Formulalar



Download 242,63 Kb.
Sana20.04.2022
Hajmi242,63 Kb.
#567915
Bog'liq
Excel formulalar

MS Excel da iqtisodiy masalalarni hisoblash

Формулаларнинг қўлланилиши

  • Жадвал муҳарририда ҳужжат яратишдан асосий мақсад формулалар бўйича Ҳисоблашлар олиб боришдир.
  • Формула маълумотларни қайта ишлашнинг асосий воситасидир.
  • Формула турли ячейкаларда жойлашган маълумотларни боғлайди ва улар асосида янги қийматлар ҳосил қилади.

Формула ёзиш қоидаси

  • Формула – жадвал муҳаррири қоидалари асосида ёзилган математик ифода ҳисобланади.
  • Формула таркиби:
    • константалар (ҳисоблаш жараёнида ўзгармайдиган қийматлар (сонлар),
    • ўзгарувчилар,
    • арифметик амал белгилари («+», «-», «*», «/»),
    • қавслар,
    • функциялар.

Константали формулага мисол


C2

=A2+B2+5

A

B

C

D

E

F

G

1

2

4

6

15

3

4

Константали формулага мисол


C2

=A2+B2+5

A

B

C

D

E

F

G

1

2

6

6

17

3

4

Функцияларни қўллаш

  • Функциялар электрон жадвалларда мураккаб ҳисоблашларни бажариш имконини беради.
  • Excel 2013, 2016 да 11 турдаги бир қанча стандарт функциялар мавжуд:
    • Математик;
    • Статистик;
    • Матнли;
    • Логик ва бошқалар.

МАТЕМАТИК функциялар


Ёзилиши

Қўлланилиши

КОРЕНЬ(…)

Квадрат илдизни ҳисоблаш

ABS(…)

Соннинг абсолют қийматини(модулини) ҳисоблаш

ЦЕЛОЕ(…)

Сонни ёки ҳисоблаш натижасини яхлитлаш

ПИ()

Математик константа «ПИ» (3,1415926…) ни ҳисоблаш

НОД(…)

Бир нечта сонлар ЭКУБини ҳисоблаш

СЛЧИС()

0 ва 1 орлиғидаги тасодифий қийматларни ҳисоблаш

СТАТИСТИК функциялар


Ёзилиши

Қўлланилиши

МИН(…)

Кўрсатилган сонлар минималини ҳисоблаш

МАКС(…)

Кўрсатилган сонлар максималини ҳисоблаш

СРЕДНЕЕ(…)

Кўрсатилган сонлар ўрта арифметигини ҳисоблаш

СУММ(…)

Кўрсатилган сонлар йиғиндисини ҳисоблаш

САНА ва ВАҚТ функциялари


Ёзилиши

Қўлланилиши

СЕГОДНЯ()

Сонли форматда бугунги сана қиймати

МЕСЯЦ(дата)

Кўрсатилган сана бўйича йилда ой тартиб рақамини ҳисоблаш

ДЕНЬ(дата)

Кўрсатилган сана бўйича йилда кун тартиб рақамини ҳисоблаш

ГОД(дата)

Кўрсатилган сана бўйича йилни ҳисоблаш

Мантиқий функциялар

  • И(шарт1;шарт2;…) – «И» мантиқий амали қийматини ҳисоблайди (РОСТ ёки ЁЛҒОН)
  • ИЛИ(шарт1;шарт2;…) - «ИЛИ» мантиқий амали қийматини ҳисоблайди (РОСТ ёки ЁЛҒОН)
  • ЕСЛИ(шарт; Рост_қиймат; Ёлғон_қиймат) – шарт бажарилишига қараб қийматни ҳисоблаш

Ҳавола (ссылка)лар

  • Ҳавола – формуладаги ячейка адресидир.
  • Ячейка адреси ёзилиш шаклига қараб ҳаволаларнинг бир қанча турлари мавжуд:
    • нисбий,
    • абсолют,
    • аралаш.

Ҳаволаларнинг хоссалари


Номланиши

Ёзилиши

Нусхаланганда

Ёзиш технологияси

Нисбий

C3

Ячейканинг янги жойиша кўра ўзгаради

Ячейкада сичқонча босилади

Абсолют

$C$3

Ўзгармайди

Ячейкада сичқонча босилади,
F4 клавиши адрес керакли кўринишга келгунча босиб турилади

Аралаш

C$3

Сатр рақами ўзгармайди

$C3

Устун рақами ўзгармайди

Формулани нусхалаш қоидаси

  • Формулаларни нусхалашда дастур ҳисобланувчи ячейканинг янги ҳолатига кўра нисбий ҳаволаларни автоматик равишда ўзгартиради.
  • Абсолют ҳаволалар ўзгаришсиз қолади.
  • Аралаш ҳаволаларда эса фақат бир қисми ўзгаради ($ белгиси йўқ қисми).

A va B ga bir qancha miqdordagi bir jinsli mahsulot etkazish va sotish.

  • A va B ga bir qancha miqdordagi bir jinsli mahsulot etkazish va sotish.
  • Mahsulot bir taraflama xarakatda bo’lsin.
  • S1 – A shaxobchadagi sotib olingan mahsulot birligining narxi.
  • S2 - B shaxobchadagi sotilgan mahsulot birligining narxi.
  • Masalaning shartiga ko’ra S1
  • h- A shaxobchadan B shaxobchagacha olib kelish uchun ketadigan harajat.
  • f- olinadigan foyda.
  • n*S1 – mahsulot bahosi.
  • n*S2- daromat.
  • foydani topish uchun quyidagi formula qo’llaniladi.
  • f=n*S2-n*S1-h (1)
  • (1) formula excelda quyidagicha bajariladi.

Biz olib kelish uchun bir nechta harajatlarni umumiy qilib (1) formuladan harajatni h ni topib olamiz. h=n*S2-n*S1-f (2) (2) formula excelda quyidagicha bajariladi

Biz olib kelish uchun mahsulot miqdorini qanchaligini rejalashtiramiz (2) formuladan n –ni topib olamiz N=(h+f)/(S2-S1) (3) (3) formula excelda quyidagicha bajariladi

Biz sotish uchun mahsulot narxini qanchaligini rejalashtiramiz (1) formuladan S2 –ni topib olamiz. S2=(f+h+n*S1)/n (4)

Biz sotib olingan mahsulot narxini qanchaligini rejalashtiramiz (1) formuladan S1 –ni topib olamiz. S1=(n*S2-f-h)/n (5)

Назорат саволлари

  • Формулалар нима мақсадда қўлланилади?
  • Формулани ёзиш қоидаси қанақа?
  • Функция нима?
  • Қандай функция турларини биласиз?
  • Қандай ҳавола турларини биласиз?
  • Ҳавола кўриниши қандай ўзгартирилади?
  • Нусхалашда ҳаволалар қандай ўзгаради?

Download 242,63 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish