Ўзбекистон республикаси “Ҳунарманд” уюшмаси ўзбекистон республикаси бандлик ва меҳнат муносабатлари вазирлиги


Пардоз – буюмга бериладиган сўнгги ишлов. Пардоз нақшланган юзани жозибадор бўлишини таъминлайди. Ритм –



Download 244 Kb.
bet18/20
Sana26.02.2022
Hajmi244 Kb.
#472317
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   20
Bog'liq
1. Каштачилик. охирги - копия

Пардоз – буюмга бериладиган сўнгги ишлов. Пардоз нақшланган юзани жозибадор бўлишини таъминлайди.
Ритм – нақш элементининг маълум тартиби ва маълум оралиқда бир текисда такрорланиши.
Сўзана – форсча сўзани деб ҳам юритилади, игна билан тикилган деган маънони беради. У матога кашта тикиб тайёрланадиган бадиий буюм бўлиб, хонани безатиш учун деворга илиб қўйилади. Келин тушадиган уй деворларини безашда ишлатилади.
Тус дўппи – кенг тарқалган ясси юзали дўппи. Кўпинча тус дўппи чуст дўппи деб юритилади. Тус дўппиларнинг биргина классик вариантининг ўзида саккизта ювелир чок услуби қўлланилади.
Турунж (арабча – лимон) – нақш тури, ҳошия ва асосий майдондан тузиладиган нақш мужассамоти марказига ишланади. Шакли лимонга ўхшаганлиги учун шундай аталган. Наққошлик тараққиёти давомида Турунж шакл жиҳатидан бойиб ва мукаммаллашиб борган. Унинг тухумсимон, доира, ромб, 5-10 ва ундан ортиқ қиррали юлдуз шакллари кўп учрайди. Марказига турунж, четига рута ва бошқа ҳошия нақшлар ишланадиган тўртбурчакли мужассамот кенг тарқалган.
Хомдўзи – йигирилмаган ипак ип билан кашта тикиш. Баъзан дурия усулида икки томонлама тикилади.
Чамак чоки – кашта тикиш чокларидан бири бўлиб, чапдан ўнгга икки параллел чизиқ бўйлаб тикилади ва ип ўтказилган игна ўнгдан санчилади
Чинди хаёл – дурўя чока, матога игна қадалиб бир меъёрда тикиб чиқилади, тескари ўгириб яна тикиб чиқилади.
Шойи – ипак мато. Марғилон ва Қўқон шойи газлама тайёрлаш марказларидир.
КАШТАЧИЛИК БЎЙИЧА ТЕСТ САВОЛНОМАЛАРИ


1. Кашта тикишда қандай чоклардан фойдаланилади?
а) босма, кандахаёл, чиндахаёл;
б) хомдўзи, йўрма, ироқи;
c) илмоқ, чамак, бахя;
д) барча жавоб тўғри.


2. Сўзана сўзининг луғавий маъноси нима?
а) қўлда тикилган;
б) қўлда тўқилган;
c) бигиз билан тикилган;
д) игна билан тикилган.



Download 244 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   20




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish