Œзбекистон республикаси


VI. Курс ишини ёзиш тартиби ва расмийлаштириш



Download 224,5 Kb.
bet5/9
Sana19.02.2022
Hajmi224,5 Kb.
#458698
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
ББХ Курс иши ёзиш бўйича услубий кўрсатма 2021

VI. Курс ишини ёзиш тартиби ва расмийлаштириш
Курс иши мавзуси, қўйилган саволлари ҳам назарий, ҳам амалий жихатдан ўрганилгандан кейин талаба томонидан мустақил ёзилади. Ишни ёзишда маълум талаблар қўйилади. Фан бўйича курс иши юқори илмий – назарий ва амалий мазмунида ёзилиши керак.
Иш фақат талаба томонидан компютерда (Wordда 14 ширф, чапдан 3см, ўнгдан 1.5см, юқоридан 2см, пастдан 2см) ёзилади. Қўйилган саволлар талаба тилидан содда ва шу билан биргаликда мазмунли қилиб ифодаланган бўлиши керак. Курс ишидаги сўзларни қисқартириб ёзиш ман қилинади.
Курс ишидаги қўйилган ҳар бир савол алоҳида ёритилади. Ҳар бир бет белгиланган тартибда ёзилади (варақнинг биринчи бетида, яъни бир томонига ёзилади). Курс иши ёзилган варақларга бетларнинг тартиб рақами қўйиб борилади. Варақ бетларида қабул қилинган тартибда бўш жойлар қолдирилиши керак. Бу бўш жойларда кейинчалик илмий раҳбарнинг фикрлари, белгилари акс эттирилади.
Курс иши унинг кириш қисмини ёзишдан бошланади. Унда мавзунинг долзарблиги, мақсади, вазифалари ёритилади. Кейинчалик қўйилган саволлар ёритилади. Бир савол тўлиқ ёритилгандан сўнг иккинчи ва кейинчалик учинчи саволга ўтилади. Саволларнинг мазмуни бир – бири билан аралашмаслиги керак. Ҳар бир савол ёритилганда унинг илмий назарий томонлари, амалиётдаги ҳолати, мавжуд камчиликларига эътибор берилади ва уларни бартараф қилиш бўйича таклифлар киритилади.
Талаба ҳар бир саволни ёритиш жараёнида мавжуд камчиликлар берилаётган таклифларни алоҳида ҳисобга олиб борса мақсадга мувофиқ бўлади. Ушбу таклифлар кейинчалик ишни “Хулоса ва таклифлар” қисмида фойдаланилади. Курс иши саволларни ёритиш жараёнида қонунлардан, низомлардан, махсус адабиётлардан айрим қоидаларни, фикрларни рақамларни келтириш керак бўлади. Бундай ҳолларда манбалардан келтириладиган фикрлар қўштирноққа олинади. (“кўчирма сўз”) ва варақ бетини охирида унинг манбаси тўлиқ кўрсатилади. Бундай тартибда курс ишида келтирилган расмий рақамлар бўйича ҳам қўлланилади. Рақамларнинг аниқлиги ва асослилигига талаба шахсан жавоб беради.
Курс ишининг хажми 25–40 бетлар атрофида ёзилиши керак (иловалардан ташқари). Ёзиб тугатилган курс иши маълум тартибда расмийлаштирилади. Курс иши муқова варағи, мазмуни ифодаланган қисми, хулоса ва таклифлари, фойдаланилган адабиётлар рўйхати, иловалардан иборат бўлади.
Курс ишининг расмийлаштирилиш тартиби 4 ва 5-иловаларда келтирилади. Ишнинг биринчи бетида унинг номи ва режаси келтирилади. Кейинчалик ҳар бир савол бўйича унинг мазмуни ифодаланган бўлади. Курс ишнинг таркибида жадваллар, расмлар, диаграммалар бўлиши мумкин. Улар кетма – кет тартиб рақамлар билан белгиланиб борилиши керак (жадваллар алоҳида рақамларда, диаграмма ва расмлар алоҳида рақамланади). Курс ишининг мазмуни хулоса ва таклифлар билан якунланади. Ишнинг сўнгида фойдаланилган меъёрий ҳужжатлар ва адабиётлар алфавит бўйича келтирилади (олдин қонунлар, низомлар, йўриқномалар кейинчалик эса махсус адабиётлар кўрсатилади). Фойдаланилган адабиётларда муаллифлар, ишнинг номи, нашриёти, йили кўрсатилиши шарт. Курс ишининг охирига иловалар киритилади. Ушбу иловалар кетма – кет қўйилган саволлар бўйича рақамланган бўлади (“1 – илова “, “2 – илова” ва ҳоказо).
Курс иши талаба томонидан имзоланган ҳолда махсус папкада тикилган ҳолда, белгиланган муддатда кафедрага топширилади.



Download 224,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish