Ўзсср олий ва ўрта махсус таълим министрлиги


bet174/186
Sana19.02.2022
Hajmi
#458735
1   ...   170   171   172   173   174   175   176   177   ...   186
Bog'liq
Hisoblash metodlari. 1-qism (M.Isroilov)

[
Ж
ф
с
,
[
/ ( * > ~
/ ( у > 
а х
+ / ( у ) 1п 
.
Л 
х — у
 
Л 
х — у 
у — а
а 
а
Яна сингуляр интегралга мисол сифатида Гильберт алмаштириш-
ларини олишимиз мумкин:

С 
х ~ У
Ф ( У ) !
2п
§
<р(л)с1г 
Лху
ф ( у ) =
------ |
<К*)с1ё 
с1х,
бу ерда ср(х) ва ф(лг) функциялар [—
ъ,
я] да Гельдер шартини
қаноатлантиради ва шу билан бирга:
«
=■ |
ў(х)с/х — 0.
Кўрсатиш мумкинки, 
$ткх
ва со
$кх
барча 
к =
1 , 
2, 
.
Гильберт алмаштиришлари бўлади [42]:
с о з /г у
е в ---------
Г 
8Ш & Х с1§ 
— ~
у
2л ^ 
2

х _
81
п/гу = а ------------ Г соз& л ;с1д 
х
~
у-
2л V 

.
. УЧуН:.
(1 5 .4 )
Бу параграфда сингуляр интегралларни тақрибий ҳисоблаш билан:
шуғулланамиз.
2. Гильберт ядроли сингуляр интегралларни тақрибий
ҳ и собл аш . Қулайлик учун Гильберт интегралини алмаштириш ёр-
дамида қуйидаги кўринишда ёзиб оламиз:
/ / ( / ) = |
/(х)с1£к(х— у)с1х.
 
(15.5)
0
Одатда Гильберт интегралида 
ў(х)
функцияни Гёльдер шартларини.
39 ь
www.ziyouz.com kutubxonasi


қаноатлантиришидан ташқари, уни даврий функция деб қаралади.
Ёиз бу ерда /( х ) - функциянинг Фурье коэффициентлари
оо
д * ) ~ 2
с “е™пх
 
(15<6)
қуиидаги


~~т
(
п
 ^ 0)
(15.7)
шартни қаноатлантиради ва а > 1 деб фараз қилиб, (15.5) интеграл
учун квадратур формула тузамиз [15,19].
Бунинг учун 
Рм(х)
тригонометрик кўпҳадни қуйидагича кири-
тамиз:
N-1
р х(х)
 — 
У
6'"‘е
т = —Л(+1
2//

%1тх
С„
к—
1
-2тс 
I кт
2Л^
Энди (15.9) ни (15.8) га қўйсак,
2Л^
2 / ( / г ) « * )
21У
к
= 1
(15.8)
(15.9)
- 1 + 2 2 соз2теОТ 
(Х ~ Ъ / ) ‘
т
= 1 
'
та эга бўламиз, бу ерда
N-1 

1т Р
 
* )
2
*
/я=-ДГ+1
(1 5 .4 ) формула ёрдамида
*Ь(У)
 = -2 2 
8т2п т
 (У “ 
~ Ь )
 = 
*ь(У)
т —Х
ни ҳосил қиламиз. Энди
/ ( х ) ^ Р м(х) + г м(х)
 
(15.10)
деб олиб, буни ( 15. 5) интегралга қўйсак,
2 / ( ~
Ф.ОО + З Д )
О З - " )
к
—1
квадратур формулани ҳосил қиламиз.
2 - т еор ем а. Агар 
/ ( х )
функциянинг Фурье козффициентлари
(15.7) шартни қаноатлантирса ва а > 1 бўлса, у ҳолда (15. 11)
жвадратур формуланинг қолдиқ ҳади учун
шах 
\Р„(у)
 | < - ^ - • 
(15.12)
0 < у < 1
а —

N
баҳо ўринлидир. Бу ерда 
С
ўзгармас сон.
И сбот. Шартга кўра а > 1 , шунинг учун ҳам (15.7) дан
кўрамизки, 
.
.392
www.ziyouz.com kutubxonasi


д * ) = 2 с<
%к1пх
(15.13)
Фурье қатори абсолют яқинлашади. Фараз қилайлик, /?л,(у) нинг
Фурье ёйилмаси
оо
(15.14)
бўлсин. (15.4) формулалардан
1е1гЛту
= г'з1§гш • 
е2к1ту
 
(15.15)
эканлиги равшан. Энди (15.9), (15.10), (15.13) ва (15.15) дан
коэффиниентларнинг қуйидагига тенглигини кўрамиз:
с*
=
/
(°т ~ £,„)ш§пт, \т\
 <
N
бўлса,
т 
\ с т-т&пт, \т\
>
N
бўлса.
Ушбу бевосита кўриниб турган
(15.16)
2ЛГ
2
*
6=1
тенгликлар ва
-2к 1тх
2Дг п / 
п^

■«п . ” 
ъм
= Г 1, агар 
п
2У га бўлинса,
0, агар 
п
2/У га бўлинмаса,
с , 
е
п-\-т
Г(х )е—
~
 
2 <
2
П= —
00
п= —
оо
дан фойдаланиб, 

учун қуйидагига эга бўламиз:
~

Н
оо_ 
2х,

__
6=1
п = 
~ о о
е
2К1ПХ

П= —
 00
/1^=0
+ 2 Сп+т ( 2Л/
Демак,
одг 
. . /гб

V I
2шЖ
6 = 1
_ С т + 2
2п
Л Ч -т
11
= —
00 
п=/=0
к от 
,'т 1=
•'2пЛГ+ т •
(15.17)
П=—со.пт^О
Энди (15.4), (15.15) ва (15.17) дан қуйидагини ҳосил қиламиз:
оо
|^(у)к 2 №= 2 
2 |с";|=
т=—а
о 
| т | < л г 
| т | > Л г
оо 
оо 
оо

2

2
С 2яЛг+ т | 
+ 2 = 4 2 ~ 2 2 Кгт + пл/
|т|<УУ 
п= —
 о
о 
|т |> Д г 
т=
1
\
т=\
пфЪ
Демак,
п = - —сс
Г1 = —00
оо
|/?д,(У) I < 4 2 к»1-
Бундан ва (15.7) дан теореманинг тасдиғи келиб чиқади.
393
www.ziyouz.com kutubxonasi


М А Ш Қ Л А Р .
1. 
Қуйидаги ин-тегралларни трапеция, тўғри тўртбурчак, Симпсон, Гаусс,
'Чебишев формулалари ёрдамида е = 1 0 -1 аниқликда ҳисобланг:

1,5 

й х
а) Г 51п 
х Ч х ,
 
б) 
Г 1п (1 +
х ? ) Л х ,
 
в) 
Г — 
*
,
<1
 
оГб 
+ *
г) I
1п( 1 +
х " )
1 + х
й х ,
 
д) \ — —
'—
* й х ,

О 

.
0,2

0
1
1п( 1 +
х )
С) I
х \ п х с 1 х .
2. 
Қуйидаги квадратур формулаларни келтириб чиқаринг:
а) 
| / г а / ( х )^
=
^
2
51п2^
г
/ ( с о з ^ т г ) + /?«-
к=1
■к
2;л 
(2/г)1
, —1 < 5 < 1;
б)

"Ь 
х
1{х)<1х ■
4тс
2 л + 1
к%
 

2
к%
\
2
!1"! ^ Т Т / Г 5 2 7 Т 1 ) + '(”'
и—\
/(2«) (£)>_ ! < £ < 1.
2
2п{
2
п)!
3. Бешинчи даражали кўпҳадни аниқ интеграллайдиган қуйидаги кўри-
нишдаги квадратур формулани қуринг:
1
|
/{ х ) й х  « Л [ /( 0 ) + /( 1 ).] + А [ /Ч 1 ) - / ' ( 0 ) ] + В /{Х1).
0
4.
Ушбу
1
• - ' * * » *
* ^
[ / ( - / + ) + « » >
+ * ¥ Р ) }
квадратур формуланинг бешинчи даражали кўпҳадни аниқ интеграллашини
кўрсатинг*
5, Учинчи даражали кўпҳадни аниқ интеграллайдиган
1
|
/{ х ) й х  « Со/(0) + С + (1 ) + С + '(0 ) + С з/'(1)
кўринишдаги квадратур формулани топинг.
6. Учинчи даражали кўпҳадни аниқ интеграллайдиган
1
|
Ж )5 1
п
~
 
х й х = С _ , л - 1) + Со/( 0 ) + Сх/( 1 )
— 1
квадратур формулани топинг.
7. 
Интеграл остидаги функциянинг махсуслигини сусайтириш йўли билан
қуйидаги интегралларни е = Ю-5 аниқлик билан ҳисобланг:
'
2 х
а)
- Г / т
■ й х ,
б)
й х
/ х{\ —X)
в)1
й х
б /
х - { \ — х ) 3
394
www.ziyouz.com kutubxonasi


1. А л б е р г Дж., Н и л ь с о н Э., У о л ш Дж. Теория сплайнов и
«е приложения. М., «Мир», 1972.
2. Б а х в а л о в Н. С. Численнме методм, т. I, М., «Наука», 1973,
3. Б а х в а л о в Н. С. 
Об оптимальннх оценках скорости сходимости
квадратурннх процессов и методов интегрирования типа Монте — Карло на
классннх функций, Сб. «Численнне методн решения дифф. и интегральннх
уравнений и квадратурнне формулн». М., «Наука», 1964 (5—6 3 -бетлар).
4. Б е р е з и н И. 
С., Ж и д к о в
Н. 
П. Методн вмчислений, т. 1.,
изд. 3-е. М., «Наука», 1966. 
-
5. Б у с л е н к о Н. П. и др. Методн статистических испнтаний (метод
Монте — Карло). М., Физматгиз, 1962. 
-
6. В а р г а Р. Функциональньш анализ и теория аппроксимации в чис-
ленном анализе. М., «Мир», 1974.
7. В о е в о д и н В. В. Численнне методн алгебрм. Теория и алгоритмн.
М., «Наука», 1966.
8. Г е л ь ф о н д А. О. Исчисление конечннх разностей, 3-е исправ. изд.
М., «Наука», 1967.
9. Г о н ч а р о в В. Л. Теория интерполирования и приближения функ-
ций, 2-е переработанное изд. М., Гостехиздат, 1954.
10. Д а у г а в е т И. К. Введение в теорию приближений функций, изд.
ЛГУ, Ленинград, 1977. 
-
11. Д е м и д о в и ч Б. П., М а р о н И. А. Основьг внчислительной ма-
тематики. М., «Наука», 1970.
12. Е р м а к о в С. М. Метод Монте — Карло и смежнне вопросн. 2-е доп.
изд. М., «Наука», 1975.
13. Е р м а к о в 
С. 
М., М и х а й л о в 
Г. 
А. 
Статистическое моде-
лирование, М. «Наука», 1982.
14. И с р а и л о в М. И., Д ж у р а к у л о в Р. Построение весовнх квад-
ратурннх формул для интегралов типа Коши и сингулярннх интегралов с
помошью эрмитовнх сплайнов, Сб. «Вопросн вмчислительной и прикладной
математики», 47. Ташкент, «Фан», 1977.
15. И с р а и л о в М. И., М а к с у д о в Т. С. Квадратурнне и кубатур-
нне формулн для сингулярннх 
интегралов с ядром Гильберта на классе
функций 
Е а
п ( с )
Сб. «Вопросн внчисл. и прикл. матем», 28. Ташкент, «Фан»,
1974. 


16. Қ а л и т к и н Н. Н. Численнме методн. М., «Наука», 1978.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   170   171   172   173   174   175   176   177   ...   186




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish