Ўзбекистон республикаси вазирлар махкамаси тошкент ислом университети “фикх, иктисод ва таббиий фанлар” факультети


-расм. Истеъмолчилар категорияларининг инновацияларнинг қабул қилиниш



Download 1,59 Mb.
Pdf ko'rish
bet76/102
Sana25.02.2022
Hajmi1,59 Mb.
#271167
1   ...   72   73   74   75   76   77   78   79   ...   102
Bog'liq
innovatsion menezhment

2-расм. Истеъмолчилар категорияларининг инновацияларнинг қабул қилиниш 
вақти бўйича эгри тақсимланиши
16
 
 
Амалда инновацияларни қабул қилмайдиган истеъмолчилар сони 16 
%дан камроқ «новаторлар» категорияларни кам сонлилиги жамиятнинг 
фақат чекланган қисмига товар янгилигига юқори таъсирчанлик ва
мойилликни 
кқрсатади. 
+олганларнинг 
инновацион 
мойиллигини 
қимматбаҳо маркетинг ишланмаларини фаоллаштириш йқли билан ошириш 
мумкин.
16
Рычкова Н.В. «Маркетинговые инновации». –М.: КНОРУС, 2009. 


256 
Янгилик истеъмолчиларнинг алоҳида категориялари учун баъзи бир 
таърифлар ва изоҳлар 1-жадвалда берилган. 
1-жадвал 
Инновациялар истеъмолчилари категориялари уларни янги товарга 
мойилликлари бўйича тасниф ва таърифлар 
Истеъмолчилар 
категорияси
Улуш 
Таъриф
Новаторлар 
2,5 
Хатарга, янгиликни синовдан 
қтказадилар, бунда таваккалчиликка 
йқл ққядилар
Дастлабки издошлар 
1,5 
Қз 
муҳитидаги 
фикрларнинг 
етакчилари, янгиликни эҳтиёткорлик 
билан бқлса ҳам эрта қабул қиладилар
Дастлабки кқпчилик 
34,0 
Эҳтиёткор 
истеъмолчилар, 
янгиликни қртачадан олдин қабул 
қиладилар, аммо камдан кам етакчи 
бқладилар
Кечиккан кўпчилик 
34,0 
Ишончсизлик 
кайфиятига 
эгалар, янгиликни истеъмолчиларнинг 
кқпчилиги 
уни 
синовдан 
қтказганларидан 
кейин 
қабул 
қиладилар
Қолоқлар 
16,0 
Анъаналарга 
содиқ 
истеъмолчилар.Ё янгиликни умуман 
қабул қилмайдилар, ёки у анъанавий 


257 
бқлгандан кейин (янгилик бқлмай 
қолгандагина) қабул қиладилар 
Таъкидлаш керакки, инновациянинг характери уни қабул қилиниши
суръатларига тўғридан тўғри боғлиқ. Инновациянинг баъзи бир турлари
айнан бир кунда оммавий бўлиб кетади, бошқачасига бунинг учун узоқ
вақт талаб қилинади. Инновацияни қабул қилиниши суръатларига бешта
таъриф таъсир кўрсатади: 
- усулларнинг ворислиги ва бирга бўла олишлиги, янги қабул қилинган 
истеъмол бойлиги ва инновация истеъмолчиларининг тажрибасига мос
келиши даражаси. Масалан, бухгалтерия ҳисоби, ҳисоблаш техникасини 
инновацион қўллаш учун дастурий маҳсулотларнинг муваффақияти
тизимни истеъмолчиларнинг психологияси ва одатларига, турғун ишчи 
тартиб ва психологик стрессни камайтириш имкониятига мослашишга 
боғлиқ; 
- Мураккаблик, яъни унинг моҳияти ва татбиқ этиш тамойиллари, ҳамда 
фойдаланишдан фойдани тушунишнинг нисбатан ёийинлиги; 
- инновацияни татбиқ этиш жараёнини бўлинувчанлиги, яъни
янгиликни босқичма босқич киритиш ва натижани аста секин баҳолаш 
имконитяи. 
- коммуникацияон кўргазмалилик, яъни ииновацияни қўллашдан
фойдалилик ва фойдани тушунарли баён қилиш имконияти. 
Бу жиҳатдан қуйидагини таъкидлаш керакки, фойдалилигини миқдоран 
(моддий) баҳолаш мумкин бўлган инновациялар кўпинча умуман ишлаб 
чиқариш тизимини фаолитя юритишини сифатли яхшилашга қаратилган
инновацияга нисбатан амалда кейингиларнинг объектив ва субъекти


258 
фойдалилиги ғоятда каттароқ воситали самараг олиб келиши мумкин бўлса 
ҳам, биринчи қарашда ўзига жалб қиладиган кўринади. 
Инновацияларни 
бозорга 
татбиқ 
этиш 
учун 
зарур 
умумий
хусусиятларидан ташқари истеъмолчи учун сифатнинг аниқ кўрсаткичлари: 
конструкторлик таърифлари, дизайн истеъмолчилик хусусиятлари, 
фойдаланиш имкониятлари, қулайлик ва албатта, нарх катта аҳамиятга эга. 
Янги товарга талабнинг башорати бозор иштирокчилари ва уларнинг 
фаолияти ўртасидаги ўзаро алоқалари тизимли тадқиқот қилишга
асосланган. Бозор иштирокчилари: харидорлар, сотувчилар, савдо агентлари, 
воситачилар, брокерлар, имижмейкерлар, реклама агентликлари маркетинг 
тизимининг элементлари бўлади. Янгиликни ишлаб чиқарувчилар ва унинг 
якуний истеъмолчилари ўртасида вазифавий ўзаро алоқани ўрнатиш 
бозорни тадқиқот қилишнинг муҳим элементи бўлади. 
Аммо тизимли таҳлилда рақобат шакллари, усуллари ва даражасини, 
эҳтимоли бўлган рақибларнинг хулқини таҳлил қилиш марказий рол 
ўйнайди. Бозорнинг барча иштирокчилари ҳулқини башорат қилиш ва 
рақиблар ҳаракатларини баҳолаш янги товорни олдинга ҳаракатлантириш ва 
унга талабни шакллантиришда ҳал қилувчи бўлади . Демак , янгиликни 
бозорга кириб бориши страстегиясини ишлаб чиқиш товорнинг янгилиги 
даражаси, бозордаги рақобатнинг тури ва новатор фирма рақобат 
афзалликларининг даражасига боғлиқдир. 
Ишлаб чиқарилаётган товарнинг тубдан янгилиги, уни тайёрлаш 
технологияси янгилик яшаш даврининг бошланғич босқичларида фирманинг 
якка ҳокимлиги ҳақида гапиришга имкон беради. Тубдан янги маҳсулотга 
талабни шаклланиши иккита ҳал этувчи жиҳатлари билан боғлиқ: бир 
томондан янгиликка талабни йўқлиги, янгилик ишлаб чиқарувчининг 
инновацион якка ҳокимлиги. Бу ҳолда инновацион якка ҳокимлик ва 


259 
фойдани катталаштириш шароитларида талабни шакллантирувчи тадбирлар 
тизимидан ташкил топган креатив характерга эга бўлади. 
Бу жараёнлар рақибларни фаолиятлари, рақобат курашини кенг ёяди, 
ўрнини босувчи товарлар, модификацияланганлар, такомиллашганларни ва 
имитация қилинганларни яратилиши эҳтимол бўлган натижа бўлади. Янги 
товардан юқори фойда сармояни ишга қўллашнинг янги соҳаларини 
қидириб топишни рағбатлантиради, сармояни фойдалироқ соҳаларга оқиб 
келиши содир бўлади, у монополиялар ва рақобатлашувчи гуруҳларнинг 
ортиқча сармояларни, ҳамда кичик ва ўрта сармояларни ҳаракатланиши 
билан бирга бўлади. 
Рақобат ташқи муҳитнинг етакчи кўрсаткичларидан биргадир. 
Менежернинг биринчи даражаси васифаси ўзининг фирмаси ва рақиб
фирмаларининг 
рақобатбардошлигини 
солиштирма 
таҳлилидир. 
Пировардида рақобат курашининг муваффақиятини корхонанинг ички
муваффақиятлари ва уларнинг ташқи омиллар билан ўзаро алоқалари 
белгилаб берадилар. 
Корхона рақобат ўринлари таҳлилининг натижалари ҳар хил усуллар 
билан текширилиши мумкин; ҳам миқдорий ва ҳам сифатий кўрсакичлар 
(масалан, бозорда эгаллаган жой)ни таққослаш асосида. 
Фаолиятнинг афзалликлари ва камчиликларини баҳолаш фирманинг 
бундан кейинги стратегиясини ишлаб чиқиш ва бозор ҳолатини башоратлаш 
учун асос бўлади. 
Бундан ташқари, таҳлил натижалари менежерларнинг ўз фирмасининг 
камчиликларини бартараф этиш ва рақибни нейтраллаштиришга қаратилган 
оператив ишнинг асоси бўлади. Корхона рақобатбюардошлигини баҳолаш 
фирмани бундан кейинги ривожланишининг заифлигини ҳисобга олиш билан 
башоратлашга имкон беради.


260 

Download 1,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   72   73   74   75   76   77   78   79   ...   102




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish