Иссиқлик алмашиниш жараёнлари иссиқлик ўказиш



Download 13,39 Kb.
Sana18.12.2022
Hajmi13,39 Kb.
#890663
Bog'liq
2. ИССИҚЛИК АЛМАШИНИШ ЖАРАЁНЛАРИ


ИССИҚЛИК АЛМАШИНИШ ЖАРАЁНЛАРИ
Иссиқлик ўказиш
Умумий тушунчалар Температураси юқори бўлган жисмдан температураси паст жисмга иссиқпикнинг' ўз - ўзидан, қайтмас ўтиш жараёнига иссицлик алмашиниш дейилади. Жараённи ҳаракатга келтирувчи кучи, бу \ар хил температурали бўлган жисмларнинг температуралар фарқидир. Термодинамиканинг 2-қонунига биноан, иссикдик ҳар доим температураси юқори жисмдан температураси паст жисмга ўтади. Иссикдик (иссиқлик миқцори) — бу иссиқлик алмашиниш жараёнининг энергетик характеристикаси бўлиб, жараён мобайнида узатилган ёки олинган энергия микдори билан белгиланади. Иссикдик алмашиниш жараёнида иштирок этувчи жисмлар иссиқлик ташувчи элткич ёки иссицлик элткич деб номланади. Иссикдик ўтказиш - иссикдик энергиясининг тарқалиш жараёнлари тўғрисидаги фан. Иссикдик алмашиниш жараёнларига иситиш, совитиш, конденсациялаш, буғланиш ва буғлатишлар киради. Ушбу жараёнларни амалга ошириш учун мўлжалланган курилмалар иссицлик алмашиниш курилмалари деб аталади. Маълумки, иссиқлик алмашиниш жараёнларида камида 2 та турли температурали муҳитлар иштирок этади. Ўз иссиқпик энергиясини узатувчи, юқори температурали муҳит - иссицлик элткич деб аталса, иссиқлик энергияси] 1И қабул қилувчи паст температурали муҳит эса-совуцлик элткич деб аталади. Иссиқлик ва совукдик элткичлар кимёвий бардошли бўлиши, курилмаларини емирмаслиги ва унинг деворларида қатгиқ, говак, куйқа ҳосил қилмаслиги керак. Шунинг учун, иссикдик ёки совукдик элткичларни танлашда жараён температураси, нархи ва уларни қўлланиш со,\алари каби кўрсаткичларга катга аҳамият бериш керак. Температураси турли бўлган муҳитлар орасида иссикдик ўтказиш турғун ва нотурғун шароитларда амалга ошиши мумкин. Турғун жараёнларда курилманинг температура майдони вақг ўтиши билан ўзгармайди. Нотурғун жараёнларда эса, вақг ўтиши билан температура ўзгаради. Узлуксиз ишлайдиган қурилмаларда жараёнлар турғун боради, узлукли (даврий) ишлайдиган курилмаларда эса - жараёнлар нотурғун бўлади. Ундан ташқари, даврий ишлайдиган курилмаларни юргизиш ва тўхтатиш, ҳамда иш режимлари ўзгарган ҳолларда нотурғун жараёнлар содир бўлади. Иссикдик ўтказиш жараёнининг асосий кинетик характеристикалари бўлиб, ўртача температуралар фарқи, иссиқлик ўтказиш коэффициенти ва узатилаётган иссикдик микдорлари ҳисобланади. Иссикдик алмашиниш курилмаларини ҳисоблашда куйидаги параметрлар топилади: 1. Иссиқлик оқими (курилманинг иссиқлик юкламаси), яъни иссиқлик микдори Q ҳисобланади. Иссиқлик оқимини аникдаш учун иссикдик баланси тузилади ва у Q га нисбатан ечиб топилади; 2. Берилган вақг ичида зарур иссикдик микдорини узатишни таъмип ловчи қурилманинг иссиқлик алмашиниш юзаси аниқланади.
Download 13,39 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish