Ўзбекистон Республикаси ва Ўрта махсус таълим вазирлиги



Download 0,63 Mb.
Pdf ko'rish
bet15/19
Sana25.02.2022
Hajmi0,63 Mb.
#285390
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   19
Bog'liq
tarixiy tadqiqot metodlari va metodologiyasi

Чиқиш қоғози 
Агар мунозарага вақт етишмаса, талабалар ўзларининг мулоҳазаларини 
қоғозга уч банд бўйича ѐзадилар: 
Дарснинг энг мухим 
қисми 
Дарс мавзуси бўйича 
бир савол 
Дарс материали бўйича 
умумий шарҳ 
1. 
2. 
3. 




Бу вазифа талабаларда мавзу бўйича олган билимларини умумлаштириб, 
қисқа ва лўнда баѐн этиш, савол бериш кўникмаларини ҳосил қилишга 
ўргатади. 
Юқорида 
келтирилган 
педагогик 
стратегиялардан 
ташкари 
«Талабаларнинг мустақил ишини ташкил қилишга ѐрдам берадиган 
педагогик стратегиялар» бўлимида кўрсатилган ИНСЕРТ, Синквейн ва икки 
қисмли кундалик усулларидан унумли фойдаланиш мумкин. 
Эссе 
Ёзма топшириқнинг ушбу тури талабаларга ўрганилаѐтган мавзуга доир 
ўз билимлари бўйича хулоса қилишга ѐрдам бериш ва ўқитувчига ўз 
талабалари нималарни ўйлаши ҳусусида маълумот олиш мақсадида 
қўлланилади. Лўнда қилиб айтганда талабалардан қўйидаги икки 
топшириқни бажариш сўралади, яъни мазкур мавзу бўйича улар нималарни 
ўрганганларини ѐзиш ва жавобини топа олмаган битта савол бериш. 
Ўқитувчи дарҳол ѐзма ишларни йиғиштириб олади. Кейинчалик ѐзма 
ишларда берилган таклифлардан дарсни режалаштиришда фойдаланиши 
мумкин. 
ИНСЕРТ 
Кўп инсонлар ўқиш жараѐнида шундай ҳолатга дуч келишади: китобни 
бетини охиригача ўқишади. Лекин нима ўқиганларини ҳеч эслай олишмайди. 
Бу инсон ўқиганда нима ўқиганлигини тушунмаслиги, ўқиш жараѐнида фаол 
иштирок этмаслигининг мисолидир. Бундай пассив ўқишни бартараф этиш 
йўлларидан бири - ИНСЕРТ. 
Ушбу стратегия ўқиш жараѐнида интерактив белгилар тизими ѐрдамида 
талабалар ўз тушунишларини кузатиб боришларига қаратилган.
Белгилар қўйидагича бўлиши керак: 
«V» - (ҳа) деган белгини билдиради, ўқиѐтганларингизни аниқ 
билганингиз ѐки биламан деб уйлаганларингиз четига қўйилади; 
«-» - «манфий» - ўқиѐтганларингиз билганингиз ѐки биламан деб 
уйлаганларингизга зид бўлса, шу белги қўйилади; 
«+» - «мусбат» - ўқиѐтганларингиз сиз учун янги бўлса, шу белги 
қўйилади: 
«?» - «сўроқ» - деган белгини ўқиганларингиз сиз учун тушунарсиз 
бўлса ѐки шу саволга доир батафсилроқ маълумотларни олишни 
ҳоҳлашингизни билдиради. 
Ҳар бир сатр ѐки таклиф этилган фикрни белгилаш керак эмас. Ушбу 
белгилар ѐрдамида маълумот тўғрисида умумий тасвир акс этилса қифоя 
бўлади. 
Ахборотни мукаммалроқ тушуниш учун ИНСЕРТ жадвалини тузиш 
тавсия этилади. Унда олинган ахборот тоифаларга бўлинади. 

Download 0,63 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   19




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish