Збекистон республикасининг жиноят кодекси



Download 1,88 Mb.
Pdf ko'rish
bet241/248
Sana25.02.2022
Hajmi1,88 Mb.
#303560
TuriКодекс
1   ...   237   238   239   240   241   242   243   244   ...   248
Bog'liq
22.09.1994

Анча миқдордаги зарар
—базавий ҳисоблаш миқдорининг юз бараваридан уч юз
бараваригача бўлган миқдордаги зарар.
Бошқа ҳуқуқий таъсир
чораси
— жазо ҳисобланмайдиган, лекин ушбу Кодексда назарда тутилган чора
(вояга етмаган шахсларга нисбатан қўлланиладиган мажбурлов
чоралари, тиббий йўсиндаги мажбурлов чоралари).


Олдинги таҳрирга қаранг.
(саккизинчи бўлимнинг еттинчи хатбошиси Ўзбекистон Республикасининг 2018 йил 22
октябрдаги ЎРҚ-503-сонли Қонуни таҳририда — Қонун ҳужжатлари маълумотлари миллий
базаси, 23.10.2018 й., 03/18/503/2080-сон)
Олдинги таҳрирга қаранг.
(саккизинчи бўлим Ўзбекистон Республикасининг 2018 йил 22 октябрдаги ЎРҚ-503-сонли
Қонунига асосан еттинчи хатбоши билан тўлдирилган — Қонун ҳужжатлари маълумотлари
миллий базаси, 23.10.2018 й., 03/18/503/2080-сон)
Олдинги таҳрирга қаранг.
(саккизинчи бўлимнинг саккизинчи хатбошиси Ўзбекистон Республикасининг 2020 йил 21
июлдаги ЎРҚ-629-сонли Қонуни таҳририда — Қонун ҳужжатлари маълумотлари миллий базаси,
22.07.2020 й., 03/20/629/1087-сон — 2020 йил 23 октябрдан кучга киради)
Олдинги таҳрирга қаранг.
Валюта операциялари
—валюта қимматликларига мулк ҳуқуқининг бировга ўтиши
билан боғлиқ операциялар, шу жумладан ташқи иқтисодий
фаолиятни амалга оширишда чет эл валютасидан, шунингдек
Ўзбекистон Республикаси пул бирлигидан тўлов воситаси
сифатида фойдаланиш билан боғлиқ операциялар; валюта
қимматликларини чет элдан Ўзбекистон Республикасига
келтириш ва жўнатиш, шунингдек уларни Ўзбекистон
Республикасидан четга олиб чиқиш ва жўнатиш; халқаро
миқёсда пул ўтказиш операциялари.
Валюта қимматликлари
—чет эл валютаси; чет эл валютасидаги қимматли қоғозлар —
фонд бойликлари (акция, облигация ва бошқалар); чет эл
валютаси билан тўланадиган тўлов ҳужжатлари (чеклар
векселлар, аккредитив ва бошқалар); ҳар қандай кўриниш ва
ҳолатдаги қимматбаҳо металлар — олтин, кумуш, платина ва
платина гуруҳига кирувчи металлар (палладий, иридий, радий
рутений ва осмий), шундай металлардан ясалган заргарлик ва
бошқа рўзғор буюмлари ҳамда уларнинг резгилари бундан
мустасно; хом ашё ёки ишлов берилган ҳолатдаги табиий
қимматбаҳо тошлар — олмос, ёқут, зумрад, сапфир
александритлар, шунингдек марваридлар, шундай тошлар
ҳамда уларнинг резгиларидан ясалган заргарлик ва бошқа
рўзғор буюмлари бундан мустаснодир.

Download 1,88 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   237   238   239   240   241   242   243   244   ...   248




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish