Ўзбекистон Республикаси Соғлиқни сақлаш вазирлиги Тошкент врачлар малакасини ошириш институги



Download 13,62 Mb.
Pdf ko'rish
bet30/313
Sana01.05.2022
Hajmi13,62 Mb.
#601237
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   313
Bog'liq
Огиз бушлиги шиллик кавати Ж.А. Ризаев, 2008

Скарлатипада
ўзига хос касалли к белгиси — ти л м ал и н а- 
сим он тусга киради. К асалликда тан а ҳарорати уч кун ю қори 
бўлади, ти л н и ўгкир караш қоплайди, тўртинчи кундан б о ш ­
лаб, бу караш тил и п си м он сўргичлари билан ю вилиб ту ш а­
д и , кей и н ч ал и к ўткир замбуруғсимон ясси сўргичлар тил ю за-


Ўткир юқумли касал/шкларда от з бўшлиғи шиллиқ қаватидаги жароҳатлар
3 5
сини қоплаб олади. К,ачонки тил там ом ан тоза бўлганида, унинг 
ю заси м алина м еваларини эслатади. К ей и н ч ал и к зам буруғси- 
м он сўрғичлар ем и ри л и б боради ва гунтерсим он ти л н и эсла- 
тувчи ҳолат пайдо бўлади, тил ю заси ясси лаш ад и ва б и р қ ан - 
ча вақтдан кей и н эпителиал қоплам и қай та тикланади.
С карлатинанинг оғиздаги доим ий белгиси ‘Т улхансим он ҳал- 
қум” ю м ш оқ танглай марказида кичик нуқтали оч қизғиш тош - 
маси ш и л л и қ қават қобиғида пайдо бўлади. С карлатина учун хос 
бўлмаган, лекин кўп ҳолатларда кузатиладиган ж араён бу - сўлак 
аж ралиш и ва тилнинг дескваматив эпителизация даврида куча­
яди ш н катарал гингивитларнинг пайдо бўлишидир.
Даволаш.
С карлати н ад а оғи з бўш лиғи ш и л л и қ қ о б и қ қава- 
ти ўзгариш ларини даволаш да, дастлаб, ю қори десквам атив э п и ­
телиал ж араён н и ш и л л и қ қаватдаги қуриш и, ай ри м ҳолларда 
а ч и ш и ш белгилари ни тўхтатиш зарур. Б унинг учун оғи з ш ил- 
л и қ қ о б и қ қаватига ш аф толи ёғини ан ести зи н эм улцсиясида- 
ги 1-2% л и аралаш м аси н и суркаш ва ҳар овқатл ан и ш д ан к е й ­
ин оғи зн и а ч ч и қ чой б илан чайқаш керак.
О ғиз б ўш л и ғи н и н г и кки л ам чи и н ф ек ц и я м анбаи - бу ти ш - 
ларда кариоз ковак м авж удлигидир. Бун и \ а р кун и д е зи н ф е к - 
ц и я л о в ч и б о й л ам б и л ан ё п и ш , б е м о р т и ш и н и ч ая о л м а с а , 
унда а н т и с е п т и к эр и тм а л а р (1% э та к р и д и н л а к та т, ф у р ац и - 
л и н 0,02% , оч пуш ти рангдаги калий перм анганат) б и л ан ях- 
ш илаб ю вилади. А гар бутун ш и л л и қ қ о б и қ қават бўйлаб қиза- 
риш ва қуриш алом атлари - ўткир д еквам ати в стом атит куза­
ти л са, ал л ер ги к реакц и я сабаб ч и си н и й ўқоти ш , кей и н кера- 
то п л асти к аш ёлар (коротол и н , н аъм атак ёғи, облепиха ёғи ва 
бош қ.) қўллаш керак.

Download 13,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   313




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish