АБИЛОТ
Ампициллин + Сульбактамдан иборат.
АБИЛОТ кенг қўлланилиш доирасига эга бўлган, бактерияга қарши антибиотик дори воситаси ҳисобланади. Микроорганизмларнинг ҳужайра девори пептидогликан синтезини тўхтатади.
АБИЛОТ
вақт синовидан
ўтган самарали
воситадир.
АБИЛОТ ҚАЧОН ТАВСИЯ ҚИЛИНАДИ?
Сезгир қўзғатувчилар томонидан чақирилган турли соҳаларда жойлашган қуйидаги бактериал инфекцияларда:
• Нафас аъзоларининг инфекциялари (шу жумладан, пневмония, ўпка абцесси, сурункали бронхит, плевра эмпиемаси);
• ЛОР–аъзоларининг инфекциялари (шу жумладан, синусит, тонзиллит, ўрта отит);
• Сийдик чиқариш йўллари ва жинсий аъзоларнинг инфекциялари (шу жумладан пиелонефрит, пиелит, цистит, уретрит, простатит, эндометрит);
• Ўт чиқариш йўлларининг инфекциялари (шу жумладан холецистит, холангит);
• Тери ва юмшоқ тўқималарнинг инфекциялари (шу жумладан сарамас, импетиго, иккиламчи инфекцияланган дерматитлар);
• Меъда-ичак йўлларининг (МИЙ) инфекциялари (шу жумладан дизентерия, сальмонеллез, сальмонелла ташувчилик);
• Суяклар ва бўғимларнинг инфекциялари;
• Сепсис;
• Септик эндокардит;
• Менингит;
• Перитонит, скарлатина;
• Гонококкли инфекцияларда қўлланилади.
Шунингдек қорин бўшлиғи ва кичик чаноқ аъзоларида қорин пардасини инфекцияланиши билан кечиши мумкин бўлган оператив аралашув ўтказилаётган беморларда операциядан кейинги жароҳат иинфекцияларининг ривожланиш хавфини пасайтириш учун операция вақтида юборилади.
Абилот ҳомиладорликни тўхтатиш ва кесарев кесиш юзасидан операциялар вақтида операциядан кейинги сепсиснинг ривожланиш хавфини пасайтириш мақсадида профилактик тарзда юборилиши мумкин.
Фармакологик таъсири
Фармакодинамикаси
Кенг таъсир доирали бактерицид антибиотик, кислотага чидамли. Микроорганизмларнинг ҳужайра девори пептидогликанинг синтезини блоклайди.
Таъсир этувчи модда ампициллин – β-лактамазалар таъсирида парчаланувчи кенг таъсир доирасига эга пенициллинлар гуруҳига мансуб яримсинтетик антибиотикдир.
Иккинчи компонент – сульбактам, антибактериал фаолликка эга бўлмай, β-лактамазаларни ингибиция қилади ва шу боисдан препарат чидамли (β-лактамазаларни ишлаб чиқарувчи) штаммларга таъсир қилиш хусусиятига эга бўлади.
In vitro шароитларда сульбактам пенициллинга резистент микроорганизмлар томонидан ишлаб чиқариладиган кўпчилик асосий β-лактамазаларнинг қайтмас ингибитори эканлиги аниқланган. Сульбактам фақат Neisseriaceae, Acinetobacter calcoaceticus, Bacteroides spp., Branhamella catarrhalis ва Pseudomonas cepacia нисбатан аҳамиятли антибактериал фаолликни намоён этади. Сульбактам пенициллинлар ва цефалоспоринлар билан синергик таъсир кўрсатади ва чидамли микроорганизмлар томонидан парчаланишининг олдини олади. Сульбактам, шунингдек айрим пенициллинни боғловчи оқсиллар билан боғланади, шунинг учун β-лактам антибиотик билан мажмуанинг самарадорлигини оширади.
Препаратнинг бактерицид компоненти, бензилпенициллинга ўхшаб, сезгир микроорганизмларга кўпайиш фазасида бактериал мембрананинг мукопептиди биосинтезини сусайтириш йўли билан таъсир этувчи аминопенициллин – ампициллин ҳисобланади. Сульбактам/ампициллин мажмуаси граммусбат ва грамманфий бактерияларнинг кенг спетрига, шу жумладан Staphylococcus aureus ва epidermidis (шу жумладан пенициллинга резистент ва айрим метициллинга резистент штаммлар); Streptococcus pneumoniae, Streptococcus faecalis ва бошқа стрептококклар, Haemophilus influenzae ва parainfluenzae (β-лактамазани ишлаб чиқарадиган ва ишлаб чиқармайдиган штаммлари); Branhamella catarrhalis; анаэроблар, шу жумладан Bacteroides fragilis ва унга яқин турлари; Escherichia coli, Klebsiella spp., Proteus spp. (индолмусбат ва индолманфий турлари); Enterobacter spp., Morganella morganii, Citrobacter spp., Neisseria meningitidis ва Neisseria gonorrhoeae га нисбатан фаол.
Do'stlaringiz bilan baham: |