«Ўзбекистон темир йўллари» датк


Қия ёриқлар таъсирини ҳисобга олиб тўсиннинг эгилган хомутлар чидамлилиги бўйича синфини аниқлаш



Download 1,89 Mb.
bet7/15
Sana06.03.2023
Hajmi1,89 Mb.
#916793
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   15
Bog'liq
SIF Hamzayev O\'lmasbek

1.6. Қия ёриқлар таъсирини ҳисобга олиб тўсиннинг эгилган хомутлар чидамлилиги бўйича синфини аниқлаш

Ишчи арматура эгилган хомутларининг қия ёриқлар билан кесишган зонасида оралиқ қурилманинг чидамлилиги бўйича синфи текшириш ва синашнинг қуйидаги маълумотларида аниқланади:


а) кесим ҳолати (ёриқнинг тўсин бўйлама ўқига проекцияси узунлигининг тахминан ўртасида) а=1.7 см;
б) ёриқ йўналиши ва эгилган арматура орасидаги бурчак =81о;
в) синаш юки остида индикаторлар ёрдамида ўлчанган ёриқлар эни ва унинг четларини силжиши тегишлича с=0,09 ва t=0,08 мм га тенг.
Тўсинга тўғри келадиган муваққат юк хиссаси, муваққат юк билан юкланадиган кўндаланг куч таъсир чизиғининг юзаси, синаш юкидан содир бўлган кўндаланг куч (1.4,брасм) тегишлича қуйидаги формулалардан аниқланади /12, б.б.3.7,4.8/:
; (1.41)


Wk= ; (1.42)


; (1.43)





Wp=


кН.

Кўндаланг куч таъсир чизиғининг ординаталари формула бўйича


=xi/li. (1.44)

Кўндаланг куч таъсир чизиғи ординаталарининг йиғиндиси




=y1+y2+y3+y4+y5=0.852+0.148+0.12+0.3+0.44=1.86 м.

Доимий юк билан юкланадиган кўндаланг куч таъсир чизиғининг юзаси, доимий юкдан содир бўлган кўндаланг куч тегишлича қуйидаги формулалардан аниқланади:




Wp=0,5(1–а); (1.45)


Qp=(Рр+Pb) Wp; (1.46)


Wp=5.5*(11.5-1.7)=4.9 м;


Qp=(20.29+21.2)*4.9=203.3 кН.

Синаш юкидан хомут ёки эгилган арматуралардаги чўзувчи кучланишлар формуладан аниқланади /12, 10илова/:




, (1.47)

бунда хомут ёки эгилган арматурадаги чўзувчи кучдан содир бўлган кучланиш; бетонда хомут ёки эгилган арматура эгилиши таъсиридан содир бўлган чўзувчи кучланиш




= , (1.48)


= , (1.49)

бу ерда Es арматуранинг эластиклик модули, кгс/см2; d – стержен диаметри, см; Is – стержен кесимининг инерция моменти, см4; R – бетоннинг амалий мустаҳкамлиги, кгс/см2; ар – даврий профилли арматура учун 9, силлиқ арматура учун 32 диаметрга тенг қилиб қабул қилинадиган арматурали стерженнинг шартли узунлиги


; (1.50)


d=120Rd; (1.51)


Is= ; (1.52)


Is=3.14*3.24 /64=51.44см4;


d=120×30.1×3.2=11558.4 кгс/см2;
см2;


=(0,09sin81o+0,08cos81o)101[2,1106/9×3.2]=73.94 МПа.;


=(0,09cos81o+0,08sin81o)101[0,332×2,1106×3.2/2×61.14]=16.98 МПа.;


=73.94+16.98=90.92 кгс/см2 =90.92 МПа.

Арматурали стерженнинг чидамлилиги бўйича чегаравий кўндаланг куч ва рухсат этилган муваққат юк қуйидаги формулалардан аниқланади /12, 10илова/:




; (1.53)


; (1.54)


МПа;

Q=188.5*217.95/90.92=451.86 кН;



Қия ёриқларнинг таъсирини ҳисобга олиб арматуранинг чидамлилиги бўйича тўсин синфи




K= =



Download 1,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   15




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish