Бахт психологик муаммо



Download 98,5 Kb.
Sana31.03.2022
Hajmi98,5 Kb.
#520991
Bog'liq
1427642439 60700 (1)

Бахт психологик муаммо

  • Режа:
  • 1. Мунозара методларининг ижтимоий психологик мохияти.
  • 2. Т- гурухларида мунозараларни ташкил этишнинг узига
  • хослиги ва турлари.
  • 3. Брейнсторминг ва уни утказиш технологияси.
  • Таянч иборалар:
  • Мунозара, Т-гурухлар, «генераторлар» «танкидчилар» «катализаторлар» Брейнсторминг.
  • Умуман, бахс мунозара йули билан турли ижтимоий муаммоларни хал килиш масаласига кизикиш утган асрнинг 30-йилларидан бошланган, деб хисобланади. Чунки айни бу ходисага кизикиш шу даврга келиб педогогика ва психология сохаларига хам ёйилган ва бу хакда биринчи илмий психологик хулосалар килган олим швейцариялик психолог Жан Пиажедир. У бола ижтимоийлашуви жараенини урганар экан, унинг уз тенгкурлари билан турли мавзуларда киладиган мунозара ёки бахслари ундаги эгоистик шахсиятпараслик мавкеини сусайиши ва шу тарика уз- узини англаш билан бир каторда узгалар мавкеини англаш ва «узга шахс була олиш» кобилиятини устиришини аниклади. Кейинчалик шунга ухшаш тадкикотлар соф ижтимоий психологик ходисалар доирасида хам урганила бошланди. Масалан, немис олими Курт Левин хам 40-йиллардаёк гурухда купчиликнинг ягона бир карорга келишининг психологик табиатини урганар экан, унда ана шу гурухларда утказиладиган табиий мунозараларнинг хар бир шахс ижтимоий установкалари, карашлари ва гурухга муносабатига бевосита таъсири борлигини исботлади. Унинг фикрича, гурухдаги мунозара хар бир шахснинг гурухий фаолиятига нисбатан мотивациясини ошириб, шу билан бирга хар кайси аъзонинг гурухий жараенларга кушилиши, мавкеини англаш, узгаларга ниманидар дейиш каби эхтиежини оширади.
  • Эркин,демократик тарзда фикр алмашиниш имкониятининг яратилиши мухокама килинаетган муаммо буйича гурух аъзоларидаги фикрлаш жараёнини тезлаштиради, уларни ижтимоий мавкеларини янада фаоллаштиради.
  • К. Левин экспериментларининг реал хаетда кандай самара бериши буйича кейинчалик, яъни иккинчи жахон уруши йилларида синовлар утказилган. Уша йиллари бир гурух аёлларга айрим озик-овкат махсулотлари, жумладан, балик консерваси ва паштетнинг хам фойдали эканлиги, хар доим хам янги суйилган мол еки бошка хайвон гуштини истеъмол килиш шарт эмаслиги хакида чиройли ва ишончли маърузалар укилган. Лекин эртаси куни уша тингловчиларнинг уч фоизигина дуконлардан юкорида таргибот килинган нарсаларни харид килганлар. Бошка бир аеллар гурухига эса айнан шу мавзуда мунозаралар утказиш шароити яратилган. Кейинги кузатишларнинг курсатишича, мунозара катнашчиларидан 32% уша озик-овкат махсулотларига нисбатан уз фикрларини узгартирганлар ва таклиф этилган махсулотларни харид кила бошлаганлар.
  • Илмий нуктаи назардан олиб караганда, мунозараларнинг мохияти ва ахамияти куйдагиларда изохланади:анъанавий маъруза тингловчилари таништирилаётган муаммога нисбатан тахминан бир хил нейтрал мавкени билдирадилар, яъни шу мавзу юзасидан узида тугри фикр мавжуд булган шароитда маърузачининг (хам) билдираётган фикрларини ишончлирок ва асосланганрок, деб хисоблаб, мавзу юзасидан шахсий фикрини паст бахолайди. Агар баён этилаетган фикрлар мутлако янги булса, унинг мохиятига тула тушуниб етиш ва тушуниш кийин, деган маънода яна фикрий пасайиш юзага келади. Фикрлар тукнашувини такозо килувчи мунозарада эса карама-карши ёки монанд фикрларнинг борлигини англаш хам шахсда ушбу фикрларга нисбатан анча фаол мавкени шакллантиради.
  • Мунозаранинг кандай якунланишидан катъий назар, яъни унда фикрлар кесишмаслиги хам мумкин еки уларда маълум уйгунлик булиши кузатилади, бунда нима булганда хам бахснинг мазмуни шахснинг ижтимоий тасаввурлари
  • ва карашларида мустахкам урнашади хамда хотирада колади. Бахсли мунозаранинг предмети ёки объекти сифатида махсус тарзда танлаб олинган муаммо ёки амалий фаолиятда учрайдиган турли ходисалар ва карама-карши гоялар
  • кабул килиниши мумкин. Масалан, 50-йилларда инглиз шифокорлари Майкл ва Энид Баминтлар психотерапевтлар семинарини ташкил этиб, мунозара ва мухокаманинг амалий ахамиятини исботлашган. Улар хар куни клиникадаги врачларнинг тупланишлари ва кундалик амалиётларида руй берган ходисалар, фактлар хакида маълумотлар бериб, кейин билдирилган фикрлар узаро мухокама килинган. Шу туфайли турли шифокорлар тажрибасида табий хисобланган «узбилармончилик» нинг олди олинган ва хозиргача сакланиб колган «5-дакикалик»шифокорлар йигини пайдо булган. Шифокорлар узаро фикр алмашинишлари туфайли маълум умумий фойдали карорларга келишлари тиббиёт илми ва амалиётининг ривожига ижобий таъсир курсатган.
  • АДАБИЁТЛАР:
  • Ананьев Б.Г.Проблемы совеменного человекознания. М.: «Наука», 1997.
  • Брушлинский А.В.Проблема субъекта деятельности. М.: «Наука»,2001.
  • Леоньев А,Н. Деятельность. Личность. Сознание. М.: 2005
  • Ломов Б.Ф. Теоритические и методологические проблемы психологии. «Наука», 1994.
  • Ғозиев Э.Г Психология методологияси, Тошкент, 2002.
  • Аллахвердов В.М. Опыт теоретической психологии. СПб., 1993.
  • Аллахвердов В.М. Сознание как парадокс. СПб., 2000.
  • Ғозиев Э.Ғ. Психология. ЎзМУ. 2004
  • Гостев А.А.Образная сфера человека.М.,1992.

Download 98,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish