Ўзбекистон ҳудудида давлатчиликнинг пайдо бўлиши ва ривожланиш босқичлари


Ҳимояга қўйилаѐтган асосий холатлар



Download 0,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet5/33
Sana23.02.2022
Hajmi0,75 Mb.
#146655
TuriДиссертация
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   33
Bog'liq
ozbekiston hududida davlatchilikning pajdo bolishi va rivozhlanish bosqichlari

Ҳимояга қўйилаѐтган асосий холатлар: 
- Бошқарув ибтидоий бўлса-да давлатчиликдан аввал, жамоалар 
давридан бошлаб шаклланган (оила, патриархал оила, қишлоқ жамоаси 
бошқаруви); 
- Илк давлатларнинг археологик белгилари ишлаб чиқилди. Бунда В.М. 
Массон ишлаб чиққан “Илк синфий жамият шаклланишининг археологик 
схемаси” асос қилиб олинди; 
- Қадимги Шарқ цивилизасияси учун ишлаб чиқилган, бугунги кунда 
жаҳоннинг қадимги давлатлари шаклланган ҳудудлари учун қўлланилаѐтган 
илк давлатлар типологиясини (шаҳар-давлатлар, ҳудудий давлатлар ва 
империялар) такомиллаштирган ҳолда Бақтрия учун қабул қилиш таклиф 
қилинди; 
- Радиокарбон анализлар ва маданиятлараро тарқалган моддий маданият 
ашѐлари ѐрдамида Бақтриянинг бронза ва илк темир даврининг 
қадимийлаштирилган хронологияси таклиф этилди; 
- Жарқўтон Қадимги Шарқ дунѐсининг шаҳар-давлатлари билан қиѐсий 
таққосланди. 
Ёдгорликнинг 
топографияси, 
бошқарув 
тизимининг 
шаклланганлиги, ишлаб чиқариш тизимининг шаклланганлиги натижасида 
яратилган моддий маданият намуналари, маданий алоқалар даражаси 
ѐдгорликни шаҳар-давлатлар тоифасига киритиш имконини берди
- Жарқўтонда марказлашган диннинг шаклланиши билан бирга, 
жамоаларда зоолатирик, аждодлар руҳига ибодат каби диний қарашлар 
сақланиб қолган; 
- Бақтрияда оромий ѐзувига қадар пиктографик белги ва пиктографик 
ѐзув турлари мавжуд бўлган; 
- Сополли маданияти аҳолиси шимолда Андроново, жанубда Хараппа 
маданияти аҳли билан яқиндан маданий алоқада бўлган; 
- Сополли маданияти аҳолиси соч соқоллари қора, қирра бурун, 
европоид типидаги одамлар бўлиб, мумкинки, Шарқий Эрон тил гуруҳи 
лаҳжаларида гаплашган; 
- Илк темир даврида Бақтрияда ҳудудий давлатлар шаклланган;
- Ҳудудий давлатларнинг конфедерацияси натижасида мил.ав. VIII асрда 
Бақтрия подшоҳлигига барпо этилган; 
- Ўрта Осиѐ халқлари мил.ав. VI-IV асрларда Аҳамонийлар империяси 
таркибига кирган бўлса-да, унинг моддий маданияти намуналарида, 
меъморчилик, шаҳарсозлик соҳаларида аҳамонийларнинг маданий таъсири 
сезилмайди. Ўзгаришлар географик бўлиниш ва сиѐсий бошқарув соҳаларида 
амалга оширилган; 

Download 0,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   33




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish