Hisob va audit fakulteti “buxgalteriya hisobi ” kafedrasi



Download 0.81 Mb.
Pdf ko'rish
bet1/5
Sana21.09.2019
Hajmi0.81 Mb.
  1   2   3   4   5

 

O’ZBEKISTON RESPUBLIKASI OLIY VA O’RTA  



MAXSUS TA’LIM VAZIRLIGI       

 

 TOShKENT MOLIYa INSTITUTI 

 

HISOB VA AUDIT FAKULTETI  

 

“BUXGALTERIYa HISOBI ” KAFEDRASI  

 

 EShBOBOEV SARDOR SULTON O’G’LI 

 

«



 

IQTISODIYOTNI MODERNIZATSIYALASH SHAROITIDA 

KOXONALARDA MOLIYAVIY NATIJALAR HISOBI VA TAHLILI»                                                                                                                                               

 

          -                              -                                     

            olish uchun yozilgan   

 

BITIRUV MALAKAVIY IShI



 

 

 



                                                 

 

                                                «HIMOYaGA RUXSAT ETILDI» 

                                                        «Buxgalteriya hisobi» kafedrasi mudiri  

                                                               __________  i.f.n., dots. I.Ochilov

 

                                                             «____»___________2 16 y. 



 

 

            



                                                                                               

 Ilmiy rahbar: __________ dots. O.Quljonov

 

                                                             



                                                                                      «____»___________2 16 y. 

 

 



 

TOShKENT – 2016 

 

 



 

MUNDARIJA 

KIRISH............................................................................... 

 



 

I BOB. 

IQTISODIYOTNI 

MODERNIZATSIYALASH 

SHAROITIDA 

KOXONALARDA 

MOLIYAVIY 

NATIJALAR 

HISOBI 

VA 

TAHLILINING 

ME’YORIY-HUQUQIY ASOSLARI 

 

1.1. 



Iqtisodiyotni  modernizatsiyalash  sharoitida  moliyaviy 

natijalar hisobining mohiyati va ahamiyati........................ 

1.2. 


Moliyaviy  natijalar  tahlilining  mazmuni,  vazifalari  va 

axborot manbalari.......................................................... 

13 

II BOB.  KOXONALARDA 

MOLIYAVIY 

NATIJALAR 

HISOBINI YURITISH TARTIBI 

 

2.1. 



Korxonalarda  moliyaviy  natijalar  hisobini  tashkil  etish  va 

yuritish....................................................................... 

20 

2.2. 


Korxanalarda  moliyaviy  natijalar  to g risidagi  hisobotni 

tuzish tartibi................................................................. 

35 

III BOB.  KORXONALARDA  MOLIYAVIY  NATIJALARGA 

TA’SIR 

ETUVCHI 

OMILLAR 

TAHLILINI 

RIVOJLANTIRISH  YO’NALISHLARI  VA  UNI 

TAKOMILLASHTIRISH   

 

3.1. 



Asosiy  faoliyat  moliyaviy  natijalarining  shakllanishi  va 

unga ta sir etuvchi omillar tahlili....................................... 

46 

3.2. 


Sof  foydaning  shakllanishi  va  unga  ta sir  etuvchi  omillar 

tahlili va uni takomillashtirish........................................... 

51 


 

   



 

Xulosa va takliflar................................................................ 

58 


Foydalanilgan adabiyotlar ro‘yxati.................................... 

60 


 

 

 



 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 



 

 

 

KIRISH 

Mavzuning  dolzarbligi.  Iqtisodiyotni 

modernizatsiyalash  sharoitida 

korxonalar  yuqoridaromad  olishi  va  iqtisodiyotda  faol  ishtirok  etishi  ularning 

faoliyatin  idavomiyligiga  bog liq.  Korxonalarda  hisob  yuritishni  samarali  tashkil 

etilishi bir qancha meyoriy hujjatlar asosida tashkil etilgan bo lib, ular buxgalteriya 

hisobini  to g ri  va  ishonarli  yuritilishini  ta minlaydi.  Shu  boisdan  baxgalteriyada 

hisob  yuritilishi  takomillashib  bormoqda.  P  z        z  I.A.K         ana  shu 

               islohotlar  natijasida  yalpi  ichki  mahsulotimizda  kichik  biznes  va 

xususiy tadbirkorlikning ulushi 2000 yildagi 31 foizdan bugungi kunda 56,7 foizga 

etgani  yoki  1,8  barobar  oshganini  alohida                istardim.  Hozirgi  paytda 

ushbu  sohada  jami  sanoat  mahsulotlarining  uchdan  bir  qismi,  qishloq            

mahsulotlarining  98  foizi  ishlab  chiqarilmoqda.  Ish  bilan  band  jami  aholimizning 

77 foizdan         – shunga         bering – mazkur tarmoqda mehnat qilayotgani, 

  z  peshona  teri  bilan  nafaqat    z  oilasini  boqayotgani,  balki  mamlakatimiz 

boyligiga  boylik  q            ,  avvalo,  mustaqillik  bizga  ochib  bergan 

imkoniyatlarning  yaqqol  isboti,  desam,  ayni  haqiqatni  aytgan           

1

      deb 



                   .  Bu  esa  iqtisodiyotimizdagi  korxonalarning  yanada  barqaror 

suratlar bilan oshib borishini ta minlaydi. 

                                                           

1

 Karimov I.A.  Bosh maqsadimiz – iqtisodiyotimizda olib borayotgan islohotlarni va tarkibiy   z            keskin 



chuqurlashtirish, xususiy  mulkchilik,  kichik biznes  va tadbirkorlikka keng       ochib berishdir   T.:  O z          

2016y. 88 bet



 

Hozirgi kunda korxonalarni moliyaviy natijalarini shakllanishi, ular hisobini 



yuritishni  takomillashtirish  hamda  birmuncha  yangiliklar  kiritish  va  shu  bilan 

birgalikda hisob-kitob ishlarini ixchamlashtirish mumkin. 

Qayd qilib o tish joizki, moliyaviy natijalarning shakllanish va ularni hisobga 

olish  tartibi  bozor  munosabatlari  rivojlanishi  bilan  vujudga  kelgan  tarkibiy 

o zgarishlar natijasida takomillashtirishga muhtojdir. 

Korxona  va  tashkilotlarda  moliyaviy  natijalar  va  tahlilini  tashkil  qilish  va 

takomillashtirishning  zaruriyati  shundaki,  moliyaviy  natijalar  ular  faoliyati 

samaradorligini  belgilab  berishi  bilan  birga  xo jalik  yurituvchi  sub yektning 

 yashovchanlik  ko rsatkichidir. 

Iqtisodiyotning  izchil  va  barqaror  rivojlanishini  ta minlashda  kelgusi  davr 

uchun  puxta  va  har  tomonlama  asoslangan  chora-tadbirlar,  muhim  vazifa  va 

yo nalishlar,  turli  darajalardagi  iqtisodiy  taraqqiyot  dasturlarning  ishlab  chiqilishi 

va  aniq  belgilab  olinishi  muvaffaqiyat  garovi  hisoblanadi.  Ayni  paytda,  bosib 

o tilgan  yo l  -  oldingi  davrdagi  erishilgan  yutuq  va  natijalarni  tanqidiy  baholash 

orqali  tegishli  xulosalar  chiqarish,  ular  asosida  ijtimoiy-iqtisodiy  rivojlanish 

dasturlarini  yanada  takomillashtirib  borish  ham  muhim  prinsipial  ahamiyat  kasb 

etadi.  

Bitiruv 

malakaviy 

ishini 

maqsadi 

va 

vazifalari. 

Iqtisodiyotni 

modernizatsiyalash  sharoitida  korxonalarning  moliyaviy  natijalari  hisobi  va 

tahlilini  nazariy  va  amaliy  jihatdan  tadbiq  etish  va  uni  takomillashtirishga  doir 

taklif  va  tavsiyalar  ishlab  chiqishbitiruv  malakaviy  ishining  asosiy  maqsadi 

hisoblanadi. 

Qo‘yilgan  maqsadga  muvofiq  bitiruv  malakaviy  ishining  asosiy  vazifalari 

quyidagilar: 



 

· 

iqtisodiyotni  modernizatsiyalash  sharoitida  korxonalarning  roli  va 

ahamiyatini  oshirish,  ularning  moliyaviy  natijalarini  tashkil  etishning  mohiyatini 

o rganish. 

·  moliyaviy  natijalar  hisobini  tashkil  etish  va  korxonalarda  yuritishning 

anlitik hisobini tadbiq etish va ko nikmaga ega bo lish 

·  moliyaviy natijalar to g risidagi hisobotning tuzilish qoidalari va ularning 

tadbiq etishning mazmun mohiyatini tadbiq etish. 

·  korxonalarda  moliyaviy  tanijalar  hisobini  yuritishda  xalqaro  tajriba  va 

xalqaro standartlar asosida tashkil etilishini o rganish. 

·  moliyaviy  natijalarga  ta sir  qiluvchi  omillar  tahlilini  tashkil  etish  va  uni 

takomillashtirish yo nalishlarini tadbiq etishni o rganish.  

Bituruv  malakaviy  ishining  ob’yekti.  O zbekiston  Respublikasida  faoliyat 

yuritayotgan xo jalik  yurituvchi  sub yektlar  va   Oltin  Jun   xususiy  korxonasining 

hisob  tizimi,  moliyaviy  natijalar  to g risidagi  hisobotlarini  tuzilish  va  yuritishdagi 

holati va uni takomillashtirib borish hisoblanadi. 



Bitiruv  malakaviy  ishining  nazariy  va  amaliy  ahamiyati.  Bitiruv 

malakaviy  ishda  o rganilgan  ilmiy  natijalar  va  amaliy  xulosa  takliflar  xo jalik 

subyektlarida  moliyaviy  natijalar  hisobini  va  tahlilini  tashkil  etilishini 

takomillashtirish  bo yicha  tavsiyalarni  ishlab  chiqish,  yuzaga  kelayotgan 

muammolarni  yechimini  topishda  hissa  qo shishi  ishning  amaliy  ahamiyatini 

asoslaydi.  



Bitiruv  malakaviy  ishining  tuzilishi  va  xajmi.  Bitiruv  malakaviy  ish 

            z            ‘          ,            ,        ,  f                          

  ‘                  

 

 

 


 

 



 

 

 

 

 

I  BOB.  IQTISODIYOTNI  MODERNIZATSIYALASH  SHAROITIDA 

KOXONALARDA  MOLIYAVIY  NATIJALAR  HISOBI  VA  TAHLILINING 

ME’YORIY-HUQUQIY ASOSLARI. 

1.1.  Iqtisodiyotni  modernizatsiyalash  sharoitida  moliyaviy  natijalar 

hisobining mohiyati va ahamiyati. 

Iqtisodiyotni  modernizatsiya  qilish  sharoitida  ishlab  chiqarish,  xizmat 

ko rsatish  va  boshqa  faoliyatlarning  natijasi  sifatida  foyda  olish  asosiy  maqsad 

hisoblanadi. Foyda olishni ko paytirish jamiyat manfatiga ham mos keladi.Chunki, 

iqtisodiy  faoliyatning  yuqori  foydaliligi  individual  foydaning  ko payishi  bilan 

mamlakat  milliy  daromadining  ortishiga  olib  keladi.  Aytish  mumkinki,  foyda 

miqdori va uning darajasi bozor ishtirokchilarining, ayniqsa investorlarni harakatga 

keltiruvchi  kuchdir.  Bozor  ishtirokchisining  manfaatdorligi  foyda  miqdori  bilan 

belgilanadi.  Korxonalar,  tashkilotlar  hamda  tadbirkorlar  qaysi  tarmoq  va  faoliyat 

foydani  ko proq  keltiradigan  bo lsa,  sarmoyani  shu  yerga  joylashtirib,  barcha 

imkoniyatlarini  ishga  solib  shu  faoliyatni  rivojlantirish,  rentabellik  darajasini 

oshirib,  ko proq  foyda  olishga  intiladilar.  Agar  mazkur  sohada  kapital  o zini 

oqlamasa, foyda keltirmasa va bozorda o z o rnini topa olmasa investorlar kapitalni 

bu  tarmoq  yoki  faoliyat  turidan  olib,  boshqa  yanada  daromadliroq  bo lgan 

tarmoqqa yo naltiradilar. 

Bozor ishtirokchilari,  shu  jumladan tadbirkorlarning  manfaati xalq  iste moli 

tufayligina  ro yobga  chiqadi.  Ishlab  chiqarilayotgan  tovarlar,  mahsulotlar, 


 

ko rsatilayotgan  xizmatlar  va  bajarilayotgan  ishlarga  talab  bo lsagina  ular 



iste molga  yo l  oladi,  boshqacha  qilib  aytganda  sotiladi.  Demak,  talabsiz  foyda 

yuzaga  kelmaydi.  Bozor  qonuniyatining  mazmuni  ham  shundan  iborat  va  bozor 

sharoitida daromad olish, foyda qilishning boshqacha usuli bo lishi mumkin emas. 

Foyda  mexanizmining  ta siri  ishlab  chiqaruvchilar  va  tadbirkorlar  faoliyatini 

iste molchi manfaatiga qaratadi, chunki shu yo l orqaligina foyda olishni biladi. 

Foydani  yuqori  darajaga  ko tarish  bozor  iqtisodiyotidagi  eng  muhim 

kuchdir.Foydaning  kamayishiga  juda  ko p  omillar  ta sir  qiladi.Bu  omillarni 

aniqlash, salbiy oqibatlarni oldini olish maqsadida uchraydigan to siqlarni bartaraf 

qilish  usullarini  ishlab  chiqishda bizga tahlil  yordamga  keladi.Masalan,  foydaning 

ko payishiga  ishlab  chiqarish  samaradorligini  oshishiga  bog liq.  Ishlab  chiqarish 

samaradorligini  oshirish  uchun  ishlab  chiqarishga  yangi  texnologiyalarning  jalb 

qilinishi,  xodimlarni  moddiy  va  ma naviy  jihatdan  rag batlantirish,  ish  sifatini 

yaxshilash  va  boshqalar  ijobiy  ta sir  ko rsatadi.  Demak,  buning  natijasida  ijobiy 

moliyaviy natijaga erishish mumkin. 

Turli  mulkchilik  shakllarida  faoliyat  yuritayotgan  korxonalarda  xo jalik 

muomalalarini 

hisobi, 

auditi 


va 

tahlilini 

tashkil 

etishda 


O zbekiston 

Respublikasining   Buxgalteriya  hisobi  to grisida gi  qonuni,   Buxgalteriya 

hisobining  milliy  standartlari   va  boshqa  me yoriy-huquqiy  hujjatlar  muhim  rol 

o ynaydi. 

Korxonalarda  buxgalteriya  hisobini  tashkil  etish  va  yuritishda  eng  muhim 

masalalardan biri bu hisob xizmatini, jumladan moliyaviy natijalar hisobini to g ri 

yo lga  qo yishdan  iboratdir.  Shuningdek,   Buxgalteriya  hisobi  to g risida gi 

O zbekiston  Respublika  Qonunining  7-moddasida  ham  quyidagi  jihatlar 

xarakterlanadi.  Ya ni,  ushbu  Qonun  belgilovi  bo yicha  korxonada  hisob-kitob 

hujjatlarining  saqlanishini,  tashqi  foydalanuvchilar  uchun  moliyaviy  hisobot 



 

tayyorlanishini,  hisob-kitoblar  o z  vaqtida  amalga  oshirilishini  tashkil  etish  va 



yuritish mas uliyati bevosita korxona rahbariga va bosh buxgalteriga yuklatiladi. 

Moliyaviy  natijalar  -  bu  xo jalik  yurituvchi  sub yektning  ma lum  hisobot 

davrida  tadbirkorlik  faoliyati  jarayonida  o ziga  qarashli  mablag ning  oshishi  yoki 

kamayishidir.  Buxgalteriya  hisobida  bunday  faoliyat  natijasi  hisobot  davridagi 

barcha foydalar va zararlarni hisoblash yo li bilan aniqlanadi. 

Korxonalarning  moliyaviy  jihatdan  barqaror  bo lishi  ularning  faoliyati 

davomida  olgan  foydasining  to g ri  shakllantirilishi  bilan  bog liq.  Chunki, 

korxonalar  foydasi  shu  yerda  ishlovchilarning  moddiy  ta minlanishi,  dividendlar 

to lanishi,  ishlab  chiqarish  faoliyatini  kengaytirishning,  ishlab  chiqarishda  fan-

texnika yutuqlarini va yangi texnologiyalarni joriy qilish kabilarning asosiy moddiy 

manbasi hisoblanadi. 

Foyda  moddiy  ishlab  chiqarish  sohasida  tadbirkorlik  faoliyati  jarayonida 

yaratiladi.  Ishlab  chiqarish  omillari  (mehnat,  kapital,  tabiiy  resurslar)  va  xo jalik 

yurituvchi  sub yektlarning  ishlab  chiqarish  faoliyati  birikishi  natijasida  mahsulot 

ishlab chiqariladi, u iste molga sotilganda, tovar bo lib hisoblanadi. 

Tovarlar  bozorida  korxonalar  nisbatan  alohida  tovar  ishlab  chiqaruvchi 

bo lib  maydonga  chiqadilar.Sotish  natijasida  ular  pul  tushumini  oladilar,  bu  esa 

daromad  olinganligini  anglatadi.  Moliyaviy  natijani  aniqlash  uchun  tushumni 

mahsulot ishlab chiqarishga ketgan xarajat bilan taqqoslash kerak. 

Agar  tushum  xarajatlardan  yuqori  bo lsa,  moliyaviy  natija  foyda 

olinganligidan  dalolat  beradi.Xo jalik  yurituvchi  sub yektlar  doimo  foyda  olishni 

o z  oldiga  maqsad  qilib  qo yadi,  lekin  bunga  doim  ham  erisha  olmaydi.  Tushum 

xarajatlarga teng  bo lsa,  unda  faqat  mahsulot  ishlab  chiqarish  va  sotish  xarajatlari 

qoplangan  bo ladi,  xolos  bu  holat  mahsulot  ishlab  chiqarishning  kritik  hajmi 

deyiladi.  Bunda  zarar  ko rilmaydi,  lekin  ishlab  chiqarish,  ilmiy-texnik  va  ijtimoiy 

rivojlanishning manbai sifatidagi foyda ham olinmaydi, faqat xarajatlar qoplanadi. 



10 

 

Korxona xarajatlari tushumidan ko p bo lsa, u zarar ko radi, ya ni salbiy moliyaviy 



natijaga erishadi.Bu holat uni ancha murakkab moliyaviy ahvolga solib qo yadi. 

Foydani  bozor  munosabatlarining  o ta  muhim  kategoriyasi  sifatida  talqin 

etish  mumkin.Birinchidan,  foyda  korxona  faoliyati  natijasida  olingan  iqtisodiy 

samarani  xarakterlaydi.Lekin,  yagona  foyda  ko rsatkichi  yordamida  korxona 

faoliyatining 

barcha 


tomonlarini 

baholab 


bo lmaydi.Bunday 

universal 

ko rsatkichning  bo lishi  ham  mumkin  emas.  Aynan  shuning  uchun,  korxonaning 

ishlab  chiqarish,  xo jalik  va  moliyaviy  faoliyatini  tashkil  qilishda  ko rsatkichlar 

tizimidan  foydalaniladi.  Foydaning  ahamiyati  shundan  iboratki,  u  yakuniy 

moliyaviy  natijani  aks  ettiradi,  shu  bilan  birga  uning  miqdori  va  o zgarishga 

korxonaning  xarajatlariga  bogliq  bo lgan  hamda  bog liq  bo lmagan  omillar  ta sir 

qiladi.  Foyda  rag batlantiruvchi  funksiyasini  bajaradi.  Buning  mazmuni  shundan 

iboratki,  foyda  bir  vaqtning  o zida  moliyaviy  natija  va  korxona  moliyaviy 

resurslarining asosiy elementi hisoblanadi. O z-o zini moliyalashtirish tamoyilining 

real  ta minlanishi  olingan  foyda  bilan  belgilanadi.  Soliqlar  va  boshqa  majburiy 

to lovlar  to langandan  keyin  korxona  ixtiyorida  qoladigan  sof  foyda  korxonaning 

ishlab  chiqarish  faoliyatini  kengaytirishni,  korxonaning  ilmiy-texnik  va  ijtimoiy 

rivojlanishini,  xodimlarni  moddiy  ragbatlantirishni  moliyalashtirish  uchun  yetarli 

bo lishi kerak. 

Ikkinchidan, foyda turli darajadagi byudjetlarni rag batlantirish manbalaridan 

biri bo lib hisoblanadi. U soliqlar ko rinishida byudjetlarga kelib tushadi va boshqa 

daromad  tushumlari  bilan  bir  qatorda  ijtimoiy  ehtiyojlarni  qondirishni 

moliyalashtirish, davlat tomonidan o z faoliyatini bajarishni ta minlash, davlatning 

investitsiya,  ishlab  chiqarish,  ilmiy-texnik  va  ijtimoiy  dasturlarini  amalga  oshirish 

uchun ishlatiladi. 

O zbekiston  Respublikasi  Vazirlar  Mahkamasining  1999  yil  15  fevraldagi 

54-son  qarori  bilan  tasdiqlangan   Mahsulot  (ish,  xizmatlar)ni  ishlab  chiqarish  va 


11 

 

sotish  xarajatlarining  tarkibi  hamda  moliyaviy  natijalarni  shakllantirish  tartibi 



to grisidagi  Nizom ga  muvofiq  xo jalik  yurituvchi  sub yekt  faoliyatining 

moliyaviy natijalari foydaning qator ko rsatkichlar bilan tasniflanadi. 

 Xarajatlar  tarkibi  to g risidagi  Nizom ga  binoan  foydaning  turlari 

quyidagicha aniqlanadi: 

- mahsulotni sotishdan olingan yalpi foyda, bu sotishdan olingan sof tushum 

bilan  sotilgan  mahsulotning  ishlab  chiqarish  tannarxi  o rtasidagi  tavofut  sifatida 

aniqlanadi: 

YAF= SST-IT 

bunda, YAF - yalpi foyda; 

SST - sotishdan olingan sof tushum; 

IT - sotilgan mahsulotning ishlab chiqarish tannarxi; 

-          f                       f    ,                                         p  

foyda bilan davr xarajatlari                 f      p            f                     

boshqa daromadlar yoki boshqa zararlar sifatida aniqlanadi: 

AFF = YAF-DX+BD-BZ, 

bunda, 


AFF - asosiy faoliyatdan olingan foyda; 

DX - davr xarajatlari

BD - asosiy faoliyatdan olingan boshqa daromadlar; 

BZ -           f                         q  z       ;  

UF                f                      f      (      z       ),              

f                           f                   p                 f                      

daromadlar  va   minus zararlar sifatida hisoblab chiqiladi: 

UF = AFF+MD-MX, 

bunda, 

UF -              f                    f    ; 



12 

 

MD - moliyaviy faoliyatdan olingan daromadlar; 



MX - moliyaviy faoliyat xarajatlari; 

-      q                          f    ,                   f                     

foyda plyus favqulo    (   z             )   z                    f              

zarar sifatida aniqlanadi: 

STF = UF+FP-FZ, 

bunda, 


STF -     q                       f    ; 

FP - favqulodda vaziyatlardan olingan foyda; 

FZ - f  q         z                     z    ; 

- yilning s   f      ,       q                                                 

           q     ,   z            (f    )   ,                  q            q     

               z                  q      q                      q                     

    q                qadar olingan foydani ifodalaydi: 

SF = STF-DS-BS

bunda, 

SF - sof foyda; 



DS -         (f    )                     q; 

BS -     q      q                . 

Foyda olishga intilish tovar ishlab chiqaruvchilarni mahsulot ishlab chiqarish 

hajmlarini  oshirishga,  ishlab  chiqarishga  ketadigan  xarajatlarni  kamaytirishga 

       .  Z                    z            .  U                                 ,         

chiqarishni tashkil qilishda va mahsulotni sotishdagi xatolarni yoritib beradi. 

Foydaga  iqtisodiy  kategoriya  sifatida  qaraganda,  u  haqda  abstrakt  holda 

  p       .  L    ,                                        f                             

hamda baholashda, korxona ixtiyorida qolgan foydani taqsimlashda foydaning aniq 

                       iladi.  Foyda  bu      korxonaning    mahsulot    sotishdan  olingan 



13 

 

f       (z     )                          q                            q           



f          (z        )               .  M                           ,    f q  ,         -

                                    b  chiqarilgan  tovarlarni  sotish,  balki  ishlarni 

        ,    z                                    .  O                            f      

f                                  p                                              

moddalarini  baholash  asosida  aniqlanadi.  Foyda  atamasining  ishlatilishi  shu  bilan 

bogliqki,  korxona  ishining  yakuniy  moliyaviy  natijasi  uning  chorak,  yil  yakuni 

           z                            . 

Foyda  korxonaning  oxirgi  moliyaviy  natijasi  hisoblanadi.U  korxona 

daromadining  bir  qismini  tashkil  q     .  K  p               f                  

tushunchalarini  adashtirishadi.  Aslini  olganda,  foyda  bu  daromaddan  turli  xil 

                      q                                                                

q                                   .  K                      ar  foydani  turli 

  q            f q                                                ,                 

                             q                                . 

Iq                    z        q                   f                              

aniqlash  juda  muhim  ahamiyatga  ega.  Mazkur  daromad  hisobidan  maxsus 

  q                         f      ,    z     f                    ,    p      q           

moliyalashtiriladi va ijtimoiy tadbirlar amalga oshiriladi. 

M                       q                 p                        :  inflyatsiya 

       ,                           z                        q    .  S                   

                                                                      f        q       

           q       z  . Z                                        q                -

inqirozga yuz tutadi. 

Faoliyat  yuritishning  hozirgi  sharoitida  buxgalteriya  hisobini  uslubiyati  va 

                           z         ,    z                                 q  .  F        

                               z                                              q q ari 



14 

 

kengaytirildi.  Ular  mustaqil  ravishda  (qonunda  belgilangan,  ruxsat  etilgan)  ishlab 



chiqarish  zahiralarini  baholash  usullarini,  mahsulot  (ish  xizmatlar)  tannarxini 

hisoblash  usullarini  tanlaydilar,  hisob  siyosatini  ishlab  chiqadilar,  buxgalteriya 

hisobini  yuritish  va  tashkil  etishni  aniq  uslubiyatlarini,  shakllarini,  texnikasini 

aniqlaydilar.  Boshqacha  qilib  aytganda,  hozirgi  vaqtda  markazlashtirilgan  usulda 

f q                                  q                    ,           q           

bajarish  mexaniz                                               z       f                   

sharoitlaridan  kelib  chiqqan  holda,  mustaqil  belgilaydi.  Bozor  iqtisodiyoti 

sharoitida  iqtisodiyot  rivojlanishning  asosi,  korxona  faoliyati  samaradorligi 

            ,                                  .  F                               

kengaytirilgan  ishlab  chiqarishini  shakllantirish,  ijtimoiy  va  moddiy  ehtiyojlarini 

q                                          z     q     .  U                           

q                 q                                      riladi.  Korxona  iqtisodiy 

                                                ,                    q        f     

hisoblanadi  va  uning  rivojlanishining  asosiy  manbaidir.  Shu  sababli,  moliyaviy 

                              f                                    lik muomilalarini 

                          q      f      (z    )       q                              

                             z                                                        

qilinayotganligini aniqlash hisoblanadi. 



Download 0.81 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling

    Bosh sahifa
davlat universiteti
ta’lim vazirligi
O’zbekiston respublikasi
maxsus ta’lim
zbekiston respublikasi
o’rta maxsus
davlat pedagogika
axborot texnologiyalari
nomidagi toshkent
pedagogika instituti
texnologiyalari universiteti
navoiy nomidagi
guruh talabasi
samarqand davlat
toshkent axborot
nomidagi samarqand
toshkent davlat
haqida tushuncha
ta’limi vazirligi
xorazmiy nomidagi
Darsning maqsadi
vazirligi toshkent
Toshkent davlat
tashkil etish
Alisher navoiy
rivojlantirish vazirligi
Ўзбекистон республикаси
matematika fakulteti
pedagogika universiteti
sinflar uchun
Nizomiy nomidagi
таълим вазирлиги
tibbiyot akademiyasi
maxsus ta'lim
o’rta ta’lim
bilan ishlash
ta'lim vazirligi
fanlar fakulteti
махсус таълим
kommunikatsiyalarini rivojlantirish
umumiy o’rta
Referat mavzu
fanining predmeti
haqida umumiy
Navoiy davlat
fizika matematika
universiteti fizika
Buxoro davlat
malakasini oshirish
davlat sharqshunoslik
Samarqand davlat