Германиянинг иқтисодий-географик тавсифи Иқтисодий-географик ўрни ва жаҳонда тутган ўрни



Download 43,83 Kb.
bet1/4
Sana23.02.2022
Hajmi43,83 Kb.
#174848
  1   2   3   4
Bog'liq
Германиянинг иқ-WPS Office

Германиянинг иқтисодий-географик тавсифи

Иқтисодий-географик ўрни ва жаҳонда тутган ўрни

Германия Федератив Республикаси (ГФР), пойтахти – Берлин шаҳри.

Аҳолиси – 82,0 млн. нафар, майдони – 356 минг кв.км.

Германия Европанинг марказида жойлашган, уни шарқ томондан

Польша ва Чехия, жанубдан Швейцария ва Австрия, жанубий- ғарбдан

Франция, ғарбдан Белгия ва Голландия, шимолда эса Дания давлатлари,

Шимолий-шарқда Болтиқ денгизи ва шимолий-ғарбда Шимолий денгиз ўраб

туради.

Германия – НАТО, Ғарбий Европа иттифоқи ва умумий бозорнинг

аъзосидир. НАТОнинг Марказий Европа қуруқлигидаги бирлашган қуролли

кучларининг 45%ини Германия қўшинлари ташкил қилади. Германия ва

Польша Болтиқ денгизидаги портлардан ва кема қатнайдиган Оздер

дарёсидан биргаликда фойдаланади. Германия учун бевосита Шимолий

денгизга чиқиш алоҳида роль ўйнайди.

Мамлакатнинг иқтисодий ривожланган ҳудудларидан оқиб ўтувчи

  • Мамлакатнинг иқтисодий ривожланган ҳудудларидан оқиб ўтувчи
  • Рейн дарёси ва унинг Рур ҳамда бошқа ирмоқлари жуда кўп юкларни
  • денгизга ва денгиздан мамлакат ичкарисига ташишга имкон яратади.
  • Германиянинг сиёсий-географик мавқеи ўтган асрнинг 60-йилари охиригача
  • кўп жиҳатдан ҳукмрон доиралар мамлакатларига боғлиқ эди. Муайян кучлар
  • бу сиёсатни ҳозир ҳам қўллаб-қувватлашмоқда. Шу сабабли Германиянинг

шарқий қўшнилари Польша, Чехия ва Россия билан иқтисодий ва бошқа

  • шарқий қўшнилари Польша, Чехия ва Россия билан иқтисодий ва бошқа
  • алоқалари унча катта бўлмади.
  • Германия ҳукумати кейинги даврда бирмунча реалистик ташқи сиёсат
  • юритмоқда, Россия, Полша, Чехия билан тузган шартномаларида мавжуд
  • чегаралар бузилмас чегара экани қайд қилинди. Бу шартномалар Европада
  • аҳвол кескинлашувига сабаб бўлади. Бироқ, Германиянинг реалистик
  • кучлари бунга қарши чиқмоқдалар. Германияда АҚШнинг ракета ва ядро
  • қуроллари жойлашган. Германия аҳолиси сони жиҳатдан ғарбий Европада
  • энг йирик давлат. Иккинчи жаҳон уруши вақтида анча талофат кўрганлигига
  • ва табиий ўсиши пастлигига қарамасдан, Ғарбий Германия аҳолиси сони
  • тезда урушдан аввалигидан ошиб кетди. Шарқий Европа мамлакатларидан
  • бу ерга 7,5 миллион киши кўчиб келди. Катта вайроналик ва иқтисодий
  • қийинчиликларга қарамай, ҳамма кўчиб келганлар уй-жой ва иш билан
  • таъминланди, деҳқонларга ер берилди. Урушда Германия айниқса, Шарқий
  • Германия жуда кўп одам йўқотганлиги, уруш оқибатлари Германия аҳолиси
  • таркиби ва кўпайиш динамикасига салбий таъсир кўрсатиб келмоқда.

Download 43,83 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish