Ўзбекистон республикаси қурилиш вазирлиги самарқанд давлат архитектура-қурилиш институти



Download 0,64 Mb.
bet78/154
Sana23.02.2022
Hajmi0,64 Mb.
#161689
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   154
Bog'liq
ТАВ.БОШ.2

9. Натижаларни бахолаш
Рискни бошқариш – бу қайсики карор қабул қилаётганда карама Карши бўлган динамик жараён бўлиб, бу доимий қайта кўриб чиқарилади ва тахлил этилади Вақт кетаверади, мажбуриятлар ўзгаради ва бошқача жавобгарликка ўтади: янги рисклар аниқланади ёки янги рисклар тури хақида маълумотлар ёки рискни бошқариш стратегияси орзонлашади.
Мисол, келгусидаги якка кишилар хаётни суғурталашдан воз кечиш хақида қарор қилишнгиз, а хаёт-холатлар ўзгармокдаки, сиз уйландингиз ва фарзандлар кўрдингиз - бу қарорларни ўзгартиришга олиб келади.
Ёки акцияга қўйилган сизни инвестицион портфелингиз улушини ўлчаш хақида қарор қабул қилишингиз лозим.
Рискни бошқаришни 4 усули ичида рискни бошқа шахсга ўтказиш ёки умуман ўтказиб юбориш шундай риск турига кирадики бунда молиявий система асосий рол уйнайди. Рискни ўтказишни асосий бош усули –бу қайсики унинг манбаси хисобланган активларни сотиш хисобланади.
Мисол, уй эгаси камида 3 рискка учрайди: ёнгин, табии офат ва мулк бахосини тушиши.
Уйни сотиб, унинг эгаси барча рисклардан қутилади.
Мисол учун, бирок, хеч ким рискли активларини сота олмайдими хам сотишни хохламайди хам. Бундай холатда бундай рискларни бошқариш мумкин, факатгина бошқа усуллар ёрдамида.
Мисол учун, агар уй эгаси ёнгин ва табиий офатдан суғурталанган бўлса, у холда у мулкни бахосини пасайиш рискини ўзида қолдиради.
Риск ўтказишни фарқланувчи 3 усули риск ўтказишни 3 схемаси дейилади: бу хеджирлаш,суғурталаш ва диверсификациялаш.
Рискни хеджирлаш –рискни камайтириш учун зарар келтириш харакатлари билан боғлик бўлиб, шу вақтнинг ўзида даромад олиш имкониятсизлигига олиб боради. Мисол, агар фермер мазкур асосий бўлган бахоларни пасайиш рискидан қочиб келгусидаги буғдой хосилини фиксирланган бахода сотади, у холда у хосилни ўриш вақтида бахоларни ўсиши билан боғлик бўлган қўшимча даромадни камайтиради.
Фермер буғдойни бахоларини пасайиш рискига тортилишини хеджирлаяпти.
Агар сиз жўрналга обуна бўлишни 1 йиллик эмас, 3 йиллик бўлганингиз, у холда обуна учун бахоларни ўсиш имкониятини суғурталадигиз. Сиз зарарлар рискидан қутилишга харакат қилиб, қайсики обуна учун бахоларни ўсиш натижасидаги зарарга олиб борасиз, сиз агар обуна арзонлашса хеч нарса ютмайсиз.
Суғурталаш зарардан кочиш макадида сугутра бадали (суғурта учун тўлов бўлиб, бу қайсики бахо) ёки премиясини тўлашдир. Суғурта полисини сотиб олиш билан сиз, суғуртани йуклиги билан боғлик буюк зарарни келтириш эхтимолини кафолатланган харажатларга алмаштиришга борасиз.
Мисол, атомобил сотиб олсангиз, бахтсиз ходисалардан химоялаш учун бирор хил суғурта турига аъзо бўласиз. Бугун суғурта взноси 1000 долл га тенглашади. Буни тўлаб, сиз 1 йилда келаётган зарарни суғурта қилишингиз, қайсики кўрилмаган мажбуриятларни ёпиш учун харакат қиласиз. Кафолатланган 1000 долл харажат бошқа минглаб дол..га эга катта харажатли эхтимолга алмашади.
Хеджирлаш ва суғурталаш ўртасида фундаментал фарқи мавжуд. Хеджирлашда даромад олиш имкониятлардан воз кечиб сиз келтирилган зарарли рискни бартараф этасиз. Сугуртлашда эса сиз суғурта взносини тўлаб, келтирилган зарарли рискни бартараф этиш билан бирга қўшимча даромад олиш имкониятини саклаб коласиз.
Масалан, мисол сиз АКШ да яшаб экспорт –импорт операцияларини амалга оширувчи фирмага эгаси хисобланасиз.
Сизга маълумки, 1 ойдан сўнг сиз 100 000 немец маркасини оласиз.
Хозир 1 марка 1,50 долл туради, у холда 1 ойдан сўнг валюта курсини қанча бўлишини билмайсиз. Мос холда сиз учун курсли риски мавжуд.
Бу рискни бартараф этиш учун хеджирлаш ёки суғурталашдан фойдаланиш керак. Хеджирлашда, сиз хозир 100 000 маркани фиксирланган бахода мисол учун ой охирида 1,50 долл меёрида сотиш учун шартнома тузасиз. Шартномани тузиш, қайсики марка курсини тушишидан сизни химоя қилади, сиздан хеч нарса кетмайди, факат сиз бу вақтни ичида марка курси пасайса қўшимча даромад олиш имкониятидан бекор бўласиз, кўтарилса унинг тескариси сақланиб қолади.
Бошқа вариант: хозир суғурта взносини опцион «пут» бўйича қайсики мазкур 1 ой даврида сизни 100 000 марка пулингизни 1,50 долл АКШ бахосида сотиш хуқуқи орқали марка курсини пасайишни суғурталашингиз мумкин.
Агар марка курси 1,50 долл дан пасайиб кетса, у холда сиз аввалдан коплай олмайсиз, чунки бу 1 ой давомида ўз опцион «пут» шартномангиздан фойдаланишингиз мумкин ва маркани 1,50 АКШ доллар бахосида сотасиз.
Агар марка курси ортса, у холда сиз ўзингизни 100 000 маркангизни юқори курс бўйича сотасиз, натижада қўшимча даромад оласиз.

Download 0,64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   154




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish