1-Мавзу: Очиқ калитли шифрлаш алгоритмлари Криптология кафедраси



Download 0,74 Mb.
bet1/6
Sana24.02.2022
Hajmi0,74 Mb.
#208366
  1   2   3   4   5   6
Bog'liq
1.1-mavzu (2) (1)

1-Мавзу: Очиқ калитли шифрлаш алгоритмлари

Криптология кафедраси

кат.ўқит., Мардиев У.Р.

Очиқ калити криптотизимлар

Очиқ калитли криптотизимлар бундан 32 йил муқаддам АҚШ олимлари У. Диффи ва М. Хэллман томонидан кашф этилган бўлиб, улар катта сонли чекли тўпламларда бир томонлама функциялардан фойдаланишга асосланган. У. Диффи ва М. Хэллманнинг 1976 йилда босилиб чиққан “Криптологияда янги йўналишлар” мақоласида илгари сурилган “махфий ка­литни узатишни талаб этмайдиган амалий бардошли махфий ти­зимларни тузиш мумкин” деган фикри криптологияда Очиқ калитли криптотизимларнинг юзага келиши ҳамда уларнингри­вожланиш даврининг бошланишига сабаб бўлди.

Очиқ калитли криптотизимларнинг юзага келиши симмет­рик тизимларда ечилмай қолган махфий шифрлаш калитларини тарқатиш ва электрон рақамли имзо тизимларини яратиш ҳамда қатор замонавий масалаларни ечиш имкониятини берди.

Очиқ калити криптотизимлар

Очиқ калитли криптотизимлар симметрик криптотизим­ларга нисбатан ўнлаб марта катта узунликдаги (512, 1024, 2048, 4096 битли) калитлардан фойдаланади ва шу сабаб юзлаб марта секинроқ ишлайди. Очиқ калитли криптотизимларнинг матема­тик асосида бир томонлама осон ҳисобланадиган функциялар (модуль бўйича дискрет даражага ошириш функцияси, эгри чизиқли эллиптик функция ва ш.к.) ётади. Очиқ калитли крипто­тизимлар ахборот хавфсизлигининг барча муаммоларини ечиб беришга қодир ҳисобланади.

Очиқ калитли криптотизим моҳияти ҳар бир фойдаланувчи учун бирини билган ҳолда иккинчисини топиш, ечилиши мураккаб бўлган масала билан боғлиқ калитлар жуфтлигини яратишдан иборат. Бу жуфтликни ташкил этувчи калитлардан бири очиқ (ошкора), иккинчиси махфий (шахсий) деб эълон қилинади. Очиқ калит ошкора эълон қилинади, махфий калит фақат унинг эгасигагина маълум бўлади. Бирор фойдаланувчининг очиқ калитини билган ҳолда унинг махфий калитини топишнинг амалий жиҳатдан мумкин эмаслиги, ечилиши мураккаб бўлган масаланинг ҳал этилишини талаб қилиши билан кафолатланади.


Download 0,74 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish