Ўзсср олий ва ўрта махсус таълим министрлиги


 . М - + Д - £ - ( * ■ - ! ) *


bet142/186
Sana19.02.2022
Hajmi
#458735
1   ...   138   139   140   141   142   143   144   145   ...   186
Bog'liq
Hisoblash metodlari. 1-qism (M.Isroilov)

1 . М
- + Д - £ - ( * ■ - ! ) *
(5Л )
ташкил этади. Бу кўпҳадларнинг ортогонал система ташкил этиши
6- бобда таъкидланган эди. Лекин буни бевосита текшириш ҳам
мумкин. Ихтиёрий й < « учун, бўлаклаб интеграллаш йўли билан
ушбуга эга бўламиз:
х
-1

ап(х2-
1
)п
йхп
-йх
=
\^Хк

1^2 — ])П
- м
х 1
■к
- 1
йп~\х
2 — 1)л
йх'
гП
--
1
йхп~
йх.
1
г
Ўнг томондаги биринчи ҳад нолга тенг, шунинг учун:
йп- \ х2—
1)я
йхп~1
йх.
82
$
www.ziyouz.com kutubxonasi


Шунга ўхшаш
5 . - ( - * ) (—й + 1) |
^
- ' Г
- О х - . .
- ( —1)* 1-2-3 . . . 
к
+
-1
ап~к(х2
 — 
1)п
й х '
п —к
йх.
Бундан кўринадики, ихтиёрий 
к =
0, I, . . . , 
п
— 

учун 
Зн
= 0 
бўлиб, 
Ьп(х)
ортогонал системани ташкил этади. 
1 п(х)
кўпҳад
ип(х)
 
дан фақат доимий кўпайтувчи билан фарқ қилади. (5.1) фор-
муладан:
Демак,
л *<х ) = + Д Г * ” - - -
“*м “ + + " • < * >
(5.2)
(5.3)
келиб чиқади. Энди 
(5.2) 
ни ҳисобга олиб, бўлаклаб 
интеграллаш
йўли билан 
(Зк
ни ҳисоблашдагидек)
[Ч М * *
- (-!)• 
|
\уах
-

(2я)1
22”(я1)2
| (1 —
х 2)пйх
ни ҳосил қиламиз. Маълумки,
1п = { ( \ - х 2у й х = - ^ - ^ ^ Ш
- ,
1
 
(2 
п +
1)11 
(2 
п +
1)1
Демак,
1
1-1(х)йх-
2 п + 1
(5.4)
Бизга /,„(1) ва /.„(— 1) нинг қийматлари керак бўлади. Буни то-
пиш учун Лейбниц формуласидан фойдаланамиз:

Н п
М * )
= — Г —
 
I (X
 + 1)" 
( х -
 1)«] =
2 п - п \
й х п
+ 2
сч-
м - к
2 п - п \
х и
п а х п ~ к
к ~  0
ак
ахк

 (л:— 1)*
2 + 3 + + < * + ‘>‘ 7 + й -
( п
 — 
к )
 1
~
2
[С^ ( Х + 1)* ( х - \ ) - к.
к= 0
324
www.ziyouz.com kutubxonasi


Бундан эса хусусий ҳолда
К (
 1) = 1, 
! „ ( - ! ) = ( - 1 ) я 
(5-5)
га эга бўламиз.
Энди Гаусс квадратур фэрмуласининг
/(х)йх
~ ^
Ак
 / (
хк
)
 
(5 .6 )'
-1 
к
= 1
тугунлари ва коэффициентларини аниқлашга ўтамиз. Тугунларни
топиш учун
7„(х) = 0
алгебраик тенгламанинг барча илдизларини аниқлаш керак. Тугун-
лар аниқлангандан сўнг коэффиииентларни
Ак
I
= 1
Ь п ( х )
± г ( х — х к) 1 п { х к )
йх
ёрдамида аниқлаш мумкин. Лекин бу формула ҳисоблаш учун
ноқулай, шунинг учун ҳам бошқа йўл тутамиз. Бунинг учун
(5.6) формулани шундай кўпҳадга қўллаймизки, ўнг томонда фа-
қат биргина ҳад қолсин.
Масалан,
/ ( ■ * ) = 2
1 п,к(х) Ь'Пшк(х)
каби олсак, бу ерда
Кк(х)
= - ^ 4 - =
С
П 
( х - х / ,
х
х к
/= 1 
,/ф к
У ҳолда
|
2Ьп,к(х) Ь'Пш
к (х)йх
=
1?Пш
к (х)
-1
-1
К ( - ' )
4 х к
4 х к
(1 

(5.7)
— х кЎ
(1 
+ х к У
(1 —
х к
)3 
\ > — л к>
чунки (5.5) га кўра М (1) = 7,^(— 1) = 1. Иккинчи томондан, (5.6)
га кўра
I
2 1 п,к(х ) 1 'п.к(х ) а х = 2 А к 1 п ,к (Х к К , к ( Х к)>
 
(5 -8 )
-1
чунки (5.6) даги қолган ҳадлар нолга айланади.. Қуйидаги тенгликни
ч 
( х — х к ) 1 п,к(х)
=
1 д(х) 
икки марта дифференциаллаб, 
х
=
х к
деб олсак,
1 п .к ( х и) = К ( х ,)>
К , к ( х к ) ^ К ( х к)
1
325
www.ziyouz.com kutubxonasi


га эга бўламиз. Бу қийматларни (5.8) га қўйиб, сўнгра уни (5.7)
билан таққослаб, қуйидагини топамиз:
А — 
4хи
 
1
о-4)3’ 
*
Маълумки, Лежандр кўпҳади 
Ьп(х)
ушбу
(л:г — 1) 
Г ( х )
 + 2
х1'п( х ) — п(п
 +
\)Ьп(х)
= 0
(5.9)
тенгламани қаиоатлантиради. Буни бевосита текшириб кўриш мум-
кин. Бу тенгламада 
х = х к
деб ва /-„ (+ ) = 0 ни ҳисобга олсак
(4 ~ 0 
К(хк)
+ 2
хьК(хк)
= 0
келиб чиқади. Бундан эса
У_"(
х
) =
п(Хк)
■ 4
Бу ифодани (5.9) га қўйиб, 
Ак
учун керакли формулага эга бў-
ламиз:
А
= --------—
--------

(1-дф [!„(**>]’
(к = \,а).
Энди Гаусс формуласининг қолдиқ ҳадини аниқлайлик. Фараз қи-
лайлик, 
/ ( х )
функцияси [— 1, 1] оралиқда 2
п-
тартибли узлуксиз
ҳосилага эга бўлсин. У ҳолда 3- § даги 3- теоремага кўра
ЯяСЛ
/(2п)(£) 
(2 
п)\
1
|
иР/х^йх.
-1
Бу ердан (5.3) ва (5.4) формулаларга кўра
К п ( Р )
/ (2П)(Р
1
22п(п\у
(2
п)\
(2
п)\
]*
1?(х)с!х --
/ <2в)(6) , 
2
2п(п\у '
 
2
(2л)! 
’ [ (2и)! ]а * 2я + Г
Шундай қилиб, Гаусс формуласининг қолдиқ ҳади
К п ( Г )

2п+\п\у
[(2«)1 ]з (2
п
 + 1)
/ <2п>(£)
бўлади.
Қуйида Гаусс формуласининг тугунлари, коэффициентлари ва
қолдиқ ҳадлари 
п
= 1, 2, 3, 4, 5, 6 учун келтирилган:
п
 = 1
= 0 , Л , = 2 , /?( =
~—/"(р).
п
 = 2
—X! = х 2 = 0,5773502692, Л<2> = + / = 1,
826
www.ziyouz.com kutubxonasi


п
 = 3
—х 4 = д:а == 0,7745966692, х 2 = 0,
.
,
_
5
,
_
8
г . 
1
Л4 —
Л 3 — 

Л2
9
» 
^?3 =

15750
/<6>Ш ;
п —4

= л:4 = 0,8611363116, - х , = х 3 = 0,3399810436;
Ла 
— 
Л3 
= 0,6521451549, 
Л, 
=
Л4 
= 0,3478548451,
/?4 =
'
3472875 
л — 5
—х , = х 5 = 0,9061798459,
- х а = х 4 = 0,5384693101.,
Л, 
= Л 5 = 0,2369268851,
л 2 = Л 4 = 0,4786286705,
Л3 = 0,5688888889,
х 3 = 0 ,
Яз
1237732550
П
 = 6
■/<10) (I);
- х , = х 6 = 0 ,9 3 2 4 6 9 5 1 4 2 ,
—х 2 = х 5 = 0,6612093865,
—х 3 = х 4 = 0,2386191861,
= Л 6 = 0,1713244924,
Л 2 = Л 5 = 0,3607615730,
Л3 = Л 4 = 0,4679139446,
1
648984486150
-/<12)(Ю.
В. И. Криловнинг [23] китобида Гаусс формуласининг тугун-
лари ва коэффиЦиентлари 
п
= 1(1)16 учун ўн бешта ўнли рақами
билан берилган. Ихтиёрий 
[а, Ь\
оралиқ бўйича олинган
интегрални

Ь
 — 
а
 

а + Ь
I
= -------
-х-\
-----
-


2
алмаштириш ёрдамида [— 1, 1] сралиққа келтириш мумкин:
1
1 и ± х + ± ± ± ) а Х'
www.ziyouz.com kutubxonasi


Б у и н т е г р а л г а Г а у с с ф о р м у л а с и н и қ ў л л а с а к ,
а
 
А=1
н и ҳ о с и л қ и л а м и з , б у е р д а
2
*

2
х к
в а
л а р [ — 1, 1] у ч у н қ у р и л г а н Г а у с с ф о р м у л а с и н и н г т у г у н -
л а р и в а к о э ф ф и ц и е н т л а р и д и р .
М и с о л. Гаусс формуласи ёрдамида ушбу
С 
Л х
I
=
— —- = 0,78539816 . . .
*/ 1 4*
интегрални ҳисоблайлйк. Аввало 
I
 — —
— алмаштириш ёрдамида
/ = 2 
-----------------
:) 1 4 + (1+ *)!'
кўринишга келтирамиз, сўнгра 
п =
4 деб ҳисоблашларни олти хона аниқлик-
да бажарамиз:
/ = 2 Г 0,347855 ( ---------- ------------+ ------------ ----------- ) +

\ 4 + 0,1388642 
^
4 + 1,8611362
+ 0,652145 ( ---------- ------------Н---------------—-------- ) ] = 0,785403.
\ 4 + 0,6600192 
^ 4 + 1,3399812 
) \
'
2. Мелер квадратур формуласи. 
Энди 
[—1, 1] оралиқда
Р( х ) = - 7 = Ц .
(5.10)
У
1 —
х 2
вазн билан квадратур формула қурайлик. [ — 1, 1] оралиқда (5.10)
вазн билан ортогонал бўлган кўпҳад
Тп(х )
= с о з
п
агссозл:
Чебишев кўпҳадлари эканлиги маълумдир. Буни текшириш 
учун
т 
с х т с о з п
агссозл: ,
1т—
 
 ---- 7= - - —-----
а х
1х 
—;с2
интегралда 
х
 = соз9 алмаштириш бажарамиз:
п 

1т —
| соз^ОсозгаОбШ. 
-
о
Маълумки,
созт 0 = ^
а ксо5к&
&=0
828
www.ziyouz.com kutubxonasi


ва барча 
к
= 0, 1, . . . 
, п
 — 1 учун

.
Г соз&ОсозяОйМ = 0.
Булардан эса 


Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   138   139   140   141   142   143   144   145   ...   186




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish