Ўзбекистон республикаси қурилиш вазирлиги мирзо улуғбек номидаги самарқанд давлат архитектура-қурилиш институти


 Деворларнинг меъморий-конструктив элементлари



Download 16,25 Mb.
Pdf ko'rish
bet73/119
Sana28.03.2022
Hajmi16,25 Mb.
#513516
1   ...   69   70   71   72   73   74   75   76   ...   119
Bog'liq
БИНОЛАРНИНГ ЭНЕРГИЯ САМАРАДОРЛИК ИНЖЕНЕР

5.2. Деворларнинг меъморий-конструктив элементлари
 
Деворлар қуйидаги меъморий-конструктив
 
элементларга эга бўлиши 
мумкин: цокол, простенка, дераза ўрни, карниз, парапет ва бошқалар. Девор 
юзаси вертикал ва горизонтал бўлинишларга эга бўлиб, улар унинг асосий 
элементлари ҳисобланади (5.3-расм).
5.3-расм. Деворларнинг меъморий-конструктив элементлари:
1-цоколь; 
2- дераза ўрни; 3-эшик; 4-перемичка; 5-оддий простенка; 6-бурчак простенка; 
7-бош карниз; 8-оралиқ карниз; 9-белбоғ; 10-сандрик; 11-парапет; 12-
фронтон; 13-
токча; 14-пиластер; 15-контрфорс; 16-кесиш; 17-раскреповка 
Горизонтал бўлинишлар цокол, карнизлар, камарлар қурилмаси 
ёрдамида, вертикал бўлинишлар эса - 
пиластерлар
ва раскреповка қурилмаси 
ёрдамида ҳосил қилинади. Бундан ташқари девор юзасида тешиклар (дераза 
ва эшик ўринлари) ва простенкалар (дераза ва эши к ўринлари орасидаги 
жойлар) мавжуд. 
Цоколь
- деворнинг пастки қисми бўлиб, тўғридан-тўғри пойдевор 
устида жойлашган. Цоколнинг юқори чегараси кордон деб аталади. Кордон 
ҳар доим горизонтал равишда амалга оширилади. Чунки бу бундай ҳолда, 
цоколь бино қурилган пойдевор сифатида қабул қилинади. Цоколь бинони 
ёғингарчилик ва тасодифий механик шикастланиш таъсиридан ҳимоя 


157 
қилади. Шу сабабли у мустаҳкам ва узоққа чидамли материаллардан 
тайёрланади. Цоколлар танланган, яхши пиширилган, терим чокларига 
турли усулларда ишлов берилган ғишт теримидан, цемент қоришмаси билан 
сувалган қопламадан (кўпинча гранит ёки мармар ушоқлари қўшилиши 
билан), мустаҳкам сунъий ёки табиий материаллардан тайёрланган 
плиталар билан қопланиб, бетон пойдевор блокларидан барпо этилиши 
мумкин 
(
5.4-расм
).
5.4-расм. Ғишт деворларнинг цоколлари:
а-танланган ғишт билан 
қопланган; б-бетон блоклардан; в-табиий тош плиталардан билан қопланган; 
1- ғишт; 2 - гидроизоляция қатлами; 3-биринчи қават поли; 4-бетон тўшама; 
5-зичланган грунт; 6-темирбетон балкали кордон; 7- ертўланинг бетон блок 
девори; 8-кордон тош; 9- чўкиш чоки; 10- табиий тош плиталар 
Проёмлар - 
дераза ва эшиклар учун деворлардаги тешиклар. Бино 
ташқи кўринишининг композицион ечими кўп жиҳатдан девордаги эшиклар 
ва дераза ўринлари (проёмлар) нинг шакли ва уларнинг жойлашиш 
қонуниятларига боғлиқ ҳолда баҳоланади. 
Деворнинг проёмлар орасидаги қисмига оралиқ девор (простенка) 
дейилади. Ғишт деворларда эшик ва дераза кесакилари билан девор терими 
орасидаги чокни яшириш, чокнинг ҳаво ўтказувчанлигини камайтириш 
мақсадида, проёмнинг ёнларида ва юқорисида деворнинг ташқи томонидан 
ярим ғишт кенглигида проём томонга ўлчами 75 мм ли 
чиқиқлар
(чоракталик–четверть) қилинади. Проёмларнинг ёнидаги чоракталиклар 
ғиштдан, юқорисидаги чоракталик эса ташқи четдаги перемичкани 


158 
бошқаларига нисбатан 75 мм га пастроқ ўрнатиш ҳисобига ҳосил қилинади. 
Майда бетон блоклардан барпо этиладиган деворларда чоракталик 
қилинмайди. 

Download 16,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   69   70   71   72   73   74   75   76   ...   119




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish