Ўзбекистон республикаси соғЛИҚни сақлаш вазирлиги ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълими вазирлиги



Download 2,83 Mb.
Pdf ko'rish
bet139/150
Sana25.02.2022
Hajmi2,83 Mb.
#271707
1   ...   135   136   137   138   139   140   141   142   ...   150
Bog'liq
53c4fc4b7834b

Яра касаллигининг кечиши. Яра касаллиги сурункали циклик касaллик булиб, кузиш 
даври ремиссия билан алмашини6 туради. Яра касаллигининг сурункали рецидивлар билан 
кечишига ошкозонда доимо яллигланиш жараёнининг мавжудлиги асос булади. Шу сабабли, 
яранинг найдо булиши яллигланишнинг энг юкори боскичи деб каралади. 
Яра касаллигининг 3 даври фаркланади. (Григорьев, 1996)
-кузгалиш; 
-тула булмаган ремиссия; 
-ремиссия даврлари.
Кузгалиш даври ошкозон шиллик каватининг фаол яллигланиши (гастрит, дуоденит) 
асосида яра дефектининг мавжудлиги билан ифодаланади. Клиникаси диспептик 
синдромлар, эпигастрал сохада огрик, мушакларнинг локал таранглиги, мусбат мендел 
симптоми билан намоён булади. Даволаниш жараёнида бу курсаткичлар морфологик 
гистологик куринишларга нисбатан тез утади, клиник тузалиш кузатилади. Шу вактнинг 
узида функционал текширишлар чандикланмаган яра, бирмунча чекланган гастрит ва 
дуоденит борлигини курсатиши мумкин. Шу сабабли субьектив ва обьектив клиник 
куринишнинг даволашни тухтатгандан сунг кайталаниш эхтимоли булади. Бу хол факат 
клиник ремиссиядан дарак беради. 
Тула булмаган ремиссия даври даволаниш даврининг турли муддатига тугри келиши 
мумкин. Бунга купгина омиллар сабаб булади, чунончи яранинг анатомик жойлашуви, 
яллигланиш жараёнининг характери, интенсивлиги, даволаш усуллари ва х.к. Бу даврни 
касалликнинг фаол даври сифатида бахолаш лозим, чунки клиник ремиссия вужудга келган 
булса хам, эндоскопик, морфологик текширишлар яра дефекти урнига кизил чандик 
(юлдузсимон 
ёки 
тугри 
чизикли 
куринишида), 
перифокал 
яллигланиш 
ёки 
гастродуоденитнинг белгиларини курсатиши мумкин. 
Ремиссия даври касалликнинг клиник тузилиши билан бир вактда ошкозон ва ун икки 
бармокли ичак шиллик каватларида фаол яллигланиш ва эрозив курсаткичларнинг (шиш, 
эритема, кoн куйилиши, конаш, жарохатланиш) булмаслиги билан бахоланади. 
Яра касаллигининг клиник куриниши ва кечиши асоеида, шартли равишда енгил, урта 
огирликда ва огир турларини курсатиш лозим. Енгил турида касалликнинг кузиши йилда 1 
мартадан ортик булмай, огриклар ва диспептик белгилар ифодаланмаган, хамда даволаш 
чоралари тез таъсир курсатади. Касалликнинг урта огирликда кечишида жараённинг кузиши 
йилда 2 мартадан ортик булмай, клиник белгилар тула даволаш курси утказилгандан сунг 
сусаяди. Огир тури касаллик белгиларининг яккол намоён булиши, тез-тез кайталаниши, 
тургун ремиссиянинг булмаслиги билан перигаетрит, яра пенетрацияеи, стеноз, дуоденостаз, 
ярадан кон кетиши каби асоратлар ривожланиши мумкин. 
Касалликнинг асоратсиз кечиши учун уз вактида ва тугри даволаш жуда мухим. 
Профилактик терапия утказилган беморларда яра касаллигининг кузиши латент ёки 
ифодаланмаган белгилар билан кечиб, факат эндоскопик текшириш яра борлигини 
курсатиши мумкин. Меъда яра каеаллиги 20%, ун икки бармокли ичак яра касаллиги 10% 
холатларда симптомсиз кечишини Григорьев, Яковенко (1996) курсатадилар. Субьектив 
белгиларнинг морфологик курсаткичлардан оркада колишини организмнинг ва oвкaт хазм 
килиш тизимининг компенсатор имкониятлари билан боглаш мумкин. Шу билан бирга, 
касалликпинг кечишида яранинг топографик жойлашуви, яра дефектининг катта-кичиклиги, 
чандиклашув муддати каби омиллар мухим курсаткич булиб колади. 

Download 2,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   135   136   137   138   139   140   141   142   ...   150




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish