Зилзилалар тўЃрисида маълумот


Зилзилани ўрганиш ва уни олдидан билиш чоралари



Download 282 Kb.
bet3/4
Sana25.02.2022
Hajmi282 Kb.
#262312
1   2   3   4
Bog'liq
зилзила-2

Зилзилани ўрганиш ва уни олдидан билиш чоралари.
Одамлар зилзилани ўрганиш ва унинг сабабларини аниклаш билан кадим замонлардан бери шугулланиб келганлар.
Ер тўгрисидаги билимлар ривожланган сари зилзила сирлари хам чукур ўрганила бошланди. Аристотел вулкан отилиши ва ердаги ўприлиш ходисаси зилзиланинг асосий сабабларидан бири деб аникланди.
X-XI асрда яшаган ўрта осиё олимларидан Ибн Сино зилзила сабаблар хакидаги фикрларни ривожлантирди.
XIX сарнинг охирларига келиб ернинг сиркиниш сабаблари ўлчаш асбоблари сейсмографлар ёрдамида ўрганила бошланди.
Россияда сейсмографни биринчи марта 1906 йилда Б. Голцин яратди. Сейсмографнинг яратилиши зилзилани ўрганувчи сейсмология фанининг Россияда тез ривожланишида асосий омиллардан бири бўлди.
XX асрга келиб, 14 якин сейсмик станциялар ташкил топди. Хозир 100 дан ортик сейсмик станция Москва, Свердловск, Тбилиси, Тошкент, Душанбе, Иркутск, Самарканд ва бошка шахарларда ишлаб турибди.
Ўзбекистонда 1901 йилда Тошкент сейсмик станцияси ташкил топди. 1928 йилда Собик мамлакат фанлар академияси кошида сейсмология илмий тадкикот институти очилди.
1955 йилдан бошлаб Тошкент сейсмик станцияси Ўрта Осиёда («Марказ» сейсмик станцияси бўлиб колди ва шундан сўнг Тошкент вилоятларида бир канча сейсмик станциялар барпо этилди.(Чоткол, Болгали, Четсу, Пскент).
1966 йилда Ўзбекистон фанлар академияси кошида Тошкент сейсмология институти ташкил этилди. Шундан сўнг Ўзбекистонда яна бир канча янги сейсмик станциялар пайдо бўлди.
Хозирги вактда зилзиланинг сабабларини аник билиш ва уни олдиндан айтиб бериш борасида кенг микиесда илмий тадкикот ишлари килинди. Собик мамлакат тереторияси ва бошка хамдўстлик республикаларнинг сейсмик микрорайонлаштириш карталари тузилган.
Ер–кимирлашни олдидан айтиб бериш муаммоси хали тўлик хал килинмаган. Бизга маълумки, табиатдаги ходисалар ўз ўзидан содир бўлавермайди. Уларнинг пайдо бўлишидан олдин ўзига хос белгилари пайдо бўлади. Хозирги олимлар зилзиладан ер пўстлогида бўладиган ходисаларни яъни зилзилани хосил киладиган белгиларни ўрганиш билан шугулланмокдалар. Агар бу масала ижобий хал этилса, зилзилани олдиндан айтиш бериш мумкин бўлади.



Download 282 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish