Ўзбекистон Республикаси Соғлиқни сақлаш вазирлиги Тошкент врачлар малакасини ошириш институги



Download 13,62 Mb.
Pdf ko'rish
bet230/313
Sana01.05.2022
Hajmi13,62 Mb.
#601237
1   ...   226   227   228   229   230   231   232   233   ...   313
Bog'liq
Огиз бушлиги шиллик кавати Ж.А. Ризаев, 2008

Даволаш.
Ж ар о ҳ атл ан ган тў қ и м а л а р н и соғл ом тў қ и м ад ан
аж ратиб олиб, ж а р р о \п и к усулида олиб таш лаш дир. Б уни ал ­
батта, ги стологи к тек ш и р и ш б осқичи б и л ан б и р вақтда олиб 
б о р и ш зарур.
МАНГАНОТТИНИНГ АБРАЗИВ ПРЕКАНКРОЗ ХЕЙЛИТИ
1933 йилда M anganotti пастки лаб қ и зи л ҳош иясид а ўзига 
хос эро зи ял и ўзгариш кузатди, бу ўзгариш ясси ҳужайрали р ак­
ка а й л ан и ш и н и ан и қ а а д и ва уни аб рази в п р е к а н к р о з хейлит 
деб атади. К ей и н ч ал и к бу к асал л и к тўғрисида Б.М . П аш ков 
(1963), А.Л. М аш киллейсон (1967, 1970), Е .И . А брамова, Venkei, 
Sugar (1962) л ар ёзи ш ган . Б из қатор илм ий адабиётлар ва ам а- 
л и й кузатиш ларга та я н и б , касал л и кн и н г ём он сиф атлилигига 
асосл ан и б , уни облигат р а к олди ҳосилаларига киритам из. Бу 
к асал л и к асосан 60 ёш дан катта эр какл ар орасида к ў п р о қ ку­
затилади.
Этиологияси ва патогенези.
М ан ган отти хей л и ти н и н г р и ­
вож ланиш ида пастки лабдаги тўқи м алар троф и каси д аги ўзга- 
р и ш н и н г ў си ш и м уҳим ў ри н э га л л а й д и , бу а й н и қ с а , и к к и - 
л ам ч и адентия ёки олд и н ги пастки ти ш л ар н и н г йўқотил и ш и ­
да ф ао л нам оён бўлади. М анганотти хей л и ти н и н г патогенези- 
да А ги п ови там и н ози ва м еъ д а-и чак трактидаги патол оги к ж а ­
раён муҳим урин тутади.
Клиник куриниши.
М анганотти хей л и ти н и н г к л и н и к кўри- 
н и ш и турли-тум анлиги билан ф аркданади. Одатда. жароҳат овал 
ё к и нотўғри ш акл л и э р о зи я ш акл и д а, к ў п и н ч а те к и с , я л ти - 
ратилган ю зага ўхш аб қизил рангда бўлади. А йрим бем орларда 
э р о з и я у сти я л т и р о қ қ у р и га н э п и т е л и й б и л а н қ о п л а н а д и . 
К ўпинча э р о зи я ю засида қуриган тўқим а ҳосил бўлиб, уни о л - 
ган и м и зд а қонайди. Э рози я асосида ва атроф ида тўқи м ан и н г 
қ атти қл аш и ш и кузатилм айди. Қ атор бем орларда э р о зи я қи с- 
м ан қизарган ва асоси и н ф и лтрл ан ган бўлиб, ял л и ғлан и ш ре­
ак ц и я с и эр о зи я чегарасидан 1-1,5 см атроф да тарқайди.


250
Б ундай ял л и гл ан и ш кў р и н и ш и лаб қи зи л ҳош и яси д а т а ­
ранглаш ган и н ф и л тр ац и я ва қи зари ш кўри н и ш и д а юзага ке­
лади. М анганотти хейлитидаги ял л и ғлан и ш га ўхш аш асослар- 
ни н г тургун эм аслиги ун и н г ф аркди белгисидир. Одатда э р о ­
зи я битта, кам ҳолларда и кки та, жуда кам д ан -кам ҳолда учта 
бўлиш и м ум кин. К упинча, эр о зи я узок, вақт кечади ва тез эп и - 
тел и зац и ял ан ад и , кей и н тезда рецид ив беради.
Кечиши.
М анганотти хейлити сурункали бўлиб, таъсирловчи 
о м и л н и н г давом ий ал оқаси натиж асида р а к к а ай л ан и ш хавфи 
ю қори, 3 ойдан 30 йил муддатгача чўзилади. Тўғри муолажа, 
консерватив давол аш н и тўғри танлаш ҳам касал л и кн и н г туза- 
л и ш и га олиб келади.

Download 13,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   226   227   228   229   230   231   232   233   ...   313




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish