Зулфияхон Масадиқова Ҳамдамовна, Қоқон дпи хорижий тиллар факултети мбтит кафедраси катта ўқитувчиси



Download 70,5 Kb.
Sana14.04.2023
Hajmi70,5 Kb.
#928473
Bog'liq
Maqola


Зулфияхон Масадиқова Ҳамдамовна,
Қоқон ДПИ Хорижий тиллар факултети
МБТИТ кафедраси катта ўқитувчиси
Чет тили органишда ахборот ресурсларининг аҳамияти
Аннотация
Жамиятда рақамли ахборот воситаларидан фойдаланиш хилма-хилдир. Улар янги имкониятларни келтириб чиқаради ва янги йўлларни очади. Таълим соҳасида ўқувчилар турли хил билим манбаларига, ижтимоий тармоқлар учун турли имкониятларга ва таълимни қўллаб– қувватлайдиган кўплаб рақамли воситаларга эга бўлишади. Мақолада «компьютер технологиялари» тушунчасининг мазмуни ва уларнинг замонавий таълим жараёнидаги эгаллаган ўрни очиб берилган. Масофавий таълимнинг муваффақиятини бизнес, технология ва жамиятдаги ўзгарувчан рамка шароитлари фонида тушунтириш мумкин. Талабаларга асосан мультимедиа воситалари билан дарсда ва дарсдан ташқари мустақил ишлар тақдимоти, лойиҳалар устида ишлаш ва нутқ фаолиятини барча турларини ривожлантиришда кўмаклашувчи вазифаларни бериш тил ўрганишдаги энг самарали усул эканлиги мисоллар билан ёритилган. Шу билан бирга ушбу таълимда учрайдиган айрим муаммолар мавжудлиги ҳам мақолада кўрсатиб ўтилган.
Annotation
The digital media implementation in society is diversified. That opens new opportunities. Nowadays, students have access to variety sources of knowledge, such as social media and networking, a wide range of digital tools which help learning process. The success of distance learning is closely related to changes of conditions in business, technology and society. The examples show that the most effective way of learning language is to provide students with multimedia tools for independent work in and outside the classroom, project work and assignments that help them develop all types of language skills. At the same time, the article also points out that there are some problems associated with that type of education.
Аннотация
Использование цифровых медиа в обществе разнообразно. Они открывают новые возможности. В области образования студенты имеют доступ к различным источникам знаний, различным возможностям социальных сетей и множеству цифровых инструментов для поддержки обучения. Успех дистанционного образования можно объяснить в контексте меняющихся рамочных условий в бизнесе, технологиях и обществе. Примеры показывают, что наиболее эффективный способ изучения языка - это предоставить учащимся мультимедийные инструменты для самостоятельной работы в классе и вне его, проектной работы и выполнения заданий, которые помогают им развивать все типы разговорной деятельности. Вместе с тем, в статье также указывается, что при таком обучении встречаются некоторые проблемы.
Таянч суз ва тушунчалар: ракамли технологиялар, масофавий таълим, интернет тармоFи, компьютернинг роли, мультимедиа воситалари, мотивацияни ошириш, талабаларнинг кизикишлари, янгича методлар, муаммолар.
Ключевые слова и понятия: цифровые технологии, дистанционное обучение, Интернет, роль компьютера, мультимедиа, методы, интересы студентов, проблемы.
Key words and consepts: digital technologies, distance learning, the Internet, the role of the computer, multimedia, methods, students' interests, problems.
Сунгги йилларда янги ахборот техноло-гияларини куллаш масаласи тобора кучайиб бормокда. Бу нафакат замонавий техник воси-талар, балки укитишнинг янги шакллари, балки укув жараёнига янгича ёндашув х,амдир. Мультимедиа воситаларидан фойдаланиш укувчиларга укишга йуналтирилган янгича ёндашувни амалга оширишга ёрдам беради, укувчининг хусусиятлари, укув даражаси, кобилиятлари х,исобга олинган х,олда индиви-дуаллаштириш ва фарклашни таъминлайди.
Чет тилларини укитишнинг замонавий ком-муникатив технологияларида компьютернинг урни.
Бизнинг давримизда компьютер техноло-гиялари жуда мух,им ва мустакил воситадир. Купгина болалар ва х,атто катталар х,ам буни факат компьютер уйинларини уйнаш учун ишлатишади. Аммо, хайриятки, куп одамлар бундан туFри фойдаланиш йулини топдилар. Кулимизда бундай ёрдамчининг мавжудлиги ишимизни енгиллатади ва вактимизни тежайди, чунки биз уйдан чикмасдан туриб тезислар, х,исоботлар ва зарур булган барча нарсаларни чоп этишимиз мумкин. Бундан ташкари, компьютер чет тилини урганишда ёрдам беради. Ахир, чет тилини урганишда яхши натижаларга олиб келадиган куплаб дисклар, электрон дарс-ликлар, мультимедиа воситалари мавжуд. Масалан компьютер укув жараёнини бошкаришда мослашувчанликни таъмин-лаб, талабалар фаолияти устидан назорат сифатини яхшилашга имкон беради. Бу ерда укитувчининг урни жуда мух,имдир. У дарс учун компьютер дастурларини, дидактик материал-ларни ва индивидуал топширикларни танлайди, талабаларнинг иш жараёнида ёрдам беради, уларнинг билимларини бах,олайди. Компьютер-дан маълумот билан ишлаш воситаси сифатида фойдаланиш жуда хилма-хил. У бир неча сония ичида электрон кутубхонани куриб чикиши ва керакли маълумотларни топиши мумкин.
Дунёнинг етакчи мамалакатларида замонавий ахборот–коммуникацион технологияларининг таълим жараёнига кенг татбиқ етилишига алоҳида еътибор қаратилмоқда. Жумладан, хорижий тил оқитувчиларининг таълим мазмуни ва сифатини ошириш масаласи жамиятимизда устувор йоналиш сифатида қаралиб келинаётган бугунги кунда, таълим самарадорлигини ошириш чора–тадбирлари амалга оширилиб, таълим тизимига янги ахборот–коммуникацион технологияларини жорий етиш, соҳа мутахассислари тадқиқотларининг асосини ташкил етмоқда. Ҳозирги дунё бойича масофавий оқитиш, очиқ таълим тизмини ташкил етувчи асосий компонентларидан бири сифатида муҳим аҳамият касб етмоқда.
Ҳозирги вақтда ахборот ва коммуникация технологияларини ривожлантириш ҳамда кенг коламда қоллаш жаҳон тараққиётининг глобал тендансияси ҳисобланади. Янги технологиялар кун сайин ривожланиб, мамлакатда ахборотлаштириш жараёни тез суръатлар билан ривожланаётган ҳозирги даврда таълим соҳасида ахборот ресурсларини ташкил етишга алоҳида еътибор қаратилмоқда.
Фан, техника ва технологик тараққиётнинг бугунги даражаси билан болажак хорижий оқитувчиларининг касбий тайёргарлигини такомиллаштириш жараёни орасидаги мавжуд номутаносибликни бартараф етиш, таълим тизими, хусусан хорижий тил оқитувчиларини қайта тайёрлаш ва малакасини ошириш тизимида замонавий педагогик ва ахборот–коммуникацион технологияларининг жорий етилиш ҳолати етарли даражада таъминланганлиги сабабли алоҳида долзарблик касб етмоқда.
Умуман олганда педагогика шиддат билан ривожланмокда таълимга инновация, инновацион фаолият, инновацион педагогика, таълимда инновацион жараёнларни бошкариш, чет тилларини урганиш, чет тилида дарс утиш каби тушунчалар пайдо булди. Мамлакатимизда чет тилларини ургатиш ва мактабгача таълим муаассаларидан бошлаб барча таълим муассасаларида укитилишини ташкиллаш янги боскичга кутарилмокда. 2012 йил 10 декабрда кабул килинган "Чет тилларини урганиш тизимини янада такомиллаштириш тугрисида"ги Узбекистон Республикаси Президентининг карори хамда 2013-2014 укув йилидан бошлаб умумтаълим мактабларининг биринчи синфларида хорижий тилларни узликсиз ургатишнинг жорий этилиши буни исботидир. Хрзирги кунда чет тилини, хусусан инглиз тилини урганишнинг сабаби, фан, маданият ва иктисодиёт ривожланган давлатлар каторига кириш учун жахон илм-фани ва тараккиёти ютукларини эгаллашнинг бош омили сифатида манашу инновацион жараёнга эътибор берилмокда.
Бугунги кунда педагогларнинг инновацион фаолият куникма, малакаларига эга булишлари мухим ахамиятга эга. Педагоглар томонидан инновацион фаолият куникма, малакаларини узлаштира олишларида уларнинг инновацион ёндошувга эга булишлари талаб этилади. Уз мохиятига кура педагоглар томонидан инновацион фаолият куникма, малакаларининг узлаштирилиши уларда инновацион ёндошувни карор топиши асосида кечади. Глобаллашув шароитида таълим шахсни хар томонлама вояга етказиш, унда комиллик ва малакали мутахассисга хос сифатларни шакллантиришда мухим урин тутади. Бугунги тезкор давр таълим олувчилар, шу жумладан укувчиларни хам киска муддатда ва асосли маълумотлар билан куроллантириш, улар томонидан турли фан асосларини пухта узлаштирилиши учун зарур шарт-шароитларни яратишни такозо этмокда. Инглиз тили укитувчиси узининг куллаётган метод, усул, йуллари, машкларни тугрилигини билиш, укувчиларга, талабаларга кандай билим бераётганини, камчиликларини аниклаши, текшириш натижаси оркали булади. Инглиз тилини урганаётган, укиётган укувчи ва талабалар узларининг билимлари натижасини билишга кизикадилар. Укитувчининг нутки имкони борича синтактик жихатдан содда, жозибадпр, таъсирчан тузилиши лозим. Х,ар кандай билим ва тарбия, асосан укитувчининг дарс хамда дарсдан ташкари кундалик нутки оркали бериб борилади.
Тил маълумотлар базалари (лингвистик «Корпус») ва мультимедиа ресурслари (тематик интернет сайтлари, тармок энцикло-педиялари, галереялар, музейлар, укув юрт-лари виртуал саёцатлари ва бошкалар) тала-баларнинг тил ва маданий амалиётни сези-ларли даражада бойитиши ва кенгайтириши мумкин. Тармок ресурслари ахборот-субъ-ект мух,итини яратиш, таълим ва уз-узини тарбиялаш, талабаларнинг шахсий ва касбий кизикишлари ва эцтиёжларини кондириш учун бебацо асосдир. Бирок, интернет ресурслари-дан уз билганича фойдаланиш тез ва сифатли таълимнинг кафолати эмас
Чет тили дарсларида интернет ман-балари ва компьютер тацдимотларидан фойдаланиш.
Энди х,амма интернет улкан ахборот имко-ниятларига ва тенг даражада таъсирчан хиз-матларга эга эканлигини тушунади. Айникса, у чет тилларни урганувчилар учун асл матнлар-дан фойдаланиш, тингловчилар ва она тилида сузлашувчилар билан сух,батлашиш учун ноёб имкониятлар яратади.
Унинг имкониятлари ва ресурслари-дан кандай максадларда фойдаланишимизни аниклаш жуда мух,имдир. Мисол учун:
Талабалар томонидан лойих,а доирасида мустакил изланиш учун веб-таркибни дарс маз-мунига киритиш керак.
Интернетнинг ахборот ресурсларидан фой-даланган х,олда, уларни укув жараёнига кушиб, дарсда бир катор дидактик вазифаларни сама-рали х,ал килиш, яъни:
- х,ар хил мураккаблик даражасидаги тармок материалларидан бевосита фойдалан-ган х,олда укиш куникмаларини шакллантириш;
- интернетнинг овозли матнлари асосида тингловчиларнинг малакасини ошириш;
- тармок материалларини укитувчи ёки кимдир томонидан такдим этилган муаммоли мунозара асосида монологик ва диалогик нутк мах,оратини ошириш;
- фаол, х,амда пассив, суз бойлигини замо-навий чет тилининг луFати билан тулдириш,
- нутк одоб-ахлок коидаларини, айникса, турли халкларнинг нутк хатти-х,аракатларини алока, маданий хусусиятлар, урганилаётган тил мамлакатининг анъаналари нуктаи назаридан камраб олган маданий билимлар билан тани-шиш мумкин.
Хулоса килиб айтганда, хозирги кунда таълим тизимида ва таълим муассасаларида чет тилларини, хусусан инглиз тилини ургатишнинг инновацион усулларини куллаш оркали укитиш мухим ахамият касб этмокда. Демак, хар кандай хорижий тилларни мукаммал узлаштиришда ва укитишда укитувчи нутк маданиятининг урни катта ахамиятга эга.
Адабиётлар руйхати:
1. https://cyberleninka.ru/article/n/chet-tilini-itishda-ra-amli-vositalarning-a-amiyati-va-masofaviy-talimning-salbiy-izhobiy-zhi-atlari
2. https://cyberleninka.ru/article/n/chet-tilini-itishda-innovatsion-yondashuv
3. Сысоев П.В., Евстигнеев М.Н. Современные учебные Интернет-ресурсы в обучении иностранному языку // Иностранные языки в школе. 2008. № 6. 2 бет.
4. Аверкиева Л.Г., Чайка Ю.А. ISSN 1997-2911 Филологические науки. Вопросы теории и практики, № 1 (8) 2011.
5. Uzluksiz ta’lim. Ilmiy uslubiy jurnal. 2020-yil. 1-son. 101-bet.
Download 70,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish