Boshlang’ich matematika kursida nazariya rolining kuchaytirilishi o’qitish (ta’lim) mazmuni va metodlarinigina emas, balki har XIL ko’rgazmali vositalardan foydalanish mazmuni xarakterini ham qayta ko’rishni talab qildi



Download 0.59 Mb.
Pdf ko'rish
bet1/14
Sana28.08.2021
Hajmi0.59 Mb.
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   14


 



O



’zbekiston Respublikasi Oliy va o’rta  

maxsus  ta

’lim vazirligi 

 

Andijon davlat universiteti 

 

Boshlang’ich ta’lim metodikasi kafedrasi 

 

 

5141600 

– BTSTI ta’lim yo’nalishi 



– kurs 1 – guruh  talabasi 

 

Boboxonova Nigora

ning 

 



Bosh

lang’ich sinflarda ijodiy harakterdagi masalalar 

bilan ishlash

  mavzusidagi  

 

 

 

 

 

BITIRUV MALAKAVIY 

ISHI 

 

 

 

 



 

                                  

 

Ilmiy rahbar:                                      I.   Abdullayev 

 

 

 



 

 

 



 

 

Andijon 



– 2015 

 

 


 



REJA: 



 

Kirish  

I BOB. Boshlang`ich sinflarda masalalar ustida ishlash 

 

1.1.  Boshlangich sinflarda masalalar ustida ishlash metodikasining umumiy 

vazifalari 

1.2.  Matnli  masalalar  va ularni  echish  uchun  zarur  ko’nikma  va  

malakalar  

 

II bob. Matematika darslarida ijodiy harakterdagi masalalar yechishni 

ko’rgazmalilik  asosida  tashkil  etish  usullari.  

 

2.1. Matematikadan  ko’rgazma  materiallarning  turlari  

2.2. Grafik  modellardan  foydalanish  orqali  masala yechish  metodikasi  

2.3. Rasm-tasvir, animatsion tasvirlar  orqali  masala  yechishning  afzalligi  

 

Xulosa 

 

Foydalanilgan  adabiyotlar 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 



 



Kirish 



 

        Mustaqillikning 

dastlabki 

yillaridanoq 

yurtimizda 

ma'naviyatni 

yuksaltirishga  juda  katta  e'tibor  bеrilishi  bеjiz  emas,  iqtisodiyotni  rivojlantirish, 

mustaqillikni  mustahkamlash,  mamlakatni  jarayon  siyosati  saqnasiga  olib  chiqish 

kabi  vazifalarni  ma'naviyatni  yuksaltirmay  turib  amalga  oshirib  bo’lmaydi. 

Ma'naviyatni  yuksaltirish  sohada  muayyan  muvafaqqiyatlarga  eishilgach, 

jumladan,  milliy  tariximizni,  xalqimizning  g’ururi  bo’lgan  o’nlab  va  yuzlab 

allomalar  xotirasini  qayta  tiklash,  milliy  an'ana  va  marosimlarni  el-yurtimizga 

qaytarish  kabi  xayrli  ishlar  amalga  oshirilgach,  milliy  mafkura  va  milliy  istiqlol 

g’oyasi  va  mafkura  masalalarini  kun  tartibiga  qo’yish  uchun  ma'naviy  asos 

yaratildi. Ana shu ma'naviy asos mamlakat taraqqiyotini ta'minlovchi yosh avlodni 

ma'naviy kamol toptirish, yangi tafakkur sohiblarini tarbiyalash jarayonida muhim 

omil  bo’lib  xizmat  qiladi.  Bugungi  kunda  yangi  jamiyat  bunyodkori  bo’lmish 

komil  insonni  tarbiyalash  jarayonida  umuminsoniy  va  milliy  qadriyatlarga 

asoslanamiz. 

Prеzidеntimiz  Islom  Karimovning  ta'lim-tarbiya  tizimidagi  jiddiy 

kamchiliklarni  bartaraf  etish  va  bu  sohani  tubdan  isloh  etish  bo’yicha  muhim 

dusturiy hujjatlar qabul qilish lozimligini kun tartibiga qo’ydi.  

Mavjud  ta'lim-tarbiya  tizimini  tubdan  isloh  qilish,  uni  zamon  talablari 

darajasiga  ko’tarish,  milliy  kadrlar  tayyorlashning  yangi  tizimini  barpo  etish, 

kеlajak uchun barkamol,  salohiyatli  avlodni tarbiyalash  maqsadida ushbu  farmon 

bilan “Ta'lim-to’g’risida”gi Qonun va Kadrlar tayyorlash milliy dasturini hayotga 

tatbiq etish ishlari davlat siyosatining ustuvor yo’nalishi etib bеlgilandi. 

“Ta'lim  to’g’risida”gi  Qonun  va  Kadrlar  tayyorlash  milliy  dasturi  qabul 

qilingandan  so’ng  rеspublikamiz  butun  ta'lim  tizimi,  jumladan,  oliy  ma'lumotli 

kadrlar tayyorlash yo’nalishini ham tubdan isloh qilishning aniq stratеgik dasturiga 

ega  bo’ldi. 

“Ta'lim  to’g’risida”gi  Qonun  hamda  Kadrlar  tayyorlash  milliy  dasturining 

mohiyati barkamol avlodni tarbiyalashga qaratilgan bo’lib, unda quyidagi vazifalar 



 

bеlgilab qo’yilgan. Xususan, yoshlarni ma'naviy-axloqiy jihatdan tarbiyalash, yosh 



avlodni  ma'naviy-axloqiy  tarbiya  asosida  yеtuk  qilib  tarbiyalash,  talabalarning 

ma'naviyatini  milliy  istiqlol  g’oyasi  asosida  tarbiyalash  va  shakllantirishda 

ommaviy  axborot  vositalari  imkoniyatlaridan  kеng  va  samarali  foydalanish, 

yoshlarda  Vatanga  va  xalqqa  muhabbat,  yurt  farovonligi  uchun  kurashish, 

insonparvarlik, o’zlikni anglash, milliy qurur, milliy iftixor, o’zga millat kishilari 

va  ularning  sadriyatlarini  xurmat  qilish  kabi  fazilatlarni  tarbiyalash,  yoshlarda 

vijdon  erkinligi,  ta'lim-tarbiya  masalalari  ustuvor  vazifa  sifatida  amalga 

oshirilmoqda.  

Yurtboshimiz  “Yuqori  malakali,  zamonaviy  bilimlarga  ega  bo’lgan,  hozirgi 

kun  talablari  asosida  fikrlay  oladigan  еtuk  kadrlarni  tayyorlash  ham  ijtimoiy-

siyosiy,  ham  iqtisodiy  muammolarimizni  hal  etishning  kaliti  hisoblanadi”dеgan 

edi. 


Jamiyatda  layoqatli,  ishbilarmon,  yеtuk  kadrlarga  hamisha  zarurat  tug’iladi. 

Insoniyat rivojining tarixi uning talablarini qondirish va mavjud muammolarni hal 

etishga  qodir  munosib  kadrlarga  ehtiyoj  sеzib  kеlganidan  guvohlik  bеradi.  Bu 

jamiyatning  hozirgi  taraqqiyot  bosqichida  ham  dolzarb  masalalardan  biri  bo’lib 

kеlmoqda.  Buning  uchun  esa  kadrlar  siyosati  nеgizida  ma'naviyat  va  ma'rifat, 

shaxsni  muntazam  kamol  toptirish  borasida  uzluksiz  ish  olib  borish  talab  etiladi. 

Komil  inson  dеganda  biz,  avvalo  ongi  yuksak,  mustaqil  fikrlay  oladigan,  xulq-

atvori bilan o’zgalarga ibrat bo’ladigan, bilimli, ma'rifatli kishilarni tushunamiz. 

         Bitiruv  malakaviy  ishining  dolzarbligi  -  Inson  yaralibdiki,  hamisha  erkin, 

ozod  hayot  kechirishni,  yaratish,  ijod  qilishni  risoladagidek  hayot  tarzi  sifatida 

qadrlab kelgan. Unga daxl qilinganda, hamisha qarshi kurashib, erkka erishmoqni 

o’z oldiga oliy maqsad qilib qo’ygan. Zero har bir inson qachonki, erki o’z qo’lida 

bo’lsagina,  o’z  qadrini  o’zi  belgilashga  avlodlari  uchun  munosib  kelajak  barpo 

etishga  imkoniyat  topa  oladi.  Aks  holda,  ushbu  maqsadlar  bo’lmasa  kyechilgan 

hayot oxir- oqibatda sarob singari  izsiz yo’qolib ketaveradi. 1991- yil 31- avgustda 

jonajon  O’zbekistonda  Mustaqillik  e’lon    qilinib,  u  qonun  bilan  mustahkamlanib 

qo’yilgan onlarda har bir vatandoshimiz ongidan joy olgan ozodlik, istiqlol, hurlik 



 

kabi  tushunchalar  yildan-yilga  teranlashib,  o’z  maqsaddaligini  to’la  ma’noda 



namoyon  etib  bormoqda.  Prezidentimiz  I.A.Karimov  ta’biri  bilan  aytganda 

“Mustaqil  O’zbekiston  kuniyoq  oyoqqa  turishga,  o’zi  yurishga    majbur  edi”. 

Ushbu  vazifalarni  amalga  oshirishda  eng  muhim  hisoblangan  tizim  xalq    ta’limi 

sohasiga  e’tibor  qaratishi    unda  faoliyat  ko’rsataoyotgan  o’qituvchilarga 

g’amxo’rlik qilish birinchi galdagi yumush sifatida amalda bajarila boshladi. Zero, 

yangilanayotgan  jamiyatga    hur  fikrli,  erkin  fikrli  zamonaviy  qarashlarga  ega 

bo’lgan  vatanparvar  yoshlar  suv  va  havodek  zarur    edi.  Chunki    ularning  hali 

zaharlanib ulgirmagan onglarini o’zlari tug’ilib o’sayotgan yurtga uning o’tmishi-

yu,  kelajagiga  hurmatli  hamda  xayrixoh  qilib  shakllantirish  bir  tomondan  oson 

bo’lsa,  ikkinchi  tomondan  hiyla  eski  tushunchalar  hamda  yot  maqsadlarga 

yo’naltirilgan davr mazmuni bilan bunga erishish amri mahol edi.   Ushbu  omillar  

ta’lim tizimida to’laqonli islohotlar olib borishni  taqozo etdi. Istiqlolning birinchi 

o’quv yili 1991-1992-yillar aynan ushbu jihatlar bilan, qolaversa, boshlangan ulkan 

ishlarning barchasi sifatida o’ziga xos ahamiyatga ega bo’lib qoldi. 

           Yoshlarni ajdodlarimiz ma’naviy merosi, xalqimizning tarbiyashunoslikdagi 

an’ana  va  urf  –odatlar  asosida,  yurt  uchun  fidoyi  farzandlar  qilib  tarbiyalash, 

zamonaviy kadrlar yaratish zarur .  

     O’zbekiston  chuqur  isloxotlar  davrida  yashar  ekan,  o’z  istiqbolini  erishib 

kelayotgan  yosh  avlod  timsolida  ko’radi.  Dunyo  hamjamiyatida  munosib  o’rin 

egallash uchun mamlakatda nafaqat iqtisodiy rivojlanish, balki ma’naviy –ma’rifiy 

yuksalish  ham  extiyojga  aylandi  .  Xususan,  yoshlar  taqdiri  butun  xalqning  o’y-

hayollarini band  etdi. 1997-yil 29-avgustda  Oliy  Majlis  tamonidan qabul qilingan 

“Kadrlar tayyorlash milliy dasturi ”ning hayotga tadbiq etila boshlaganidan buyon 

o’tgan  yillar  davomida  yoshlarning  ongidan  joy  ola  boshlagan  bilim  olishga  , 

hayotda  o’z  o’rnini  topishga  bo’lgan  ishtiyoq,  intilishning  ortganligi, 

o’qituvchilarda ta’lim berishga fidoiylarcha munosabatini yo’lga qo’ya boshlashi, 

umuman olganda jamoatchilikda ta’lim –tarbiya sohasiga belgilovchi omil sifatida 

qarashning  vujudga  kelganligi  eng  katta  yutuqlarimiz  hisoblanadi.  O’zbekiston 

Respublikasi  o’ziga  xos  ta’lim  tizimi,  milliy  mafkurasi,  umumbashariy  



 

tamoyillari,  xalqimizning  urf-odatlari,  ma’naviy  qadriyatlari  hamda  mustaqillik 



davrida vujudga kelgan va shakllangan ijtimoiy –iqtisodiy o’zgarishlar bu boradagi 

xalqaro  tajribalar  inobatga  olinib  yaratilgan  umumiy  o’rta  ta’lim  DTS  va  o’quv 

dasturlari kelajak avlodlarni kamol topishiga xizmat qiladi. 

        Mamlakatimiz  rivojlanishining  muhim  sharti  zamonaviy  iqtisod,  fan, 

madaniyat, 

texnika, 

texnologiya 

rivoji 


asosida 

kadrlar 


tayyorlashning 

takomillashgan tizimiga amal qilish bo’lib hisoblanadi . 

        “Kadrlar  tayyorlash  Milliy  dasturi”  ni  amalga  oshirishda  uzluksiz  ta’lim 

tizimining tuzilmasi va mazmunining tub islohotlari ko’zda tutiladi . 

          Mavjud  ta’lim  tizimini  tubdan  isloh  qilish  va  kadrlar  tayyorlash  milliy 

dasturini zamonaviy ilmiy tafakkur yutuqlariga, ijtimoiy tajribaga tayangan holda, 

uzluksiz  ta’lim  tizimini  barcha  shakldagi  ta’lim  muassasalarida  ta’lim  jarayonini 

ta’minlovchi ilg`or ilmiy –metodik texnologiya sifatida amalga oshirishdir. 

         Mamlakatimizda boshlang’ich sinflarda matematika o’qitish umuman maktab 

matematika kursini o’zlashtirishning dastlabki bosqichi sifatida qaraladi . 

          Shu  sababli  boshlang’ich  sinflarda  ishlashda  o’rta  maktabda  matematika 

o’qitishda ko’zda  tutiladigan umumiy masalalarni hisobga olish va bu masalalarni 

hal etishda boshlang’ich ta’limning ahamiyatini to’g’ri baholash kerak. 

        Maktabning  boshlang’ich  sinflarida  bolalar  matematika  sohasida  dasturda 

nazarda  tutilgan  bilimlar,  o’quvlar  va  ko’niqmalarining  ma’lum  xajmini  ongli 

ravishda  va  mustaham  egallab  olishlari  haqida  gap  borganda  yuqorida  aytib 

o’tilgan mulohazalarini hisobga olish kerak. 

        Boshlang’ich    ta’limning  muhim    masalalaridan  biri  o’quvchilarda  ongli  va 

mustahkam  hisoblash  (ko’pincha  avtomatizmga  yetkazilgan)  malakalarini 

shakllantirish edi va shunday bo’lib qoladi. 

        O’quvchilarga  egallangan  bilim,  o’quv  va  malakalarini  turli  xil  sharoitlarda 

qo’llanishga  o’rgatish  o’qitishning  maxsus  masalasi  sifatida  qarash  kerak.  Shu 

bilan birga bilimlarning qo’llanishi ham bolalarning o’quv ishlari samaradorligini 

oshirishning  muhim  vositalaridan  biridir.    Bilim,  o’quv  va  malakalarining  to’la 

qiymatli  o’zlashtirilishiga  ularning  o’zgaruvchi  sharoitlarda  mustaqil  qo’llanishi 



 

natijasida    erishish  mumkinligini  psixologlar  isbotlashdi.  Bolalarning  maktabda 



boshlang’ich  sinflardan  keyingi  sinfga  o’tishida  albatta  vujudga  keladigan  ko’p 

darajada aynan shu asosida bartaraf etilishi mumkin. Bu sohada o’qituvchidan ko’p 

narsa talab qilinadi. Bunda bolalarda uzviy ravishda mustaqillikni o’stirish o’qitish 

jarayonida  ularning  mustaqil  ishlariga  bo’lgan  talabni  asta-sekin  ortira  borish 

zarur.  


Download 0.59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   14




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling

    Bosh sahifa
davlat universiteti
ta’lim vazirligi
maxsus ta’lim
O’zbekiston respublikasi
zbekiston respublikasi
axborot texnologiyalari
o’rta maxsus
guruh talabasi
nomidagi toshkent
davlat pedagogika
texnologiyalari universiteti
xorazmiy nomidagi
toshkent axborot
pedagogika instituti
rivojlantirish vazirligi
haqida tushuncha
toshkent davlat
Toshkent davlat
vazirligi toshkent
matematika fakulteti
tashkil etish
samarqand davlat
ta’limi vazirligi
kommunikatsiyalarini rivojlantirish
vazirligi muhammad
fanining predmeti
pedagogika universiteti
bilan ishlash
Darsning maqsadi
navoiy nomidagi
o’rta ta’lim
nomidagi samarqand
fizika matematika
Ishdan maqsad
haqida umumiy
fanlar fakulteti
sinflar uchun
maxsus ta'lim
ta'lim vazirligi
universiteti fizika
Nizomiy nomidagi
Ўзбекистон республикаси
moliya instituti
Referat mavzu
umumiy o’rta
Toshkent axborot
Alisher navoiy
respublikasi axborot
таълим вазирлиги
nazorat savollari
Samarqand davlat