Ўзбекистон Республикаси ҳудудида фойдаланишдаги етти гуруҳдаги: огоҳлантирувчи, имтиёз, тақиқловчи, буюрувчи, ахборот-кўрсатувчи, сервис



Download 318,5 Kb.
bet9/9
Sana31.03.2023
Hajmi318,5 Kb.
#923567
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
10.11 (3)

2.5. Йўл белги чизиғи тўғри йўл участкаларида ўрнатилган тўсиқларнинг бошланишидан 10 м масофада юза қисмига белгиланади. Режадаги эгриликнинг радиуси 50 м дан кам бўлган ҳолларда ва йўллар икки сатҳда кесишган жойларда ўрнатилган тўсиқларнинг бутун узунаси бўйича юза қисмини белгилашда ишлатилади.
2.6. Йўл белги чизиғи ён тўсиқларни юзасига туширилади (бундан олдинги пунктлардан бошқа, ташқари ҳолларда).
Ён тўсиқларда ёки йўналтирувчи устунчаларда ўрнатилган 2.4, 2.5, 2.6 белги чизиқлари нур қайтарувчи элементлар бўлиши керак. Бунда йўлнинг ўнг томонида ўрнатилган элементларнинг ранги қизил, чап томондагиси эса сариқ бўлиши керак.

2.7. Йўл белги чизиғи қатнов қисмининг сатҳидан баландроқ қилиб ўрнатилган хавфсизлик оролчалари четини ҳамда режадаги эгриликни белгилашда ишлатилади.



- бордюр баландлиги, - бордюр эни

Йўл белги чизиқларининг ранги оқ, қора ва сариқ белгиланади.
Йўл белги чизиғини кўпчилик ҳолларда табиий оқ тошлардан ёки смолага (клейга) фарфор синиқларини қўшиб ишлатилиши амалда учраб туради. Шаҳар кўчаларида эса металлдан қилинган «кнопка» шаклидаги йўл белги чизиқлари пиёдаларнинг ўтиш жойини белгилашда ишлатилади.



Download 318,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish