Ўзбекистрн республикаси


Қаттиқ ва суюқ ёқилғиларни ёнишини ҳисоблаш



Download 1,49 Mb.
bet4/64
Sana24.02.2022
Hajmi1,49 Mb.
#185282
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   64
Bog'liq
2 5220021423841479236

Қаттиқ ва суюқ ёқилғиларни ёнишини ҳисоблаш
Ёқилғиларни ёниш иссиқликлари (иссиқлик бериш қолбиляти) (кДж/кг) Менделеев эмперик формуласи в тажриба йули билан аниқланади
Q = 339C + 1256H – 109(O – S) – 25(9H + W) [1]
C, H, S ва О – ёқилғидаги углерод, водород, олтингугурт ва кислородларнинг миқдор, %, W – намлик, %
1 кг ёқилғининг тўлиқ ёниши учун назарий зарур бўлган кислороднинг миқдори (кг/кг)
О0 = 0,01 (8/3С + 8Н – О)
Назарий зарур бўлган хаво миқдори
L0 = О0/0,232 = (8/3С +8Н – О)/23,2
Хақиқатда ёниш камераси ва учоқларга хавода, ёниш жараёни бир маьромда кетиши учун назарий зарур бўлганидан купроқ миқдорда берилади.Амалда ортиқча хаво доимийси қўйидаги оралиқда булади α = 1,05-1,8. Баьзи холларда ГТУ (газо-турбинали установка) ёниш камераларига трубина дан чиқаётган махсулот хараратини камайтириш учун ёниш камерасига береладиган ортиқча хаво доимийси α = 4÷5 бўлади.Ёқилғининг аниқ ёниш иссиқлигидан Q назарий ёниш Тг харорати қуйидаги формула асосида аниқланади.
Q = (1 + αL0) Ctcкр.сг (Тг – Тс)
Ctcкр.сг – узгармас босимдаги уртача оғирлик иссиқлик сиғими, қўйидаги формула билан аниқланади (кж/(кг∙град))
C0t2∙t2 – C0t1∙t1
Ct1 t2 = ————————
t2 – t1
Оғирлик иссиқлик сиғими с = ∑gi∙ci
Тс – ёниш охиридаги харорат.
2-амалий машгулот
Газ ҳолдаги ёқилғилар учун ёниш жараёнинг ҳисоби

Газ ҳолдаги ёқилғилар – турли углеводородлар ва баъзи бир бошқа газлар арлашмасидир. Уларнинг асосий характеристикалари худди газлар аралашмаси сингаридир.


Мураккаб ёқилғининг ёниш иссиқлиги (дж/м3) қуйидаги формула бўйича аниқланади.
108Н2 + 126СО + 358СН4 + 236H2S + 600С2Н6 + 712С3Н8 = 3
Н2, СО ва бошқа компонентларнинг хажмий улушлари, %.
Углеводородлар учун керакли кислород миқдорини аниқлашнинг умумий формуласи бор.
СnHm углеводоролар учун ёниш ёниш жараёни қуйидаги формула билан ифодаланади
m
СnHm + xO2 = nCO2 + —— H2O
2
m
Дархақиқат, x = n + ——
4
х қийматини қўйиб қуйидаги умумий формула оламиз
m m
CnHm + (n + ——) O2 = nCO2 + —— H2O
4 2
Индивидуаль углеводородларнинг ёниш иссиқликлари:
ккал/м3 кдж/м3
водород Н2 2580 10800
окись углерода СО 3018 12640
метан СН4 8550 35800
этан С2Н6 15220 63720
пропан С3Н8 21800 71270
бутан С4Н10 28340 118650
пропилен С3Н6 20540 86000
бутилен С4Н8 27100 113460
ацетилен С2Н2 13380 56020
сероводород Н2S 5650 23650
Масалан.
1. Қуввати 20 т/соат бўғ булган бўғ қозони таркабида : С – 84,5%; Н – 12,5%; О – 1,5%; W – 1,5% бўлган мазут билан қиздирилади. Қозонга 1 кг бўғ олиш учун 3530 кж иссиқлик сарфланади. Мазутни ёқишдаги ортиқча хаво коэффиценти α = 1,15.Қозондан чиқаётган газ омиллари t = 400ºС, Р = 1ат.
Ҳисоблаш керак:
1. ёниш жараёнини;
2. мазут сарфини;
3. хаво сарфини;
4. 1 кг мазутнинг ёниш махсулотлари таркибини;
5. газлар сарфини;
6. газлар тезлиги 5 м/сек булгандаги тутун трубаси диаметрини.
Ечиш.
1.Қозонга 1 соатдаги иссиқлик сарфи
Qг = 3530∙20∙1000 = 70,6∙106 кж/соат
2. Мазутнинг ёниш иссиқлиги Д.И. Менделеев формуласидан топилади [1]

Q = 339∙84,5 + 1256∙12,5 – 1,5∙109 – 25(9∙12,5 + 1,5) = 28645,5 +15700 – 163,5 – 2850 = 41332 кдж/кг ≈ 41330 кдж/кг


3. Мазут сарфи
70,6∙106 кж/соат
m = ———————— = 1708 кг/соат
41332 кж/кг ≈ 1709 кг/соат

агарда 41330 олсак , унда = 1708,2 кг/соат



Download 1,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   64




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish