6- мавзу: Пул назариялари



Download 187,58 Kb.
Sana23.02.2022
Hajmi187,58 Kb.
#163363
Bog'liq
3. пул назариялари

3-мавзу: Пулнинг назариялари

Режа

1. Пул назариясининг моҳияти

2. Пулнинг металлик назарияси

3. Пулнинг номиналлик назарияси

4. Пулнинг миқдорий назарияси

Пул назариясининг моҳияти

Пул назариялари - пул табиати ва пулнинг ишлаб чиқаришни шакллантиришга таъсири ҳақидаги назариялардир. Бу назариялар капиталистик ишлаб чиқариш усулигача бўлган даврда вужудга келди. Капиталистик ишлаб чиқариш усули даврида, пул-товар му-носабатлари хўжалик соҳасининг ҳамма тармоқларини қамраб олган даврдагина пул назарияси кенг тарқалди.

Пул назариялари - пул табиати ва пулнинг ишлаб чиқаришни шакллантиришга таъсири ҳақидаги назариялардир.


номиналлик
металлик
ми

ПУЛ НАЗАРИЯЛАРИНИНГ КЕЛИБ ЧИҚИШ САБАБЛАРИ:


қўл меҳнати
манифактура
саноат ишлаб чиқариш
Т. Мен, Д.
У.
К.
Т. Мен, Д.
мамлакатнинг
У.
барқарор
К.
пул
ПУЛНИНГ МЕТАЛЛИК НАЗАРИЯСИ
Ж
Г.Кнап
Ж
пулни
Г.Кнап
пулнинг
Пулнинг номиналлик назарияси

Пулнинг номиналлик назарияси

Пулнинг номинал назариясини илгари сурган дастлабки иқтисодий назария вакиллари Дж.Беркли (1685-1780) ва Дж. Стюарт (1712-1780) ҳисобланади. Уларнинг назариялари асосида қуйидаги 2 та ҳолат ётарди: пул давлат томонидан яратилади ва пулнинг қиймати унинг номинали билан аниқланади. Пул бирлигининг сотиб олиш қобилияти унинг номинали асосида, яъни қоғоз пулда кўрсатилган номинал қиймати билан аниқланади.

Номинал пул тарафдорларининг асосий заифлиги шунда эдики, уларнинг таълимотига кўра пулнинг қийматини давлат белгилайди. Бу билан улар пулнинг меҳнат маҳсули назарияси ва товар табатига эга эканлигини инкор қилади. Бироқ бозор иқтисодиёти шароитида пулнинг сотиб олиш қиймати талаб ва таклиф асосида белгиланади, миллий хўжалик доирасида тўлов воситасини бажарадиган пулларнинг курси ҳалқаро миқёсда амал қиладиган хорижий валюталарга бўлган талаб асосида ўзгариб туради.

Номиналлик пул назарияси немис олими Г.Кнап (1842-1926) даврида янада ривожланди. Унинг фикрича маълум қийматга эга бўлмаган монеталар эмас, балки хазина билетлари асосида асослашга ҳаракат қилади. Уларнинг камчилиги (Давлат белгилайди) улар кредит пуллар (векселлар, банкноталар, чеклар)ни инобатга олишмаганлиги, чунки кредит пулларнинг қиймати давлат томонидан эмас, балки уларнинг эмитентлари томонидан белгиланган номинал қийматга эга бўлади.

Номиналлик пул назарияси немис олими Г.Кнап (1842-1926) даврида янада ривожланди. Унинг фикрича маълум қийматга эга бўлмаган монеталар эмас, балки хазина билетлари асосида асослашга ҳаракат қилади. Уларнинг камчилиги (Давлат белгилайди) улар кредит пуллар (векселлар, банкноталар, чеклар)ни инобатга олишмаганлиги, чунки кредит пулларнинг қиймати давлат томонидан эмас, балки уларнинг эмитентлари томонидан белгиланган номинал қийматга эга бўлади.

Бу билан улар қоғоз пуллар қийматини нафақат олтин қийматидан, балки товар қийматидан ҳам ажратиб олдилар ва уларнинг номинал қийматининг барқарорлиги, сотиб олиш қобилияти давлатнинг тегишли ҳужжатлари асосида аниқланади деган мантиқсиз ғояни илгари сурадилар.


Ж.Боден
Д.Юм
Ж.Боден
У
Д.Юм
товарларнинг
Пулнинг миқдорийлик назарияси

Пулнинг миқдорий назарияси

Пулнинг миқдорий назариясида пулнинг сотиб олиш қобилияти ва баҳо даражаси муомаладига пул миқдори билан аниқланади. Миқдори пул назарияси асосчиси француз иқтисодчиси Ж.Боден (1530-1596) ҳисобланади. Кейинчалик бу назарияни инглиз иқтисодчиси Д.Юм ва Дж. Мил, шунингдек француз Ш. Монтеске ривожлантирди.

Ушбу назария намоёндаларининг фикрича:

    • Пулнинг харид қобилияти бозорда ўрнатилади.
    • Муомилада эмиссия қилинган барча пуллар юради.
    • Пулнинг харид қуввати муомиладаги пул миқдорига тескари пропорционалдир.
    • Баҳолар даражаси пул миқдорига тўғри пропорционалдир.

Замонавий миқдорий назария қоғоз пуллар муомаласига асосланади.
И.Фишер
MV=PQ

Бу ерда:

Бу ерда:

M – муомаладаги пул миқдори;

V – пулнинг айланиш тезлиги;

P – ўртача тортилган баҳо;

Q – товарлар ҳажми;


Download 187,58 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish