Ўзбекистон Республикаси Қурилиш Вазирлиги Тошкент Архитектура


-расм. Айланма печнинг умумий кўриниши



Download 0,59 Mb.
bet3/9
Sana08.06.2022
Hajmi0,59 Mb.
#643273
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
Aylanma pech-kurs loyixa

1-расм. Айланма печнинг умумий кўриниши.
Айланма печнинг авзалликларидан бири бу - печда температуранинг бир текис тарқалишидир. Айниқса, бу печнинг реакцияли зонасида ахамиятли бўлиб, у махсулотнинг сифатли бўлишини тахминлайди. Ишлаб чиқариш унумдорлиги катта.
Айланма печларида турли хилдаги ёқилғилардан фойдаланиш имкони мавжуд. Технологик жихатдан айланма печлар цемент ишлаб чиқаришда, керамзит ишлаб чиқаришда, шамот ва магнезит ишлаб чиқаришда ишлатилади.[1]
Цемент ишлаб чиқариш ишлатиладиган айланма печлар.
Цемент ишлаб чиқариш ишлатиладиган айланма печларнинг узунлиги 135-185 м гача боради. Печ 8 та таянчга ўрнатилган ва 8 та пўлат бандаж билан махкамланган. Печ корпусига икки томондан симметрик тарзда қуввати 310 квт бўлган электродвигател жойлаштирилади. Улар печни исталган вақтида тўхташи учун редуктор билан электромеханик тарзда ишловчи тормозга бириктирилган. Айланма печларнинг айланишлар тезлигини бошқариш босқичли бўлиб, минутига 0,6-1,2 айланиш оралиғидадир.





2-расм. Цемент ишлаб чиқаришда ишлатиладиган айланма печ.
1- печнинг корпуси; 2-таянч; 3-узатма; 4-фильтр-иситгич; 5-занжирли бўлим;6-ячейкали металл иссиқлик алмаштиргич; 7- чангни қайтарувчи қурилма; 8-иссиқ бошча; 9- совитиш бўлими; 10-аравача; 11-форсунка; 12-панжарали холодилник.

Печнинг корпуси оловбардош ғишт билан футеровка қилинади. Чиқиш қисмида печ футеровкасининг қалинлиги 700 мм. Печнинг совуқ четида 2,5 м оралиғида фильтр-иситгич ўрнатилган бўлиб, унинг узунлиги 3,5 м дан иборат. Шу жойдан 30-40 м узунликда занжирли бўлим, кейин 15 м узунликда ўтга чидамли пўлатдан ясалган ячейкали теплообменник ўрнатилган бўлади.


Занжирли бўлимдаги занжирлар ўтга чидамли темир қотишмасидан тайёрланган бўлади. Занжирлар икки хил усулда ўрнатилади. Биринчи усулида занжирларнинг иккала учлари махкамланган холда (гирлянда) бўлса, иккинчи усулда занжирларнинг бир учи махкамланмаган холда бўлади. Учлари махкамланган усулдаги занжирлар самарадор хисобланади.
Занжирларни ўрнатишдан мақсад куйдирилаётган материални алохида-алохида бўлакларга ажратиш жараёнини таъминлашдир. Алохида бўлакларга ажралган материал қатламида иссиқлик алмашинуви жараёни яхшиланади ва уларнинг харакатланиш жараёни хам осонлашади. Занжирларни ўрнатишда печнинг айланиши ва материалнинг харакат йўналиши хисобга олинади. Занжирлар печнинг корпусига пайвандланган халқаларга осилади.
Бир учи махкамланмаган занжирлар эса печ деворига юпишиб қолган компонентларни кўчириб, печ деворида қаватликлар, қатламлар хосил бўлмаслигини олдини олади.




Download 0,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish