Ўзбекистон республикаси ташқи ишлар вазирлиги


 ИШЛАБ ЧИҚАРИШ РЕСУРСЛАРИ ВА ТАШҚИ САВДО: ХЕКШЕР-



Download 2,27 Mb.
Pdf ko'rish
bet31/115
Sana22.02.2022
Hajmi2,27 Mb.
#87926
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   115
Bog'liq
JahIqt Kaf 11.ХАЛҚАРО ИҚТИСОДИЁТ 1-QISM 10ta

1.5. ИШЛАБ ЧИҚАРИШ РЕСУРСЛАРИ ВА ТАШҚИ САВДО: ХЕКШЕР-
ОЛИН МОДЕЛИ 
1. Хекшер-Олин назариясининг шартлари
2. Хекшер-Олин назарияси 
3. Хекшер-Олин-Самуэлсон назарияси 
4. Хекшер-Олин моделини эмпирик текшириш. Леонтьев парадокси 
1. Хекшер-Олин назариясининг шартлари 
Давид Рикардо моделига биноан мамлакатларнинг нисбий афзалликлари 
фақат мамлакатлар ўртасидаги меҳнат унумдорлигидаги фарқлардан келиб 
чиқиши мумкин. Ҳақиқий хаѐтда ташқи савдони асосида мамлакатлардаги 
мавжуд бўлган ресурслар ўртасидаги фарқ ѐтади.
Ресурсларни ташқи савдодаги ролини тушунтириш учун ташқи савдо 
фақат ресурслар ўртасидаги фарқларга боғлиқ бўлган моделни кўриб чиқамиз. 
Ушбу модел бўйича нисбий афзаллик мамлакатнинг ресурс салоҳияти (ишлаб 
чиқариш омилининг нисбий таклифи бошқа мамлакатга нисбатан кўплиги) ва 
технология (ишлаб чиқариш жараѐнида маълум бир омилни бошқа омилга 
нисбатан кўпроқ миқдорда ишлатилиши) ўзаро ҳаракати орқали вужудга 
келади. 
Халқаро савдо ривожланишини мамлакатларнинг ресурс салоҳиятидаги 
фарқлари билан боғлайдиган назария умумий халқаро иқтисодиѐт назариясида 
асосийлардан бири ҳисобланади. Уни икки швециялик иқтисодчи Эли Хекшер 
ва Бертил Олин ишлаб чиққан, шунинг учун у Хекшер-Олин назарияси ѐки 
ишлаб чиқариш омилларнинг нисбати назарияси деб номланади. 
Хекшер-Олин назариясининг шартлари
Иқтисодиѐтда иккита ишлаб 
чиқариш омилини сарфлашни талаб қиладиган иккита маҳсулот ишлаб 
чиқарилади. Ишлаб чиқариш омиллари соҳалараро ҳаракатга эга, аммо 
мамлакатлараро ҳаракат қила олмайди.


51 
Фараз қиламиз, иқтисодиѐтда иккита маҳсулот ишлаб чиқарилади: мато 
ва озиқ-овқат. Иккала маҳсулотни ишлаб чиқариш учун иккита ишлаб чиқариш 
омилини сарфлаш керак – меҳнатни (иш вақти соатида ўлчанадиган) ва ерни 
(гектарда ўлчанадиган). 
Иккала 
маҳсулотни 
ишлаб 
чиқариш 
технологияси 
доимий 
коэффициентлар билан тасвирланади, яъни барча маҳсулот учун уни ягона 
ишлаб чиқариш усули мавжуд.
Иккала маҳсулотни ишлаб чиқаришда меҳнат ва ер ҳар ҳил 
пропорцияларда сарфланади. Фараз қиламиз, матони ишлаб чиқариш кўпрок 
меҳнат ресурси сарфланишини талаб қилади, яъни озиқ-овқатга нисбатан бир 
ер бирлигига кўпрок меҳнат миқдори ишлатилишини талаб қилади. Шу боис, 
озиқ-овқат ишлаб чиқаришни кўпроқ ер ресурси сарфланишини талаб қилади 
деб ҳисобласа мумкин. 
Қуйидаги ўлчамларни киритамиз: 

Download 2,27 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   115




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish