Œзбекистон республикаси



Download 7,23 Mb.
Pdf ko'rish
bet58/138
Sana22.02.2022
Hajmi7,23 Mb.
#90031
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   138
Bog'liq
binolar zilzilabardoshligi

Делювий қумли 
лойлар грунт 
шароитида ер ости 
сувлари сатҳига 
Чақиқ 
қумли 
чўкиндиларда 
баллар 
ўзгаришининг ер ости 
сувлари 
сатҳига 
Балларнинг ер 
ости сувлар сатҳига 
боғлиқлиги схемаси 
1-
ер ости 


111 
боғлиқ ҳолда баллар 
ўзгариш схемаси 
1-
грунт 
сувларининг сатҳи 2-
қумли лойлар 
боғлиқлиги схемаси 
1-
ер ости сувлари 
сатҳи; 2-қум майда тошли 
грунт; 3-шағал лойли қум 
қатлами 
сувлари сатҳи; 2-
охактош; 3-шағал 
чақиқли чўкинди; 3-
қумли лой 
63-
расм. Грунт шароитининг зилзила кучига таъсирини
кўрсатувчи схемалар.
 
 
64-
расм. Сейсмик таъсир интенсивлиги орттирмасининг
грунт шароитига боғлиқлиги.
1-
ер ости суви сатҳи: 2-оҳактош: 3-шағал ва қумтошли чўкиндилар: 4- соз тупроқ.
63,64-
расмлардан шу нарса яққол кўриниб турибдики, зилзиланинг кучи 
оҳактошдан оддий тупроққа ўтганда икки балга ошади (тупроқда ер ости 
сувларининг чуқурлиги 4 м га тенг).
Охирги кузатиш ҳам жуда муҳимдир; яъни зилзила кучига фақат грунтнинг 
таркиби ва грунт қатламининг қалинлиги таъсир этади. Грунтнинг сувга 
тўйинганлик даражаси ва ер ости сувлари қандай чуқурликда ётишининг ҳам 
юқоридаги ҳодисада катта роли бор (бунга юқорида батафсил тўхталгандик).
Сейсмик микрорайонлаштириш усулларининг нимага асосланганлигини 
билиш учун сейсмик тўлқинларнинг баъзи хусусиятлари ҳақида қисқача ахборот 
бериш мақсадга мувофикдир. Бунинг учун ер қаърини кўз олдимизга келтирамиз. 
Бундай шароитда тўлқин тарқалиш тезлиги шу муҳит модда зичлигига ва унинг 
эластиклик-эгилувчанлик хусусиятларига боғлиқ. Масалан, айтайлик, сейсмик 
тўлқинлар тарқатувчи зилзила ўчоғи жойлашган ер қобиғи биринчи ҳолатда ер 
юзасига чиқиб турган бўлсин, иккинчи ҳолатда эса уни маълум қалинликдаги 
юпқарок ҳолда ётқизилган тоғ жинслари қоплаб турган бўлсин. Энди пастдан-
зилзила ўчоғидан келаётган сейсмик тўлқинлар бу икки участкадан ўтаётганда 
унинг табиати қандай ўзгаришини солиштириб кўрамиз.
Маълумки, тўлқин энергияси учта миқдорнинг кўпайтмасига боғлиқ, яъни:
2
v
c
E


=
ρ


112 
Бу ерда: Е - тўлқин энергияси, 
ρ

тоғ жинси зичлиги,
с -тўлқин тарқалиш тезлиги, 
2
v

тебраниш тезлиги.
Энергиянинг сақланиш қонунига кўра тўлқиннинг энергияси бир қатламдан 
(ер қобиғида) иккинчи қатламга (ер юзасидаги юпқа қатламга) етганда 
ўзгармайди, фақат бир қисм энергия-икки қатлам орасидаги чегарада акс этиб, 
пастга қайтиб кетади. Агар пастки қатламни "0" индекси билан, устки қатламни 
эса "1" индекси билан белгиласак, у ҳолда энергия сақланиш қонунига асосан, 
ушбу тенгликни ёзиш мумкин:
2
1
1
1
2
0
0
0
v
c
v
c
ρ
ρ
=
Энди юқоридаги ётқизиқ жинсларининг зичлиги, улардаги тўлқин тарқалиш 
тезлиги пастки қатламникига нисбатан бирмунча кам деб фараз қилайлик. У 
ҳолда иккала қатламнинг энергияси тенг бўлиши учун юқоридаги қатламнинг 
тебраниш амплитудаси кескин равишда ортиши зарур. Юқоридаги тенгликка асо-
сан, тебраниш тезлиги квадратининг ўсиши, ортиши тоғ жинсининг зичлигини 
унинг тўлқин тарқалиши (тебраниш) тезлигига бўлган кўпайтмасига, яъни ρv га 
тескари пропорционалдир. ρv - кўпайтма сейсмик қаттиқлик ёки акустик бикрлик 
(импеданс) деб юритилади. Шуларга асосан, юқоридаги тенгликни қуйидагича 
ёзсак: 
1
1
0
0
2
2
1
0
c
c
v
v


=
ρ
ρ
Жуда кўп кузатишлар шуни кўрсатадики, тебраниш тезлигининг ёки бошқача 
айтганда, тебраниш амплитудасининг икки марта ортиши зилзила кучи 
(
интенсивлиги) нинг бир балга ортишига тенгдир.
Сейсмик микрорайонлаштириш объектлари - шаҳар ва аҳоли пунктлари 
аҳоли сонига кўра қуйидаги беш синфга ажратилади: А синф - аҳоли сони 500000 
дан ортиқ бўлган шаҳарлар; Б синф - аҳоли сони 250000 дан кам бўлмаган катта 
шаҳарлар; В синф - аҳолиси (100-250) минг бўлган шаҳарлар.
Г синф - аҳоли сони 50000 - 100000 атрофида бўлган ўртача катталикдаги 
шаҳарлар.
Д синф - аҳолисининг сони 50000 дан (ошмаган) кам бўлган қишлоқ ва 
поселка аҳоли пунктлари 
Курорт шаҳар ва аҳоли пунктлари учун (улар аҳолиси сони доимо ўзгариб 
туради) аҳоли сони энг кўп максимал қиймати олинади. 

Download 7,23 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   138




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish