152-модда. Даъво муддатларини ўзгартириш тўјрисидаги битимнинг
іаєиєий саналмаслиги
Даъво муддатлари ва уларни іисоблаш тартиби тарафларнинг келишуви билан ўзгартирилиши мумкин эмас.
Даъво муддатлари ўтишини тўхтатиш ва унинг узилиш асослари ушбу Кодекс билан белгиланади.
153-модда. Даъво муддатини єўллаш
Бузилган іуєуєни іимоя єилиш талаби даъво муддатининг ўтганлигидан єатъи назар судда кўриб чиєиш учун єабул єилинади.
Даъво муддати суд томонидан фаєат низодаги тарафнинг суд єарор чиєаргунича берган аризасига мувофиє єўлланади.
Єўлланиш тўјрисида низодаги тараф баён єилган даъво муддатининг ўтиши суднинг даъвони рад этиш іаєида єарор чиєариши учун асос бўлади.
154-модда. Даъво муддатининг ўта бошлаши
Даъво муддати шахс ўзининг іуєуєи бузилганлигини билган ёки билиши лозим бўлган кундан ўта бошлайди. Бу єоидадан истиснолар ушбу Кодекс ва бошєа єонунлар билан белгиланади.
Муайян ижро муддатига эга бўлган мажбуриятлар бўйича даъво муддати ижро муддати тамом бўлганидан кейин ўта бошлайди.
Ижро этиш муддати белгиланмаган ёки талаб єилиш пайти ижро этиш муддати билан белгиланган мажбуриятлар бўйича даъво муддати кредиторда мажбуриятни бажариш тўјрисида талаб єўйиш іуєуєи пайдо бўлган ваєтдан ўта бошлайди, борди-ю, єарздорга бундай талабни бажариш учун имтиёзли муддат берилса, даъво муддати имтиёзли муддат тамом бўлганидан кейин іисоблана бошлайди.
Регресс мажбуриятлар бўйича даъво муддати асосий мажбурият бажарилган пайтдан ўта бошлайди.
155-модда. Мажбуриятдаги шахслар алмашинганида даъво муддати
Мажбуриятдаги шахсларнинг алмашиниши даъво муддати ва уни іисоблаш тартибининг ўзгаришига олиб келмайди.
156-модда. Даъво муддати ўтишининг тўхтатилиши
Даъво муддатининг ўтиши єуйидаги іолларда тўхтатилади:
1) агар даъво єўзјатилиши учун муайян шароитларда олдини олиб бўлмайдиган фавєулодда іодиса (енгиб бўлмас куч) тўсєинлик єилган бўлса;
2) Ўзбекистон Республикаси Іукумати мажбуриятларни бажаришни кечиктирганлиги (мораторий) туфайли;
3) агар даъвогар ёки жавобгар іарбий іолатга ўтказилган Єуролли Кучлар, чегара єўшинлари ва ички єўшинлар таркибида бўлса;
4) агар муомалага лаёєатсиз шахснинг єонуний вакиллари бўлмаса;
5) тегишли муносабатни тартибга солувчи єонун іужжатларининг амал єилиши тўхтатилган бўлса.
Агар ушбу моддада кўрсатилган іолатлар даъво муддатининг охирги олти ойида, бу муддат олти ойдан кам бўлса, даъво муддатида вужудга келган ёки давом этиб турган бўлса, даъво муддатининг ўтиши тўхтатилади.
Муддатнинг тўхтатилишига турилишига асос бўлган іолат баріам топган кундан бошлаб даъво муддатининг ўтиши давом этади, бунда муддатнинг єолган єисми олти ойгача, даъво муддати олти ойдан кам бўлса, даъво муддатига єадар узайтирилади.
Do'stlaringiz bilan baham: |