинг таркалиш тезлиги чувалчангларга нисбатан бир мунча камрок;
  • чувалчанглар - бу тоифадаги зарар етказувчи дастурлар тармок ресурсларидан фойдаланадилар.

  • троян дастурлари - шундай дастурларки, улар сукилиб кирган компьютерда фойдаланувчининг рухсатисиз маълум амалларни бажаришга киришадилар, яъни маълум шароитларда дискдаги маълумотларни учирадилар, тизимнинг «осилиб» колишига олиб келадилар, махфий ахборотларни ўғирлайдилар

Жорий этилиш мухитига кўра вируслар қуйидаги синфларга ажралади:
-файлга жорий этилувчи;
-юкловчи дастурларга жорий этилувчи;
-макровируслар;
-тармоқ вируслари
Файлга жорий этилувчи вирус бажарилувчи файлларга (EXE, COM, DLL, SYS, БАТ кенгайтмали файлларга) жорий этилади, яъни вирус дастурининг коди кайсидир файлга суқулиб ўрнашади. Ўз таркибида вирус дастурининг кодига эга бўлган файл вирус билан зарарланган (ёки вирус юққан) файл дейилади.
Юкловчи дастурларга (boot-filc) жорий этиладигав вирус дискнинг юкловчи секторига (Boot-сектор), ёки виичестериинг тизимли юкловчи секторига (MasterBootRecord) жорий этилади.
Макровируслар. Макровируслар маълумотларни кайта ишлаш тизимига (матн мухаррирлари, электрон жадваллар ва шу кабиларга) ўрнатилгаи макротиллар имкониятларидап фойдаланадилар.

Download 107,41 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish