Œзбекистон республикаси



Download 7,23 Mb.
Pdf ko'rish
bet91/138
Sana22.02.2022
Hajmi7,23 Mb.
#90031
1   ...   87   88   89   90   91   92   93   94   ...   138
Bog'liq
binolar zilzilabardoshligi

k
п
-
бино конструктив ечимини ҳисобга олувчи коэффициент.
15 – 
жадвал 
Бинолар конструктив ечими 
k
эт
коэффициенти 
Қаватлар сони 5 дан ортиқ бўлга
каркасли, диофрагмали ёки бикрли
ўзаги бўлган йирик блокли, комплек
конструкцияли ёки монолит темир
бетон бинолар 
k
эт
=1+ 
0,1(п - 5)
k
эт
<1, 5 
Қаватлар сони 5 гача бўлган йири
панелли бинолар 
(k
эт
< 1, 5 ) 
0, 75 
Қаватлар сони n>5 дан юқор
бўлган йирик панелли бинолар ва 
ҳажмий блокли бинолар
k
эт
= 0, 9 + 
0, 075 (п-5) 
(бирок k
эт
 
< 1, 3) 
1-
3 бандларда кўзда тутилмага
бинолар 
1, 0 
 
k
р 

мунтазамлик коэффициенти бўлиб, у қуйидаги 16-жадвалдан 
белгиланади: 


170 
16-
жадвал 
Тарҳ 
Пара
метр 
Мунтазамлик кўрсаткичи 
k

– 
коэффициенти 
Мун
тазам 
ўтамун
тазам 
но
таза




y
x
L
L
0
,
1
5
<
1
,
1
8
5
÷
>
L
L
L
L
2
1
0
,
1
15
,
0
<
15
,
1
0
15
,
0
÷
<
1
>
y
y
L
L
2
0
,
1
5
,
0
<
25
,
1
5
,
0
>
1
>
н
L
L
L
L
2
1
0
,
1
15
,
0
<
15
,
1
0
15
,
0
÷
<
1
>
L
L
L
1
+
0
,
1
2
,
0

H
h
1
,
1
15
,
0
2
,
0

>
H
h
0
>


171 
L
L
L
1
+
i
L
L
L
+
1
0
,
1
1
,
0
0
,
1
25
,
0
<
<
1
,
1
3
,
0
1
,
0
1
,
1
5
,
0
25
,
0
÷
÷
2
,
1
0
2
,
1
0
>
>
S
0ik

конструкция эластик деформацияланади деб фараз этилганда хосил 
бўладиган инерция кучи.
k
i
k
k
oik
K
W
Q
S
η
α
δ
=
бу формуладаги 
α

қурилиш майдони сейсмиклигини ҳисобга олувчи 
коэффициент.
 
17 – 
жадвал 
Қурилиш 
майдони 
сейсмиклиги, 
балларда 


Коэффициент 

2
,
,
,
, 0 
9* -
баллик ҳудудлар 7,1 ва ундан ортиқ бўлган магнитудали зилзила манбаи 
хосил бўлиш эҳтимоли бўлган зоналар 
Q - 
ҳисоблаш схемасида К нуқтасига тўпланган бино вазни бўлиб, 
конструкцияга қўйилган ҳисобий юклар қуйидаги 90-расмдаги келтирилган схе-
мага асосан аниқланади.


172 
90-
расм.Бинонинг ҳисоблаш схемаси. 
 
Зилзилавий ҳудудлар учун лойиҳаланадиган бино ва иншоотлар конструкция 
ва асослари сейсмик таъсирини ҳисобга олган ҳолда асосий ва алоҳида юкларни 
жамланган таъсирига нисбатан ҳисобланади. Юк ва таъсирларнинг асосий 
жамламаси (сочетание) қурилиш меъёрлари ва қоидаларининг «Юклар ва 
таъсирлар» номли қисмидан, сейсмик таъсирлар эътиборга олинган алоҳида 
жамламалар эса мазкур хужжатдан аниқланади. Бунда ҳисобий юкларнинг 
қиймати қуйидаги жадвалдан олинадиган жамлаш коэффициентига 
кўпайтирилади.
18 – 
жадвал 
Юк турлари 
Жамлаш 
коэффициенти 
Доимий 
0, 9 
Узоқ муддатли муваққат 
0, 8 
Қисқа муддатли (ораёпма в
томёпма) 
0, 5 
Алоҳида жамламаларга ҳисоблаган пайтда эгилувчан илгакларга осилган 
массалардан ҳосил бўладиган горизонтал сейсмик кучлар, иқлимий ҳарорат 
таъсирлари, шамолдан ҳосил бўлган кучлар, асбоб-ускуна ва транспорт 
ҳаракатидан пайдо бўладиган тормоз ва ёнланма кучлар эътиборга олинмайди. 
Вертикал сейсмик кучларни аниқлашда краннинг вазни, аравача оғирлиги, 
шунингдек кран кўтара оладиган юкнинг 0,3 улуши ҳисобга олиниши лозим.


173 
Кранларнинг кўприги ва аравачаси вазнидан ҳосил бўладиган горизонтал 
сейсмик юклар кран ости йўлига тик (перпендикуляр) йўналишда ҳисобга 
олинади.

бино i тон бўйича тебранганда хусусий тебранишлар шаклига ва ҳисоблаш 
схемасида юкларнинг жойлашган ўрнига боғлик бўлган коэффициент бўлиб, 
қуйидагича аниқланади.
Консол схемаси бўйича ҳисобланадиган бинолар учун коэффициентининг 
қиймати қуйидаги формуладан аниқланади:
)
(
)
(
)
(
2
1
1
j
i
n
j
j
j
i
n
j
k
i
ik
X
X
Q
X
X
Qj
x
X


=
=
=
η
бу ерда - Х
i

к
), Х
j

j
) 
бино ёки иншоотлар i-тон бўйича эркин тебранганда 
қаралаётган k нуқтаси ва массалар тўпланган нуқталарда вужудга келадиган 
кўчишлар.
Q
j

нуқтасига тўпланган массанинг вазни бўлиб, уни аниқлаш юқорида 
келтирилди (Q
к
шаклида).
Бино қаватлари сони 5 гача бўлиб, Т
1
<0,4 
сек бўлса, η
k
коэффициенти 
қуйидаги соддалаштирилган формуладан аниқланади. 


=
=
=
n
j
j
j
n
j
j
j
k
к
X
Q
X
Q
X
1
2
1
η
бу ерда Х
к
ва Х
i
лар пойдеворларнинг юқори сиртидан k ва j нуқталаригача 
бўлган масофа.
W
i
- 
спектрал коэффициент, лойиҳалаштирилаётган бино ёки иншоот хусусий 
тебранишлар даври, ҚМҚ 2. 01. 03-96 да келтирилган регионлар индекси ҳамда 
грунтларнинг сейсмик хоссалари бўйича тоифасига боглиқ ҳолда ҚМҚ дан ёки 
қуйидаги 91-расмдаги графиклардан аниқланилади.


174 
91-
расм.Спектрал коэффициент, лойиҳалаштирилаётган бино ёки иншоот хусусий 
тебранишлар даври, регионлар индекси ҳамда грунтларнинг сейсмик хоссалари бўйича 
тоифасига боглиқлиги графиги. 
 
К
δ

мунтазамлик (регулярность) коэффициенти қуйидаги формуладан 
аниқланади: 
)
7
,
0
1
,
0
)(
548
,
0
(
1
T
e
K
+

=
δ
δ
бу ерда 
δ
-
тебранишлар декременти бўлиб, лойиҳалаштирилаётган бино 
ёки иншоотларга ўхшаш бино (иншоот)ларни натуравий синаш орқали 
аниқланади; тажриба усулида аниқлаш имкони бўлмаса, қуйидаги жадвалдан 
фойдаланиб аниқланади.

1
-
бино тебранишлари асосий тони бўйича хусусий тебранишлар даври) 
19 – 
жадвал 
Биноларнинг конструктив ечими 
Тебраниш 
декременти 
Режадаги ўлчами катта бўлмаган баланд 
иншоотлар (миноралар, мачталар, мўрилар
0, 15 


175 
лифтларнинг шахталари ва х. к ) 
Девор 
тўлдиргичлари 
каркас 
деформациясига таъсир этмайдиган, устун 
баландлигини бинонинг 
сейсмик 
куч 
йўналишига кўндаланг ўлчамига нисбати 25 
га тенг ёки ундан катта бўлган каркас 
бинолар 
0, 15 
1 ва 2 бандларда келтирилмаган
бинолар 
0, 3 
Юқорида келтирилганидек, бинолар сейсмик юклар таъсирини эътиборга 
олиб ҳисоблаганда, бутун объектнинг иккита чегаравий ҳолати кўриб ўтилади: 

юк кўтариш қобилиятига кўра (1-чегаравий ҳолат) 

эксплуатацион яроқлилигига кўра (2-чегаравий ҳолат)
Бино ва иншоотларда биринчи чегаравий ҳолатга эришмаганлигини 
текширишда конструктив система элементларида алоҳида жамлама (особое 
сочетание) юклардан хосил бўлган зўриқишлар қуйидаги формуладан 
аниқланади:
Бу ерда 

юкларнинг асосий жамламасидан хосил бўлган зўриқиш, r-
редукция коэффициенти N

Download 7,23 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   87   88   89   90   91   92   93   94   ...   138




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish