Дунё океани деб нимага айтилади?



Download 0,77 Mb.
bet1/64
Sana24.02.2022
Hajmi0,77 Mb.
#220498
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   64
Bog'liq
2 5222084575806623114


  1. Дунё океани деб нимага айтилади?

Дунё океани деганда барча океанлар ва уларга туташган чекка денгизлар тушунилади..Дунё океани улкан аквариум бўлиб, унда илк бор ҳаёт пайдо бўлган ва ҳозирга қадар ривожланмоқда. Дунё океани гидросферанинг асосий қисмини (94 % га яқин) ташкил этади ва литосфера қаторида сайёрамиз юзасининг тузилишида қатнашади. 510 млн км2 ли Ер сиртининг 361 млн км2 майдонини, яъни 70 % дан ортиғини Дунё океани акваторияси эгаллаган. Океан ва денгизлардаги сув 850 млн км3 ни ёки ер шари умумий ҳажмининг 0,13 % ни ташкил этади. Дунё океанининг таркибига: 1) Атлантика, Тинч, Ҳинд ва Шимолий муз океанлари.

  1. Океанлар рельефидаги асосий геоморфологик бирликлар?

Океанлар рельефида учта йирик геоморфологик бирликлар: материкларнинг сувости чеккаси, Дунё океани(океан пойи) ложаси ва ўртаокеан тизмалари (ЎОТ) ажратилади.
Материкларнинг сувости четлари ёки континентал четлар кон­тинентлар ва океанлар орасидаги зоналар ҳисобланади
Дунё океани ложаси 3-4 дан 6 км гача бўлган чуқурликда жойлашган бўлиб, океанларнинг 50 % дан ортиқ майдонини эгаллайди. Унинг рельефида абиссал (юнонча «абисос» - тубсиз) текисликлар ҳамда абиссал сувости тепаликлари ва тоғлари ажратилади.
Ўрта океан тизмалари (ЎОТ) узунлиги 60 минг км дан ортиқ бўлган ягона сайёрар тизимни ташкил этган ҳолда барча океанларни кесиб ўтади.


  1. Материкнинг сувости чеккаси деб нимага айтилади?

М атерикларнинг сувости четлари ёки континентал четлар кон­тинентлар ва океанлар орасидаги зоналар ҳисобланади ва уч турга бўлинади. Булар пассив (атлантик), фаол (тинчокеани) ва трансформали турлардир.
Тинчокеани туридаги фаол континентал четлар пассив атлантика туридан ёш вулканизм, зилзилалар, тектоник деформациялар, оролли ёйлар ва чуқурсув новлари туфайли рельефининг кескин парчаланганлигада ифодаланган юқори тектоник фаоллиги билан фарқ қилади.
Трансформали континентал четлар кам тарқалган бўлиб, материк ёки ороллар соҳили бўйлаб чўзилган ер ёриқлари билан боғлиқ


  1. Download 0,77 Mb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   64




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish