Ўзсср олий ва ўрта махсус таълим министрлиги


шартларни қуйидаги кўринишда ёзиб олиш мумкин


bet69/186
Sana19.02.2022
Hajmi
#458735
1   ...   65   66   67   68   69   70   71   72   ...   186
Bog'liq
Hisoblash metodlari. 1-qism (M.Isroilov)

шартларни қуйидаги кўринишда ёзиб олиш мумкин:
? \
г 1
 
г „
а " ~ ^ \
 +
а » Т ^ \
+ • • • + + « ^ 7 +
+
0
-
1
,п+\
=
0
 
(I
=
1

2
. , . , 
п).
Буни (6.1) система билан солиштирсак, берилган системанинг
ечими
эканлиги келиб чиқади. Бу ечимни топиш учун 
пъ
 +
« 2
та кў-
пайтириш, у (
2
д
3
— 
« 2
 — 
п)
та қўшиш, 
п
та бўлиш, 
п
та илдиз
чиқариш амалларини бажаришга тўғри келади.
Юқорида келтирилган жараён барча матрицалар учун ҳам қо-
ниқарли ечимни топиш учун имкон беравермайди. Бунинг асосий
сабаби (
6
Д) рекуррент муносабатнинг турғун эмаслиги бўлиб, б у
нарса г>
1
. г>2, . . . , 
ъп+\
векторлар системасининг ортогоналлигиии
бузади. Аниқроқ натижага эришиш учун қуйидагича йўл тутамиз:
110
www.ziyouz.com kutubxonasi


{а ь
у ) =
0
, / =
1

2

, «, шартни қаноатлантирадиган у*=—
*=(У
1
....................
 
 
!)' векторни

+1
ў
" = 2
 
йР }
 
(б -8>
/ = 1
кўринишда излаймиз. Ушбу 
{аь
у) = 0 ( / ' = 1 , я) ортогоналлик
шартларидан 
ларга нисбатан қуйидаги тенгламалар системаси
келиб чиқади:
га
+ 1
 
.
2 а ;(+- ?/) = 0 (/ = 1 ~ ) .
(6-9)
1=1
Бундан ташқари у векторнинг 
{п
 + 1)-координатасининг бирга
тенглиги яна бир
2 ^ ; - " + 1
=
1
 
(бЛ 0)
/=1
тенгламани Геради. Бу тенглама (
6
.
8
) вектор тенгликнинг коорди-
наталарда ёзилган охнрги тенгламасидир.
Агар ҳисоблашлар яхлитланмасдан олиб борилса, у ҳолда / <
< у бўлганда 
(аь,
 
бўлганлиги учун (6.9) — (6.10) тенгла-
малар системаси қуйидаги кўринишга эга бўлади:
{ ^ ( £
1
, ®
1
) =
0
, __ _
^ ) + ^ { а 2,
-^) =
0
,
— —
-
-
(6Л1>
^ 1 
{ а п,
^ 1) +
^ 2 {а п,
^г) + • • • +
а п { а п ,
+ ) — 6> 
п
+ 1
+ <^
2
+ , п
+1
+ • • • +
1
+
1
Т
1
ц
+Ь 
п
+ 1
 =
1
.
Кўриниб 
турибдики, бу системанинг ечими
2Г(о) = (
0
, ■. • 
0
, +Г+
1

п + \ У
вектордан иборатдир.
П
Агар ҳисоблашлар яхлитлаш билан олиб борилган бўлса, 
у
ҳолда (
6
.
1 1
) системанинг матрицаси кичик бўлса-да, лекин нол-
Дан фарқли элементларга ҳам эга бўлади. Ҳосил бўлган системани
Са + Ш = £
(
6
.
12
)
кўринишда ёзиб оламиз, бу ерда £ = (0, . . . .
0
, 1)' ва С (
6
.
1 1
)
системанинг матрицаси ҳамда 
п
0
 
(а и
Т)2) 
(а.и ю
3) . . • (+ - ?я
+ 0
0
 
0
(а 2, ®8)._. • ( + , ^ + о
0
 
0
0
(
(
+ О
(0
 
0
0
0
111
www.ziyouz.com kutubxonasi


Дастлабки яқинлашишни 
деб олиб, навбатдаги 
яқин-
лашишларни
са^+ъ
+ £Ю<*> =
£
(6.13)
итерацион жараёндан аниқлаймиз. 
Бу муносабатни қуйидаги
2
(к+
1
)
= _
+ с - 1 
Т
(6.14)
кўринишда ёзиш қулайроқдир. £> матрицанинг нормаси кичик бўл-
ганлиги учун 
С~Ю
матрицачийг нормаси ҳам кичик бўлади. Шу-?
нинг учун ҳам бу итерациоя жараёндан (
8
-§ га қ.) топилган кет-
ма-кет яқинлашишлар тез яқинлашади. Бу усул ёрдамида ҳисоблаш
хатосининг таъсирини камайтириш мумкин.
М и с о л. Қуйидаги тенгламалар системаси

0,6*4 -р 0,3*2 
0,4лгз = — 1,
| — 0,2*^ + 0,7*2 — 0,2*з = 0, 
'
I 0,1 *1 — *2 + 0(4*з
ортегоналлаштириш методи билан ечилсин.
Е ч и ш. (6.2) формулага кўра
= (0,6; 0,3; 0,4; 1)'' 

Ц 1
« 1
и \
1,1 ~
у
~ /0 ,3 6 + 0,09 + 0,16 + 1 ~ 1,26886 ”
= (0,47287; 0,23643; 0,31524, 0,78811).
Энди (6.4) формула ёрдамида
Х21 = — (а2, 
Иг)
= — 0,00788 
ви топамиз, кейии (6.5) дам 
к
= 1 бўлгапда
й 2= а 2 — {а2,
й.) 
у~=
(-0,20373; 0,69814; — 0,20248; — 0,00621)' ни ҳосил 
қи- 
ламиз. Бундан
ц
2
 =
II
2
II',
_ и2
~
0,75495
= (— 0,26986; 0,92475; — 0,26820; — 0,00823).
Энди скаляр кўпайтмаларни ҳисоблаймиз:
(а3, + ) = — 1,24521; 
(а3,
Ғ2) = — 1,04667.
(6.5) формулада й = 2 деб олиб 
и3
ва в3 лар учун қуйидагиларни ҳосил қила- 
миз:
йз 
= а3 —
(й3,
(а3, 
Ъ2)
Ў2 = (0,40600; 0,26232; 0,51152; — 0,52725)'»
%
= 0 87954 = (°,4616°; 0,29825; 0,58192; — 0,59946)'
Худди шу тарзда қуйидагиларни топамиз:
К ,
1
Қ) =0,78811; (а4, 
Ъ2)
= — 0,00823; (я4, 
Ў3)
= — 0,59947, 
й4 = ( — 0,09817; — 0,00007; 0,09819; 0,01944)', ||й 4|| = 0,10479. 
Ниҳоят,
«£ = (— 0,93683; 0,00066; 0,93702, 0,18551)'.
112
www.ziyouz.com kutubxonasi


Бу вектор компоненталарининг охиргисини 0,18551 га бўлиб, қуйидагив 
такрибий ечимни '.топамиз:
х^
= — 5,05002; 
= 0,00356; х3 = 5,05105.
Буни аниқ ечим 
х*
= — 5, 
х* =
0, 
х* —
5 билан солиштирсак, ортогонал-
лаштириш методи билан топилган ечймнинг аниқлиги нисбатан катта эмас- 
лиги кўриниб турибди.
Бу ечимнинг аниқлигини юқорида айтилган усул билан орттириш мум- 
кин, лекин биз бунга тўхталмаймиз.
7- §. ЧИЗИҚЛИ АЛГЕБРАДАН АЙРИМ МАЪЛУМОТЛАР
Чизиқли алгебраик тенгламалар системасини итерацион метод-
лар ёрдамида ечиш жараёнида биринчи навбатда векторлар ва мат-
рицаларнинг нормалари ҳамда лимитлари тушунчаларига эҳтиёж,
туғилади. Шунинг учун ҳам бу масалаларга алоҳида тўхталиб
ўтамиз.
В ек тор ва матрицаларнинг нормалари. Аввало вектор узун-
лиги тушунчасини умумлаштирувчи вектор нормаси тушунчасинж
киритамиз. 
х
векторнинг нормаси деб қуйидаги уч шартни қано-
атлантирувчи ҳақиқий |]х|| сонга айтилади:
1) ||х|[ >
0
ва 
х = 0
бўлгандагина ЦхЦ = 0;
2
) ҳар қандай_а сон_учун ||ал|| = |а| • ЦхЦ;
3) 
\\х
+ у || < (|д:)[ + ||у|| — учбурчак тенгсизлиги. 
.
Бу таърифдан норманинг қуйидаги хсссаси келиб чиқади:
1 Й Н (
ў
1 | | < 1 | * -
ў
1|. 
(7.1>
Ҳақиқатан ҳам, 3) шартга кўра
1М1 = \\х--Ў + У11 < \& - У|| + !1ЎИ.
яъни
N - 11Ў11 <
\ \ Х -
ў[|. 
(7.2):.
Шунга ўхшаш,
1М1 - 1Й| < !!Ў - *|| 
=■]\х — у\\
ёки 
.
— (1М1 — Й 1 ) < 1 1 * — Ў11- 
(7 .3 )
(7.2|_ва (7.3) дан эса (7.1) келиб чиқади.
х = (хи х 2,
. . . , 
х п)'
векторнинг нормаси тушунчасини фа-

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   65   66   67   68   69   70   71   72   ...   186




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish