Ўзбекистон республикасининг жиноят процессуал кодекси умумий қисм биринчи бўлим



Download 2,91 Mb.
Pdf ko'rish
bet328/403
Sana30.03.2022
Hajmi2,91 Mb.
#519087
TuriКодекс
1   ...   324   325   326   327   328   329   330   331   ...   403
Bog'liq
f1a35128-670d-6707-9340-8d80cb68e570 docs

497
18
-
модда. Апелляция инстанцияси судининг ажрими 
Апелляция инстанцияси суди ишни кўриш натижалари бўйича ажрим чиқаради. 
Ажрим судьяларнинг кўпчилик овози билан қабул қилинади. Ажрим барча судьялар 
томонидан имзоланади. Овоз беришда озчиликни ташкил этган судья ажримга имзо қўйиб, 
ўзининг алоҳида фикрини ёзма равишда баён қилишга ҳақлидир. 
Апелляция инстанцияси судининг ажрими устидан назорат тартибида шикоят 
берилиши ва протест билдирилиши мумкин.
(55
1
-
боб Ўзбекистон Республикасининг 2000 йил 14 декабрдаги 163
-II-
сон 
Қонунига 
мувофиқ 
киритилган 
— 
Олий Мажлис Ахборотномаси, 2001 й., 1
-
2
-
сон, 11
-
модда) 
 
56-
боб. КАССАЦИЯ ТАРТИБИДА ИШ ЮРИТИШ 
 
LexUZ шарҳи
 
Қаранг: Ўзбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2018 йил 24 августдаги 25
-
сонли 
«Судлар томонидан жиноят ишларини апелляция ва кассация тартибида кўриш амалиёти 
тўғрисида»ги 
қарори

Олдинги
 
таҳрирга
 
қаранг.
 
498-
модда. Ҳукм ва ажрим устидан кассация тартибида шикоят бериш ва 
протест билдириш ҳуқуқига эга бўлган шахслар 
Олдинги
 
таҳрирга
 
қаранг.
 
Не удается отобразить связанный рисунок. Возможно, этот файл был перемещен, переименован или удален. Убедитесь, что ссылка указывает на правильный файл и верное размещение.
Не удается отобразить связанный рисунок. Возможно, этот файл был перемещен, переименован или удален. Убедитесь, что ссылка указывает на правильный файл и верное размещение.
Не удается отобразить связанный рисунок. Возможно, этот файл был перемещен, переименован или удален. Убедитесь, что ссылка указывает на правильный файл и верное размещение.


Маҳкум, унинг ҳимоячиси, қонуний вакили, шунингдек жабрланувчи, унинг вакили 
суднинг қонуний кучга кирган ҳукми ва ажрими устидан, агар иш апелляция тартибида 
кўрилган бўлмаса, кассация тартибида шикоят беришга ҳақлидир. Ўзбекистон Республикаси 
Бош прокурори, унинг ўринбосарлари, Қорақалпоғистон Республикаси прокурори, вилоятлар 
ва Тошкент шаҳар прокурорлари ҳамда уларга тенглаштирилган прокурорлар қонуний кучга 
кирган ҳукм ва ажрим (қарор) устидан, агар иш апелляция тартибида кўрилган бўлмаса, 
кассация тартибида протест билдиришга ҳақлидир.
(498
-
модданинг биринчи қисми Ўзбекистон Республикасининг 2004 йил 27 августдаги 671
-II-
сон 
Қонуни 
таҳририда 
— 
Ўзбекистон Республикаси Қонун ҳужжатлари тўплами, 2004 й., 37
-
сон, 408
-
модда) 
 
Фуқаровий даъвогар, фуқаровий жавобгар ва уларнинг вакиллари ҳукмнинг 
фуқаровий даъвога дахлдор қисми устидан шикоят беришга ҳақлидир.
Судда оқланган шахс, унинг ҳимоячиси ва қонуний вакили ҳукмнинг оқлаш сабаблари 
ва асосларига доир қисми устидан шикоят беришга ҳақлидир.
 
LexUZ шарҳи
 
Қаранг: Ўзбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 1998 йил 28 декабрдаги 31
-
сонли 
«Фуқароларнинг суд ишларига доир мурожаатларини кўриб чиқиш амалиёти ҳақида»ги қарори 10
-
бандининг 
биринчи хатбошиси
, Ўзбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2018 йил 24 
августдаги 25
-
сонли «Судлар томонидан жиноят ишларини апелляция ва кассация тартибида кўриш 
амалиёти тўғрисида»ги қарорининг 
2
-
банди

Олдинги
 
таҳрирга
 
қаранг.
 
Ишда тараф бўлмаган шахслар ҳам суд ҳукмининг ўз ҳуқуқлари ва қонуний 
манфаатларига дахлдор қисми устидан кассация тартибида шикоят беришга ҳақлидир.
(498
-
модда Ўзбекистон Республикасининг 2018 йил 29 январдаги ЎРҚ
-
463
-
сонли 
Қонунига 
асосан тўртинчи қисм билан тўлдирилган 
— 
Қонун ҳужжатлари маълумотлари миллий базаси, 
30.01.2018 й., 03/18/463/0634
-
сон 
— 
2018 йил 1 апрелдан кучга киради)
 
(498
-
модданинг номи ва биринчи қисми Ўзбекистон Республикасининг 2000 йил 14 декабрдаги 
163
-II-
сон 
Қонуни 
таҳририда 
— 
Олий Мажлис Ахборотномаси, 2001 й., 1
-
2
-
сон, 11
-
модда) 
 

Download 2,91 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   324   325   326   327   328   329   330   331   ...   403




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish