Фрейдизмнинг психологияга қўшган ҳиссаси



Download 0,73 Mb.
bet1/6
Sana03.07.2022
Hajmi0,73 Mb.
#735054
  1   2   3   4   5   6
Bog'liq
Фрейдизм

Фрейдизмнинг психологияга қўшган ҳиссаси

Бажарди: Валижонова Азиза

Фрейдизм тушунчаси

    • Фрейдизм (инглизча freudizm, "православ психоанализ" ва "фрейд-Лаканизм" деб ҳам аталади) - австриялик психолог Зигмунд Фрейд номи билан аталган чуқур психология йўналиши. Фрейдизм психоанализдаги биринчи ва энг таъсирли йўналишлардан биридир.
    • Психология ва психопатологиядаги идеалистик буржуа назарияси, у биологик инстинктларни инсон хатти-ҳаракатининг асосий двигатели деб ҳисоблайди ва инсон ҳаётининг ижтимоий, синфий шароитларини эътиборга олмайди.

Фрейдизмнинг келиб чиқиши

  • Фрейдизмга асос солган дастлабки ғоялар Фрейд Вена университетининг тиббиёт факултетининг юқори курс талабаси бўлган даврда шакллана бошлаган. Психологияда ушбу тенденциянинг пайдо бўлишининг биринчи асосий турткиларидан бири Фрейднинг машҳур француз психиатри Жан Шарконинг истэрия сабаблари ва даволашини, хусусан, гипнозни ушбу мақсадларда қўллашни ўрганган семинарлари ва очиқ дарсларида қатнашиши эди. Фрейднинг Шарко билан Париждаги машғулотлари давомида олган тажрибаси ва билимлари кейинчалик веналик олим Жозеф Бреер билан биргаликда ишлаш жараёнида қўлланилди, у истэрияни даволаш усулини ишлаб чиқди, у Фрейдни катта илҳомлантирган ва "катартик усули" деб номланган эди. Бироқ, тез орада Фрейднинг ўзи воз кечди, уни номукаммал деб тан олди ва уни даволашнинг бошқа ёндашуви, фрейдизмнинг асосларидан бирига айланган эркин ассоциация усули билан алмаштирди. Бреер Фрейд билан биргаликда янги фаннинг пайдо бўлиши учун энг муҳим иш - "Истэрия тадқиқотлари" китоби (1895) ёзилди, бу бошқа нарсалар қаторида фрейдизм учун энг муҳим ғоялардан бири пайдо бўлишига туртки бўлди. Трансфэр- (кўчириш) тушунчаси, шунингдек, Эдип комплекси ва инфантил (болалар) жинсийлиги ҳақидаги кейинчалик пайдо бўлган ғоялар учун асос бўлди. Фрейдизмга асос солган якуний кашфиёт тушларни талқин қилиш техникасини ишлаб чиқиш эди (1900). Фрейд ушбу техникани ўзининг энг катта кашфиёти, "илҳом" деб ҳисоблади, унинг сўзларига кўра, "инсоннинг тақдирига тушади, лекин умрида бир марта." 1902 йилдан бошлаб фрейдизмнинг шаклланиши сакраш ва чегаралар билан содир бўлди, психологиянинг янги йўналиши тобора кўпроқ издошларни тўплашни бошлади, бу ўн йилликнинг охирига келиб Фрейд бошчилигида «Психоаналитик уюшмада» Венани шакллантириш учун йиғилган ёш олимларнинг қизиқишини тинимсиз ўзига тортди.

Download 0,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish