Ароматик углеводородлар



Download 77 Kb.
bet1/4
Sana27.06.2022
Hajmi77 Kb.
#710776
TuriАнализ
  1   2   3   4
Bog'liq
Ароматик углеводородлар


Ароматик углеводородлар
Режа:

  1. Бензол.

  2. Тузилиши, олиниши ва хоссалари.

  3. Феноллар.

  4. Тузилиши ва изомерияси.

  5. Табиатда учраши ва олиниши.

  6. Уларнинг физик ва кимёвий хоссалари.

  7. Ишлатилиши.



Асосий тушунчалар. Аренлар, бензол, фенолнинг айрим вакиллари, стереозомерия, олинадиган органик бирикмалар.

Ароматик углеводородлар деб, молекула таркибида бензол ёки унинг гомологларини саклайдиган корбоциклик бирикмаларга айтилади. Уларнинг биринчи вакили бензол булиб, уни 1825 йилда инглиз кимёгари ва физиги М.Фарадей кокс газидан ажратиб олган.


Анализ, бензолнинг енг оддий формуласи - СН эканлигини курсатади. Лекин бензолнинг бир мол массаси 78 г га тенг. Шунинг учун бензол молекуласида олти атом углерод ва олти атом водороддан ташкил топган С6Н6 формуласига эга.
Бензол +80,1 0С да кайнадиган, узига хос хидга эга харакатчан рангсиз суйиклик. Бу катор углеводородлар CnH2n-6 умумий формулага эга. Умумий формуладан фойдаланиб ароматик углеводородлар гомологик каторини хосил килиш мумкин:
CnH2n-6
6 C6H6
7 C7H8
8 C8H10
бензол катор углеводородлари узига хос ароматик хусусиятга эга эканлиги бирикмаларни алмашиниш реакциясига осон киришиши ва оксидловчиларга нисбатан тургун эканлиги билан тушунтирилади. Бунинг сабаби, хар бир углерод атомида учтадан сигма бог ва биттадан Пи богларни борлиги сабаб.
Демак, бензолдаги олтита углерод атомининг хаммаси бир хил холатда булиб, уларнинг кайси бири оддий бог билан, кайси бири куш бог билан богланганлигини курсатиб булмайди. Шунинг учун, 1865 йилда немис кимёгари А.Кекуле бензол тузилишини куйдаги икки куринишда ифодалайди:
Кимёвий адабиётларда органик бирикмалар молекулаларида ароматик системани курсатувчи куш бог ва оддий боглар урнига умумий электрон булишини тасвирловчи чизик дойра билан курсатилади:



Download 77 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish