18-мавзу. Фотоэлементлар технологиясида фотолитография усулининг қўлланилиши. Фотолитография усули ва унинг моҳияти



Download 222,4 Kb.
Pdf ko'rish
bet1/2
Sana23.02.2022
Hajmi222,4 Kb.
#131617
  1   2
Bog'liq
18-Маьруза 81e9912ab6ccee141aa148e022554cab



18-мавзу. Фотоэлементлар технологиясида фотолитография усулининг 
қўлланилиши. 
 
Фотолитография усули ва унинг моҳияти. 
Ҳозирги замон микроэлектроникасининг ютуқлари кўп жиҳатдан 
фотолитграфия усулини қўлланилишига боғлиқдир. Бу усул билан ЯЎ 
тузилмаларда катта аниқликда аввалдан берилган топологияга эга бўлган 
шакл туширилади, ва кейинчалик унга технологик ишлов берилади. Бу усул 
воситалари билан ҳар хил материалга, жумладан диэлектрикларга, ярим 
ўтказгичли материалга, металларга проекцион расмлар тушириш мумкин. 
Фотолитографик усул (ФЛУ) билан материалга (ЯЎ, металл, 
диэлектрик) ишлов берилганда аввалига керакли шакллар алоҳида махсус 
ѐруғликка сезгир материалда – фоторезистда (фоторезист керакли материал 
сиртига олинади) олинади. Фоторезистга (ФР) расм махсус қурилмалар 
орқали туширилади. ФЛГ усули воситасида 1-3 мкм ўлчамдаги шаклларни 
0,2-0,6 мкм аниқликда тушириш мумкин. ФЛУ усулида шакл олишда 
қилинадиган асосий жараѐнлар 26-Расмда берилган. Бу жараѐнлар қуйидаги 
тартибда бажариладиган технологик операциялардан иборат. 
– материалга ФР ўтказиш, 
- фоторезистни мустаҳкамлаш, 
- фотошаблон ѐрдамида шакл тушириш
- шаклни нурлантириш (проявление), 
- кераксиз жойларни емириш, 
- ортиқча ФРни олиб ташлаш. 
Фоторезистлар. ФР лар – ѐруғликка сезгир материал бўлиб, ѐруғлик 
таъсири остида эрувчанлигининг ўзгариши ҳодисасига асосланиб шакл 
ишланади. 
Асосан 
ФР 
лар 
ультрабинафша 
нурлар 
таъсирида 
активлантирилади. Фоторезист полимер материаллардан тайѐрланади. ФР 
позитив ва негатив бўлади. Агар унинг эрувчанлиги нур таъсирида ортса, – 
позитив дейилади, агар камайса – негатив дейилади. 
Фотолитография усулида қўлланиладиган материаллар
Фотолитография жараѐнинини ўтказишга материални тайѐрлаш муҳим 
технологик жараѐн бўлиб ҳисобланади. ФЛУ ни қўллашда намунага 
қуйидаги талаблар қўйилади.
1) Намуна сиртида нуқсонлар бўлмаслиги (ифлосликлар, механик 
чизиқлар ва ҳоказолар).
2) Ҳар хил физик ѐки химик ҳолатларнинг намуна сиртида бўлмаслиги 
(намуна атомидан бошқа атомлар).
3) Керакли адгезияга эга бўлган ФР танлаш. 
Намуна сиртига аввалдан ўтқазилган диэлектрик қатламларнинг 
қалинлиги етарли бўлиши керак. 
Намуна сиртига ФР қатламини олиш жараѐни . ФР қатламини олишнинг 
бир неча усули мавжуд. Булардан бири центрифуга ѐрдамида ФР қатламини 
олишдир. Маълум тезликда айланаѐтган центрифугага маҳкамланган намуна 


сиртига томчи кўринишдаги ФР туширилади. ФР нинг жараѐн давомида 
оқиши ва юпқа қатлам ҳосил қилиши кузатилади ва ундан эритувчининг 
буғланиши кузатилиб, унинг =овушоқлиги маълум даражага келгунча 
фойдаланилади. ФР оқиш жараѐни тўхташигача жараѐн давом эттирилади. 
Одатда қалинлик бўйича бир текис юпқа қатлам ҳосил бўлиши учун 
центрифуга айланиш тезлиги 1500-6000 айл/мин бўлиши мақсадга 
мувофиқдир. Бу усулнинг афзалликлари қурилманинг соддалиги, юпқа 
қатламлар олиш имконияти мавжудлигидадир. 
Пуркаш усулида эса ФР сиқилган ҳаво ѐрдамида намуна сиртига 
сочилади. Бу усул ФР нинг қалин олинишига имконият беради. Энг содда 
усуллардан бири намунани ФР га ботириш усулидир. 
ФР ни қуритиш жараѐни. ФР ни термокамерада ѐки инфрақизил нурлар 
воситасида қуритиш усуллари мавжуд. +уритиш 80-100°С айрим ҳолларда 
120-140 
о
С да олиб борилади. 

Download 222,4 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish