4 tekislik reja



Download 0.61 Mb.
Pdf ko'rish
Sana25.11.2019
Hajmi0.61 Mb.

4.6. TEKISLIK 

 

Reja: 

1.Tekislikning berilishi. 

2.Tekislikning bosh chiziqlari.  

3.Proyeksiyalovchi tekisliklarning xossalari. 



Tayanch iboralar va tushunchalar 

Gorizontal  proyeksiyalovchi  tekislik,  frontal  proyeksiyalovchi  tekislik,  profil 

proyeksyalovchi tekislik. Tekislikning gorizontali, tekislikning frontali, tekislikning 

eng katta og'ma chizig’i

Tekislikning berilishi 

Tekislik


 birinchi tartibli sirt hisoblanadi. 

Umumiy  holda  tekislikning  fazoviy  vaziyatini  bir  to'g'ri  chiziqqa  tegishli 

bo'lmagan  uchta  nuqta  aniqlaydi.  Haqiqatdan,  1-rasmdagi  А,  В  va  С  nuqtalar 

fazoda  biror  Q  tekislikning  vaziyatini  aniqlaydi.  Bu  nuqtalardan  har  birining 

fazoviy o'rni o'zgarishi bilan tekislikning vaziyati ham  fazoda o'zgaradi. 

Chizma geometriyada tekisliklar quyidagi hollar bilan beriladi: 

•  bir  to'g'ri  chiziqqa  tegishli  bo'lmagan  uchta  nuqta  proyeksiyalari  bilan  (2  -a 

rasm); 


• bir to'g'ri chiziq va unga tegishli bo'lmagan nuqta proyeksiyalari bilan (2-b rasm); 

• ikki parallel to'g'ri chiziq proyeksiyalari bilan (2 – v rasm); 

• ikki kesishuvchi to'g'ri chiziq proyeksiyalari bilan (2 – g rasm); 

• tekis geometrik figuralarning ortogonal proyeksiyalari orqali berilishi ham 

mumkin  


 

 

 



 

      

  

 

 

 

1-rasm                                        2 – rasm  

Shuningdek, tekislik proyeksiyalar lekisliklari bilan kesishish chiziqlari orqali 

berilishi  ham  mumkin  (3-rasm).  Masalan,  P  tekislik  H,  V  va  W  proyeksiyalar 

tekisliklarini P



H

, Py, Pw chiziqlar bo'yicha kesadi. 

 


a) 

b) 


3 – rasm  

Tekislikning izlarini yasash 

 

Ta'rif.  Tekislikning  proyeksiyalar  tekisliklari  bilan  kesishgan  chiziqlari 

tekislikning izlari deyiladi. 

P  tekislikning  H  tekislik  bilan  kesishgan  Р

H



∩Н  chizig'i  uning  gorizontal 

izi,  V  tekislik  bilan  kesishgan  Pv=P



∩V  chizig'i  frontal  izi  va  W  tekislik  bilan 

kesishgan Pw=P



∩W chizig'i profil izi deb ataladi. 

Tekislikni  chizmada  izlari  bilan  tasvirlash  ancha  qulay  va  afzaldir. 

Tekislikning  Ox,  Oy  va  Oz  koordinata  o'qlari  bilan  kesishgan  nuqtalari  P

x

,  P

y

,  P



izlarning uchrashuv nuqta lari deyiladi. 

Tekislik  qanday  tarzda  berilishidan  qat'i  nazar,  uning  izlarini  ortogonal 

proyeksiyalarda yasash mumkin. 

Har  qanday  geometrik  figuralar  orqali  berilgan,  tekislikning  izlarini  yasash 

mazkur  tekislikka  tegishli  bo'lgan  to'g'ri  chiziqlar  izlarini  yasash  bilan  bajariladi. 

Bunig uchun to'g'ri chiziqning tekislikka tcgishlilik xususiyatidan foydalaniladi. 

4-rasmda  



  b  kesuvchi  chiziqlar  bilan  berilgan  tekislikning  gorizontal  izini 

yasash  uchun  to'g'ri  chiziqlar  gorizontal  izlarining  a'



H

,  a'

H

,  va  b'

H

  b'

H  

proyeksiyalarini topamiz. Agar to'g'ri chiziqlarning gorizontal izlarining gorizontal 



а'

н

 va b'

н

 proyeksiyalarini o'zaro tutashtirsak, tekislikning R

gorizontal izini hosil 

qilamiz. Xuddi shu tarzda tekislikning R

v

 frontal izi yasaladi. 

Ikki || parallel chiziqlar bilan berilgan tekislikning R



H

 va R

v

 izlari ham 

to'g'ri chiziqlarining izlarini yasash yo'li bilan aniqlanadi (5-rasm). Umuman, turli 

geometrik  shakllar  bilan  berilgan  tekisliklarning  izlari  mazkur  shaklga  tegishli 

bo'lgan  ikki  kesuvchi  yoki  parallel  chiziqlarning  izlarini  yasash  yo'li  bilan 

aniqlanadi. 

 


 

 

 



 

 

4 – rasm  



 

                               5 – rasm  

 

Tekisliklarning proyeksiyalar tekisliklariga nisbatan vaziyatlari 

Tekislik  fazoda  proyeksiyalar  tekisliklariga  nisbatan  umumiy  va  xususiy 

vaziyatlardajoylashishi mumkin. 

Umumiy    vaziyatdagi    tekisliklar.    Agar  tekislik  proyeksiyalar 

tekisliklarining  birortasiga  parallel  yoki  perpendikulyar  bo'lmasa,  uni  umumiy 



vaziyatdagi  tekislik  deyiladi  (3  a  -rasm).  Chizmada  umumiy  vaziyatdagi 

tekislikning  izlari  proyeksiyalar  o'qlari  bilan  ixtiyoriy  burchak  hosil  qiladi  (3  b-

rasm ). 

Xususiy  vaziyatdagi  tekisliklar.  Agar  tekislik  proyeksiyalar  tekisligining 

biriga  perpendikulyar  yoki  parallel  bo'lsa,  uni  xususiy  vaziyatdagi  tekislik  deb 

ataladi. 

Proyeksiyalar  tekisligiga  perpendikulyar  bo'lgan  tekisliklar  proyeksiyalovchi 



tekisliklar deyiladi. 

 

Gorizontal  proyeksiyalovchi tekislik 

Ta'rif. 

Gorizontal 

proyeksiyalar 

tekisligiga 

perpendikulyar 

tekislik  

gorizontal proyeksiyalovchi tekislik deyiladi. 

Gorizontal proyeksiyalovchi M (M



H

, M



tekislikning M

v

 frontal izi Ox o'qiga 

perpendikulyar  bo'iadi  (4.6  a, b-  rasm),  M



H

  gorizontal  izi  esa  Ox  o'qiga  nisbatan 

ixtiyoriy  burchakda  joylashgan  bo'ladi.  Bu  tekislik  gorizontal  izi  M



H

  va  Ox  o'q 

orasidagi 

β

  burchak,  M  va  V  tekisliklar  orasidagi  burchakning  haqiqiy  qiymatiga 



teng  bo'ladi.  Gorizontal  proyeksiyalovchi  tekislikka  tegishli  tekis  geometrik 

figuralarning  gorizontal  proyeksiyalari  to'g'ri  chiziq  bo'ladi  va  tekislikning 

gorizontal izi bilan ustma-ust tushadi (6 – b rasm ) 


 

         

 

                                       a                                                      b 

Frontal proyeksiyalovchi tekislik 

Ta'rif.  Frontal  proyeksiyalar  tekisligiga  perpendikulyar  bo'lgan  tekislik 

frontal proyeksiyalovchi tekislik deyiladi. 

 

Frontal  proyeksiyalovchi  N



 

(N

H

,

 

N

V

)

 

tekislikning  gorizontal  N



H

 

izi  Ox  o'qiga 

perpendi  kulyar  bo'ladi  (7-  a  rasm),  frontal  

v

  izi  esa  ixtiyoriy  burchakda 

joylashgan bo'ladi. Frontal proyeksiyalovchi tekislikning frontal 



y

 izining Ox o'qi 

bilan  hosil  qilgan  a  burchagi  N  va  H  tekisliklar  orasidagi  burchakning  haqiqiy 

qiymatiga  teng.  Frontal  proyeksiyalovchi  tekislikka  tegishli  bo'lgan  tekis 

figuralarning frontal proyeksiyalari to'g'ri chiziq bo'ladi  va tekislikning frontal izi 

bilan ustma-ust tushadi (7-rasm). 

                            

 

 

 



 

 

a) 



 

 

 



                         b) 

7 – rasm  

 

Profil proyeksiyalovchi tekislik. 

Ta'rif.    Profil    proyeksiyalar    tekisligiga  perpendikulyar  tekislik  profil 

proyeksiyalovchi tekislik deb ataladi. 

Bu tekislikning gorizontal G



H

 va frontal G

izlari Ox o'qiga parallel bo'ladi (8-



a rasm). 

profil proyeksiyalovchi tekislikning  H va tekisliklar bilan hosil qilgan a 

va 


β

  burchaklari 8-b rasmda ko'rsatilganidek haqiqiy kattalikda proyeksiyalanadi. 

Shuningdek,  profil  proyeksiyalovchi  tekislik  proyeksiyalar  o'qi  Ox  dan  ham 

o'tishi  mumkin  (9-  a  rasm).  U  holda  G  tekislikning  gorizontal  G

H

  va  frontal  G

v

 



izlari  Ox  o'qida  bo'ladi  va  tekislikning  fazoviy  vaziyatini  aniqlab  bo'lmaydi. 

Shuning uchun bunday hollarda  mazkur tekislikning profil izi  yoki shu tekislikka 

tegishli bo'lgan biror A(A



, A") nuqtaning ikki proyeksiyasi beriladi (9-b rasm). Bu 

nuqtaning  A'"  proyeksiyasi  orqali  tekislikning  profil  izini  yasash  mumkin  (10-

rasm). 


Proyeksiyalovchi  tekislikning  ikkita  izini  chizmada  tasvirlash  shart  emas. 

Tekislikning bitta izi, aynan gorizontal proyeksiyalovchi tekislikning gorizontal izi 



М

H

,  frontal  proyeksiyalovchi  tekislikning  frontal  izi  N

v

,  profil  proyeksiyalovchi 



tekislikning  profil  izi  G

w

,  orqali  ham  ularning  vaziyatini  aniqlash  mumkin  (11-

rasm). 


 

 

 



 

 

a) 



 

 

 



 

b) 


8 – rasm  

 

 

 



 

 

 



a) 

 

 



 

b) 


9 – rasm  

 

 



 

 

 



10 – rasm    

                                    11 – rasm  



 

 Proyeksiyalar tekisligiga parallel tekisliklar  

Gorizontal tekislik 

Ta'rif.  Gorizontal  proyeksiyalar  tekisligiga  parallel  tekislik  gorizontal 

tekislik deyiladi. 

Bu  tekislik  bir  vaqtda  V  va  W  tekisliklarga  perpendikulyar  bo'ladi. 

Tekislikning vaziyatini uning frontal H

1v

  izi aniqlaydi (12-a, b rasm). 

Frontal  tekislik. 

Ta'rif.  Frontal  proyeksiyalar  tekisligiga  parallel  tekislik  frontal  tekislik 

deyiladi. 



Bu  tekislik  bir  vaqtda  H  va  W  tekisliklarga  perpendikulyar  bo'ladi. 

Tekislikning vaziyatini uning frontal V

1H

 izi aniqlaydi (12-a,b rasm). 



Profil tekislik 

Ta'rif.  Profil  proyeksiyalar  tekisligiga  parallel  tekislik  profil  tekislik 

deyiladi. 

Profil  W

1

  tekislik  bir  vaqtda  H  gorizontal  va  V  frontal  proyeksiyalar 

tekisligiga  perpendikulyar  bo'ladi.  Tekislikning  fazoviy  vaziyatini  uning  W

1H

 

gorizontal va W



1v

 frontal izlari aniqlaydi (12-a,b rasm). 

 

   



 

 

 



a) 

 

 



b) 

12 – rasm  



Nazorat savollari 

1.   Tekislik kompleks chizmada qanday ko'rinishlarda berilishi mumkin? 

2.   Tekislik izi deb nimaga aytiladi? 

3.   Qanday tekisliklar proyeksiyalovchi deyiladi? 

4.   Gorizontal va gorizontal proyeksiyalovchi hamda frontal va frontal proyeksiya-      

      lovchi tekisliklarning farqi nimada? 



 

Download 0.61 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling

    Bosh sahifa
davlat universiteti
ta’lim vazirligi
O’zbekiston respublikasi
maxsus ta’lim
zbekiston respublikasi
axborot texnologiyalari
o’rta maxsus
davlat pedagogika
nomidagi toshkent
guruh talabasi
pedagogika instituti
texnologiyalari universiteti
toshkent axborot
xorazmiy nomidagi
samarqand davlat
navoiy nomidagi
rivojlantirish vazirligi
haqida tushuncha
toshkent davlat
ta’limi vazirligi
nomidagi samarqand
vazirligi toshkent
Darsning maqsadi
Toshkent davlat
tashkil etish
Alisher navoiy
kommunikatsiyalarini rivojlantirish
Ўзбекистон республикаси
matematika fakulteti
bilan ishlash
pedagogika universiteti
Nizomiy nomidagi
sinflar uchun
fanining predmeti
таълим вазирлиги
o’rta ta’lim
maxsus ta'lim
fanlar fakulteti
ta'lim vazirligi
tibbiyot akademiyasi
vazirligi muhammad
махсус таълим
Toshkent axborot
umumiy o’rta
haqida umumiy
Referat mavzu
ishlab chiqarish
pedagogika fakulteti
fizika matematika
universiteti fizika
Navoiy davlat