Ўзсср олий ва ўрта махсус таълим министрлиги


ни берилган текисликка нисбатан акс эттириш қоидасига асосан


bet67/186
Sana19.02.2022
Hajmi
#458735
1   ...   63   64   65   66   67   68   69   70   ...   186
Bog'liq
Hisoblash metodlari. 1-qism (M.Isroilov)

ни берилган текисликка нисбатан акс эттириш қоидасига асосан
векторлар фазосини алмаштцриш хоссасига кўра шу ном билан
аталади.
102
www.ziyouz.com kutubxonasi


Р0
— ихтиёрий текислик бўлсин, Й/ орқали 
Р
текисликка орто-
гоцал ва узунлиги бирга тенг бўлган вектор устунини белгилай-
миз. Энди иХтигрий
г = х - \ - у
 
(5.1)
некторни оламйз бу ерда 
х
вектор га векторга ортогонал, яъни
(х , 
чю) =
 
0
бўлиб, 
у
эса 
чю
га пропорционалдир: у = ? а ® (а— их-
тиЗрий сон). 
г
ни 
Р
текислигига нисбатан акслантириш натижаси-
да ҳосил бўлган 
г {
вектор 
2
, — 
х
— 
у
кўринишга эгадир. 
г
ни
57
га ўтказадиган акслантириш матридасини 
V
деб белгиласак, у
ҳолда 
Цг = г х
бўлади. Бу матриганинг кўриниши
Ц = Е — 2чю чю*
 
(5.2)
формула билан аниқланади. Ҳақиқатан ҳам,
С1~г
=
(Е 

2чю 
и>*)г
= г — 
2
тю тю*{х
 
+
ачю) 
= г —
2чю т*х 


2
а т и г1Ю *тю
= 2 —

чю
=
X
+
лт ю


чю =
х

аву 
=
г
, .
Чунки, 
1ю ча*х = ®)(х, чю)
= 0 ва 
чю чю*чю
 =
чю (т, чю)
=
чю
дир. 
II-.
нинг унитар эканлиги ҳам осонгина текширилади:
11и* = (Е
— 2
1
Ю
чю*) (Е
 — 2
чю чю*)
=
Е
 — 
4чю чю*
+
4т чю*чю чю* =
—Е
— 4
чю чю*
 +
4т (чю*чю чю*) = 4
 — 4
чю чю*
 + 4
чю чю* = Е.
Берилган матрицани ўнг учбурчак матрицага келтириш учун
акслантириш матрицаси 
и
дан эффектив равишда фойдаланиш
мумкин. Буни кўрсатиш учмн, аввало, б/ матрица ёрдамида их-
тиёрий 
а
 
векторни бирлик е векторга ўтказишни, яъни 
и
матри-
ца ва а ни
Оа =
ае
тенглик бажариладигап қилиб, аниқлашни кўриб чиқайлик. (5.2)ни
қуйидаги
2
(а, т)т = а
 — 
ае
 
(5.3)
еки уш оу
чю
=
Х(а
 — 
ае)
кўринишда ёзиш мумкин, бу ерда
1 = -^ ~ = г
2 (а , чю)
(5.4).
(5.4) ни (5.3) га :
қуиио,
ёки
2
 
(а, й а
 — 
а е )) Ча
 — 
о.е) = а — ае
[
2
|/|
2
(а, 
а — а е
) — 
1

(а — а е ) = 0
га эга бўламиз. X ни квадрат қавс ичидаги ифода нолга айланади-
ган қилиб танлаймиз. Бу эса |Х
|2
 = ■
._ -_1-----= ни беради. Бу ер-
2 (а, 
а
— а 
е)
103
www.ziyouz.com kutubxonasi


да 
а 
сонни ҳам топиш керак. Уни шундай танлаймизкн( 
(а, а

— а 
ё)
 >

бўлсин. 
|а| 
= /
(а, а) 
деб олсак, 
/
(а,
а — ае) = (а, а) — а (а, е) = |а[2 — ”а ( а / е ) =
= [а|2 — |а[ 
I
 (а , 7) [ 
«> /=
= |а|2 — |а| [ (а~ ^)” [ е' ( - агга+ аге(«'"«) /  
келиб чиқади. Агар 
/
— е ,(-агга+аг£(~'~)) =
1
 
/
деб олсак, (а, о_—
ае)
албатта мусбат бўлкди. Бунинг учун
— агда + аг§(а, 
е)
= тс, яъни аг^а =
—к
 
аг
§(а, 7)
деб олиш
керак. Натижада биз қуйидагиларга эга бўламиз:
(а, а — а е) = [а[2 + [а[ [ "(а, ва
|Я,р -- ------------ - .
_
_ 2 [ [ я|» + 1а|.|( в ,в)|]
Шундай қилиб, а_ва 
е
_векторлар берилган бўлса, 
II = Е —

 
да* матрица 
Ца — а е
шартни қаноатлантириши учун
®) = М а — а е)> |а) = / ( а , а), агда = аг§(а, 
е) —
 тс,
Х==
/
_______
1
_________
2 [ М
2
 + |»|-1(7 ё) | ]
(5 .5 )
деб олиш керак. Агар тригонометрик функциялар билан иш кў-
риш мақсадга мувофиқ бўлмаса, а ни қуйидагича аниқлаш маъ-
қулдир:
а = [а[ 
еш^
 = — [а[ <Уагей.е) =
|а[ • 
.
|(«. е
)1
Энди ихтиёрий махсусмас комплекс қийматли 
А
матрицани уни-
тар ва юқори учбурчак матрицалар кўпайтмасига ажратиш маса-
ласи қуйидагича ҳал қилинади.
Биринчи қадамда 
а
ва 
е
векторларни
а 
(ап ,
а 2], . . . , а п])г, 
е
 — (
1

0
, . . . , 
0
У
каби олиб, а, 
К, чю
ларни юқоридаги формулалар ёрдамида топамиз
ва (У, матрицани ҳосил қиламиз.
А
матрицани чапдан 
га кўпайтирсак
Г а п
а < ! >
и 12
* • •
II
0
а<1>
и22
* * • « £ >
0
а < ] >
ип2
* * • 
< 1
келиб чиқади. Кўрикиб турибдики, бу ерда а / / = а дир. Иккинчи
қадамда
104
www.ziyouz.com kutubxonasi


я — (0, 41>----- - л<|)); е='(0, 1,0.........0)'
пекторлар ёрдамида ё
/ 2
матрицани ҳосил қиламиз ва 
ни чапдаа
£ /2
га кўпайтириб,
л
2
=
и 3А х =
£/2£Л д
«I?
а 12
. . а<2)
0
«8>
<
• * а 2л
0
0
4з2)
а <2) 
• • ' а 3
п
• 
о
0
. . а (2>
матрицани келтириб чиқарамиз. ё
/ 2
матрица
Г 1
0
0 . . . . 0
б
«8> «й>
• •
= Е
— 2
' ш ш *
=
0
«
з
(22) ^ з 2)
• • «й »
0
«й ? • • • «й»
кўринишга эга бўлганлиги учун Д
2
ва Д , матрицаларнинг бирин-
чи сатрлари устма-уст тушади. Б у жараённи давом эттириб, 
п
— 1-
қадамда
Г а (п-_1) 
а ц
а (л“ !) . 
■12 
*
а 1(«-!)
< -1)
1 —
= ё/„_! .

и 3и хА =
0
а (/г-П
а 22 

а ( я - Ц
* • 
а 2 ,я —1
« Й Г »
0
0 . . .
0
« й - 11
кўринишдаги матрицага эга бўламиз. 
С1п~\
. . . ё
/ 2
ё/, кўпайтмаии
0
билан белгилаб, Д
„_1
— 
С/А
ни ҳосил қиламиз, б у эса бизга
керакли ажратишни беради, яъни Д матрица //* унитар матрица
билан Д„_ 
1
юқори учбурчак матрицаларнинг кўпайтмасига тенг-
дир: Д =
и * А п-
1
.
Юқоридаги назарияга суяниб, акслантиришлар мегодининг ҳи-
соблаш схемасини берамиз. Фараз қилайлик, махсусмас комплеко
матрицали қуйидаги
А х = Ь
системани ечиш талаб қилинсин. Бу системанинг а<0), . . . . й/0)’
а(п
+ 1
устунли кенгайтирилган матрицасини Д
0
орқали белгилаб
оламиз:
Д 0 = (а<°), Ц ° ) , ---------- '«<°>. < ° |
1
).
бу ерда а<°> = (аи , 
а
п , . . . , 
а пк) { к =
1, я + 1),
Д матрицани
^А+1 = £4+1^й 

= 0, 1, . . . , я —2)
(5.6)
www.ziyouz.com kutubxonasi


қоидага кўра алмаштираверамиз, бу ерда 
Ци С1г,
акслантириш матрицаларидир. (5.6) дан
а<*+!) =
( / =
1

2
, . . . , 
п)
. , 
и
п- 1
(5.7)
келиб чиқади. Ш матрицани тузаётганда 
а
ва 
е
векторлар сифа-
тида
а = а<°) = (а’и , 
а п
............
а
п1)', е = . (
1

0
, . . . . 
0
)'
ларни олишни кўрган эдик, 
а
ва 
е
векторларнинг танланишига
кўра
а<:> =
1!1а\0')
 
(г =
1

2
.............я
+ 0
ва а*1) вектор а<'> = (а<}), 
0
, . . . , 
0
)' кўринишга эга бўлиб,
г >
1
бўлганда бошқа а]') лар умумий кўринишдаги векторлардир.
Фараз қилайлик,
а<*> = ° ( г > / , / == 
1

2, 
к)
влементларга эга бўлган Л* матрица тузилган бўлсин. У вақтда
А к+
] ни ^гузаётганда
а = (
0
, . . .
0
, а ^ 1А+1, я
<*|2.£+1
, . . . , ^
1
+х)
ва
е = (
0
, . . . ,
0

1
 
0
, . . . ,
0
)'
деб олиш керак. Бундан кейин тузилган 
Ак+\ — Ук+\АЬ
шундай
хоссага эгаки, унинг элементлари г > / , / =
1

2
, . . . , 
к
-Ь 
1
лар
уч ун а<*+*> =
0
бўлади.
Шундай қилиб, 
(п
— 1)-қадамдан кейин ҳосил бўлган матрица-
нинг дастлабки 
п
устуни юқори учбурчак матрицани ташкил
этади. Ш у билан бирга, 
{Ах = Ь
сиетема унга эквивалент бўлган
қуйидаги системага келади:
а {и ~1)х г
+ а ^ - 1)* , + . . . +
а\п
п~1)х п
 =
а[п-Ц,
а%~1)х ,
+ . . . +
а^-^х,,
 =
а\п-Ц,
Бундан эса
+
а < " - ] ) х п =
а<»-1>п+1,
а&~1)хп ■а{п~1).
“ л . п + Г
х„
Хь
а,
( п -
1)
п

п
+ 1
а
( л - 1 )
*
ак,п
+ 1
р—к-\-\
а [ п ~ 1)
икр
Л
л - 1 )
акк

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   63   64   65   66   67   68   69   70   ...   186




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish