Ўзгармас ток машиналари 1- мавзу. «Электр энергия истеъмоли ва унинг асосий энергетик курсатгичлари»



Download 1,99 Mb.
Pdf ko'rish
bet13/23
Sana23.02.2022
Hajmi1,99 Mb.
#143843
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   23
Bog'liq
elektr energiya istemoli va uning asosij energetik kursatgichlari

 
9-МАЪРУЗА 
ЎЗГАРУВЧАН ТОК МАШИНАЛАРИ 
 
9.1. Ўзгарувчан ток электр машиналарининг асосий турлари 
Ўзгарувчан ток электр машиналари синусоидал ўзгарувчан токда 
ишлашга мўлжаллаб тайёрланади. Ўзгарувчан ток электр машиналарининг 
(синхрон ва асинхрон машиналарнинг) ишлаш принципи учта чулғамдан уч 
фазали ток ўтганда айланма магнит майдонининг ҳосил бўлишига 
асосланади. Шунинг учун ҳам уларнинг назариясида умумийлик кўп. 
Ҳозирги вақтда уч фазали ўзгарувчан ток машиналари жуда кенг 
ишлатилмоқда. Ўзгарувчан ток электр машиналари уч группага бўлинади: а) 
коллекторсиз асинхрон машиналар; б) коллекторли асинхрон машиналар; в) 
синхрон машиналар. 
Ўзгарувчан ток электр машиналари асосан икки қисмдан иборат бўлади: 
қўзғалмас қисм - статор; айланадиган қисм - ротор. Статор ва ротор орасида 
ҳаво оралиғи бўлади. Бу оралиқ синхрон машиналарда нисбатан каттароқ, 
асинхрон машиналарда кичкина (масалан, 0,2...3 мм) бўлади. Асинхрон ва 
синхрон машиналарда статорнинг тузилиши деярли бир хил; лекин уларнинг 
роторлари тузилиши жиҳатидан ҳар хил бўлади. Амалда бир ва уч фазали 
асинхрон ва синхрон машиналар жуда кенг ишлатилади. Уч фазали 


машиналар статорида учта чулғам; бир фазали машиналарда эса битта чулғам 
бўлади. Синхрон ва асинхрон машиналарнинг статорида жойлашган уч 
фазали чулғамдан уч фазали ток ўтганда статорда айланувчан айланма) 
магнит майдони ҳосил бўлади. Синхрон машиналарда роторнинг айланиш 
тезлиги (айланиш частотаси) айланма магнит майдонининг айланиш 
частотасига тенг, яъни ротор ва айланма магнит майдони синхрон айланади. 
Бундай машиналар синхрон машиналар дейилади. Синхрон машиналар 
асосан ўзгарувчан ток генераторлари сифатида ишлатилади ва улар турли 
хил электр станцияларида ўрнатилади. Лекин синхрон машиналар синхрон 
двигателлар сифатида ҳам кенг қўлланади. 
Асинхрон машиналарда роторининг айланиш частотаси айланма магнит 
майдонининг айланиш частотасига тенг бўлмайди, яъни улар синхрон 
айланмайди. Бундай машиналар асинхрон машиналар дейилади. Асинхрон 
машиналар асосан двигателлар сифатида ишлатилади. Халқ хўжалигининг 
турли соҳаларида миллионлаб асинхрон двнгателлар турли механизмларни 
ҳаракатга келтирмоқда. Умуман, синхрон ва асинхрон машиналар генератор 
сифатида ҳам, двигатель сифатида ҳам ишлай олади. Бундан ташқари, 
синхрон машиналар синхрон компенсаторлар сифатида; асинхрон машиналар 
эса электромагнит тормоз ва частота ўзгартирувчи машина сифатида 
ишлатилади. 
Ўзгарувчан токнинг коллекторли машиналарида ҳам ротор айланма 
магнит майдони билан бир хил тезликда айланмайди ва бу жиҳатдан улар 
асинхрон машиналар ҳисобланади. Лекин бундай машиналарда коллектор 
бўлганлиги сабабли улар алоҳида группани ташкил қилади. Коллекторли 
машиналар кўпроқ двигатель сифатида ишлатилади. Уларнинг ишлаш 
принципи ўзгармас ток машиналарининг иш принципига яқин. Ўзгарувчан 
ток коллекторли машиналари амалда кам ишлатилади. Асинхрон ва синхрон 
машиналар ҳақида кейинроқ муфассал тўхталамиз, аввал ўзгарувчан ток 
машиналарига оид умумий масалалар ҳақида гапириб ўтамиз. 
Электр машиналарнинг ферромагнит ўзаги (магнит ўтказгичи) ва 
чулғамлари унинг асосий актив қисмларидир. Қолганлари машинанинг 
пишиқлигини, мустаҳкамлигини, унинг айланишини ва совитилишини 
таъминловчи конструктив қисмлардир. 
Асинхрон ва синхрон машиналарда статорнинг тузилиши бир хил 
бўлади. Бундай машиналарнинг статори унинг корпуси (станинаси), асоси, 
корпусни икки томонидан беркитиб турадиган подшипник шчитлари ҳамда 
статорнинг 
корпуси 
ичида 
махсус 
юпқа 
электротехника 
пўлат 
пластинкаларидан йиғилган пулат ўзакдан иборат. Пўлат ўзак пазларига, 
фазода бир–бирига нисбатан I20° силжиган, учта чулғам ўрнатилган. Бир 
фазали машиналар статорида битта чулғам бўлади. Асинхрон ва синхрон 
машиналарда статор чулғамини, одатда, якорь чулғами дейилади. 



Download 1,99 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   23




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish