Биополимерлар тузилишини масс-спектроскопия ёрдамида ўрганиш



Download 64,5 Kb.
Sana21.02.2022
Hajmi64,5 Kb.
#40195
Bog'liq
1502859012 68934


Биополимерлар тузилишини масс-спектроскопия ёрдамида ўрганиш

Пептидлардаги аминокислоталар кетма-кетлигини аниқлашда кимёвий ва ферментатив услублар билан бир қаторда масс-спектрометрия услуби ҳам кенг миқёсда ишлатилади. Ўрганиладиган модданинг масс-спектрини олиш учун уни газ ҳолатига ўтказиб, ионланиш жараёнига учратилади. Бунда ҳосил бўлган молекуляр ионлар парчаланиб турли хил ионларни ҳосил қилади. Ҳосил бўлган ионларнинг массаларини қандай қонуният билан бўлинишини тўлиқ ўрганиб, номаълум модданинг тузилиши ҳақида маълумот олинади. Пептидлар цвиттер-ионли кўринишга эга бўл-ганлиги ҳамда молекулада молекулалараро ва молекула ичидаги водород боғларининг мавжудлиги учун қийинчилик билан буғланиш жараёнига учрайди. Уларни учувчан ҳолатга келтириш учун ациллаш ва этерификация реакцияларини олиб бориш зарур. Пептид занжиридаги NH2 гурухини ациллаш учун трифторсирка ангидриди ёки ёғ кислоталарининг N-гидроксисукцинимид эфиридан (масалан, декан ёғ кислотаси) фойдаланилади. Айрим ҳолларда пептид боғларидаги иккиламчи амино гурухини метил йодид билан метиллаш реакцияси олиб борилади.


Карбоксил гурухни этерификациялаш метанол иштирокида олиб борилиб, катализатор сифатида сульфурил хлориддан фойдаланилади. Шундай қилиб, пептид молекуласи ациллаш, этерификация ва NH гурухи бўйича метиллаш реакциясига учратилиб, унинг осон учувчан бирикмаси олинади.

Кўп холларда ионланиш жараёни натижасида молекуладан электрон чиқиб кетиб, мусбат зарядли молекуляр ион ҳосил бўлади. Пептидлар молекуласида пептид боғи карбонил гурухининг кислороди ва азот атоми ионланади. Ҳосил бўлган ионли молекуланинг парчаланиши мусбат зарядга нисбатан -ҳолатда бўлган боғнинг узилиши билан содир бўлади, натижада пептид ҳосиласининг молекуляр ионларидан аминокислота (А) ва альдимин (Б) бўлаклар ҳосил бўлади.



Текширилаётган пептиднинг молекуласидаги бошланғич ионланиш жараёнида мусбат заряд турли хил кислород ёки азот атомларида тарқалган бўлиб, кейинги парчаланиш жараёни натижасида аминокислотали (А) ва альдимин (В) бўлакларнинг бир қанчасини (йиғиндисини) олиш мумкин:

Аминокислотали ва альдимин бўлакларни тўла тахлил қилиш натижасида пептиднинг тузилиши ҳақида маълумот олинади.


Аминокислотали бўлакларни пептидлардан ҳосил бўлиш тури пептидлар молекуляр ионлари парчаланишининг ягона йўли эмас. Ҳар бир аминокислота қолдиғининг ён занжири масс-спектрнинг умумий тасвирига катта таъсир этади. Шунинг учун ён занжирларнинг ўзига хос парчаланишлари пептидлар тузилиши ҳақида яна қўшимча маълумот беради.
Масс-спектрометриянинг афзалликларидан бири -аминогурух тутмаган пептидларни тахлил этишга имкон беради ва азот атомида жойлашган гурухларнинг кимёвий табиатини аниқлайди. Электронлар ёрдамида ионланиш жараёни бажарилса 4-6 та аминокислота қолдиғидан ташкил топган пептидларни ўрганиш мумкин. Ҳозирги вақтда масс-спектрометрларнинг имкониятларидан тўла фойдаланиш учун тезлаштирилган атомлар билан “бомбардировка” қилиш услуби ишлатилади, бунда катта кинетик энергияга эга бўлган аргон ва ксенон атомларидан фойдаланилади. Бу услуб ёрдамида молекуляр массаси 3000 дальтон бўлган мураккаб пептидларнинг ҳам тузилишини ўрганиш мумкин. Бундай услуб учун 1-5 ммол модда етарли ҳисобланади.
Тезлаштирилган атомлар билан ионланиш жараёни 15-40 аминокислота қолдиқларидан ташкил топган пептидларни ўрганишда энг замонавий услуб сифатида ишлатилади.
Юқоридаги услублардан ташқари мураккаб пептидларни ферментатив гидролиздан сўнг аралашмани тўғридан-тўғри тахлил қилиш ҳам мавжуд. Бунда масс-спектрда фақат молекуляр ионлар бўлади, чунки ионланиш кучли электр майдонида олиб борилади ва бу услубни майдон ионланиши ёки майдон десорбцияси деб айтилади.
Пептидлар аралашмасини Эдман услубида (фенилизотиоцианат таъсирида) дегратация жараёнига учратилади ва ҳар бир босқичдан сўнг ажралиб чиққан аминокислоталар тахлил қилиниб ионларнинг массалари бўйича пептидларнинг молекуляр массаси аниқланади. Олинган маълумотлар ЭҲМ да ишланиб, гидролизатдаги пептидлар кетма-кетлиги аниқланади.
Macс-спектрометрия ёрдамида нуклеин кислоталар таркибидаги нуклеотидларнинг кетма-кетлигини аниқлаш чегараланган бўлиб фақат димер, тример ва тетрамерларга тадбиқ этиш мумкин. Учувчан олигонуклеотидлар ва уларнинг ҳосилалари ва олигонуклеотиддаги асосларнинг табиати ҳақида маълумот олиш мумкин.
Димер тузилишли нуклеотидларда уларнинг триметилсиланли (TMС) ҳосилалари осон учувчан бўлиб, спектрларни олиш мумкин. Нуклеотидларда 3- ва 5 - ҳолатлардаги боғланишлар турли хил ион бўлакларини ҳосил қилади, нуклеозид бўлаклари ионларининг интенсивлиги бўйича бошланғич димердаги асослар кетма-кетлигини аниқлаш мумкин.
Шундай қилиб, масс-спектрометрия услуби биополимерлар таркибидаги бўлакларнинг кетма-кет жойлашишини аниқлашда бошқа физикавий усуллардан фарқли равишда етарли маълумот бериши билан аҳамиятлидир.
Адабиётлар рўйхати


1. Бенуэлл К. Основў молекулярной спектроскопии, М.,"Мир" 1985.
2. Бахшиев Н.Т. Введение в молекулярную спектроскопию, Л., Изд-во ЛГУ, 1987.
3. Мельникова К.Б. Элементў кoлeбaтeльнoй спектроскопии и их применение в химии, Киев, 1983.
4. Ельяшевич М.А., Степанов Б.М., Волькенштейн М.В. Колебание молекул, М. 1949.
5. Казицина Л.А., Куплетская Н.Б. Применение УФ, ИК, ЯМР и масс-спектроскопии в органической химии, М, Изд-во МГУ, 1979.
6. Вилков Л.В., Пентин Ю.А. Физические исследования в химии, том 1, М., Вўсшая школа, том 2, 1989.
7. Драго Р. Физические методў в химии, т 1,2. М., "Мир" 1981.
8. Афанасьев В.А., Заиков Г.Е. Физические методў в химии, Изд-во "Наука" М., 1984.
Download 64,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish