Ўзбекистон республикаси согликни саклаш вазирлиги андижон давлат тиббиёт институти



Download 336,82 Kb.
Pdf ko'rish
bet3/10
Sana26.03.2022
Hajmi336,82 Kb.
#510891
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
nospetsefik yarali kolit

 
Текшириш учун саволлар

1.
Йугон ичак хирургик анатомияси. 
2.
Уткир носпецифик ярали колит: классификацияси ва клиникаси. 
3.
Уткир ва сурункали носпецифик ярали колитга олиб келувчи сабаблар. 
4.
Уткир носпецифик ярали колитни ташхислаш. 
5.
Уткир носпецифик ярали колитни даволаш. 
6.
Сурункали носпецифик ярали колит. 
7.
Сурункали носпецифик ярали колит классификацияси, клиникаси. 
8.
Сурункали носпецифик ярали колит диагностикаси. 
9.
Сурункали носпецифик ярали колитни консерватив даволаш. 
10.
Хирургик даволашга курсатма. 
11.
Оператив даволаш турлари. 
12.
Операциядан кейинги даврни олиб бориш. 
 
НАЗАРИЙ КИСМ 
НОСПЕЦИФИК ЯРАЛИ КОЛИТ 
Ярали колит (носпецифик ярали колит, идиопатик колит) – тугри ичак ва 
чамбар ичакнинг шиллик каватини сурункали яллигланиши, деструктив ярали 
узгаришлар булиб, авж олиб бориши ва асоратлари билан характерланади (то-
райиш, перфорация, кон кетиши, сепсис ва бошкалар). 



Этиология ва патогенез. 
Куп сонли тахминларга кура ярали колит келиб 
чикишига турли вактларда вируслар, бактериялар, хар хил цитоплазматик ток-
синлар сабаб булар экан. Патогенезини урганишда ярали колит билан огриган 
касалларда иммун узгаришлар чукур урганилган. Патоморфологик узгариш-
ларнинг шаклланишида аутоиммун механизмларнинг роли йугон ичак шиллик 
кавати элементларига нисбатан антитела хосил булади ва у антигендир. Эри-
шилган муваффакиятларга карамай, тан олиш керакки, ярали колитнинг этио-
логияси ва патогенези ноаниклигича колмокда. 
Носпецифик ярали колитнинг патоморфологияси. 
Уткир ярали колитда шиллик кават зарарланади. Патологик процесс ичак-
нинг шиллик ости каватигача таркалиши мумкин. Юза эпителий текислашади. 
Бокалсимон хужайраларнинг сони тезлик билан камаяди, крипталар нотугри 
формани эгаллайди. Уларда микроабсцесслар кузатилади (крипт - абсцесс). 
Шиллик каватнинг хусусий пластинкаси шишган, томирли стазлар ва куп сонли 
кон куйилишлар, литмфоцитар нейтрофилли ва эозинофилли инфильтратлар 
кузатилади. Патоморфологик куриниши шигелла, салмонелла, кампилобакте-
рия, ичак таѐкчасини патоген штаммлари ва амѐбалар чакирган уткир инфекци-
он колитдан фарк килмайди. Уларнинг фарки асосан: ярали колитда крипталар 
купрок деформацияланган, филтратда купрок лимфоплащмацитар компанент 
булади. Инфекцион колитларда эса нейтрофилли. Сурункали ярали колитларда 
яллигланиш билан биргаликда мушак кават гипертрофияланади. Шиллик ка-
ватда куп микдорда бириктирувчи тукима ва ѐг кузатилади. Натижада ичак де-
вори йугонлашади, тиркиши тораяди. 
Шиллик кават нотекислашади ва яллигланишли полиплар хосил булади 
(псевдополиплар). Улар эпителий кават йигилишидан ва бошка шиллик кават 
колдикларидан иборат грануляцион тукимадан иборат. 
Зарарланиш ва битиш бир вактда булади. Шунинг учун ичакда яллигла-
нишнинг барча стадияларини кузатиш мумкин (уткир фазадан эпителиал реге-
нерация фазасигача). 



Шиллик кават тулигича тикланмайди. Хаттоки клиник, эндоскопик ва 
рентгенологик симптомлари йук касалларда хам биоктатда сурункали яллигла-
ниш белгилари лимфоплазмоцитар инфильтрат ва шиллик кават атрофияси 
(эпителийнинг юпкалашиши, дистрофияси ва атрофияси кузатилади). Ярали 
колити бор беморларда ичакнинг мотор ва эвакуатор функцияси бузилади. 
А.П.Тупикова 1997 йил маълумотларига кура кузгалиш даврида 82 % касаллар-
да мотор функцияси ошади. Сабаби юкори амплитудали кискариш ва ичак де-
ворининг тонусини ошиши, гипертоник гиперкинез. Огир холатларда ичак то-
нусини кутарилиши фонида перистальтик активлик эзилиши кузатилади. Ак-
синча, ичак девори дилатацияси ичак тонусини ва мотор активлигини пасайи-
шига олиб келади.

Download 336,82 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish