Ўзбекистон Республикаси Соғлиқни сақлаш вазирлиги Тошкент врачлар малакасини ошириш институги


Огиз бўш лит ш иллиқ қавати ва лаб касалликлари ри ш том он га эгилган ҳолда бўлади.  Оқибатда



Download 13,62 Mb.
Pdf ko'rish
bet52/313
Sana01.05.2022
Hajmi13,62 Mb.
#601237
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   313
Bog'liq
Огиз бушлиги шиллик кавати Ж.А. Ризаев, 2008

56
Огиз бўш лит ш иллиқ қавати ва лаб касалликлари
ри ш том он га эгилган ҳолда бўлади. 
Оқибатда,
деструктив ж а ­
раён тил ни бутунлай йўқолиб кетиш и гача олиб келади.
Т илдаги ю гири к ти л илдизида ёки ти л деворида ж о й л аш а­
д и. К л и н и к ад а ти л ю засида, дум ал окд ар тар қал и б ж о й л аш а­
д и , ем ирилаётган ярал ар одатда ан и кд ан ад и . Ж ароҳат соҳала- 
рида вари коз ва п ап и ллом атоз ҳосилалар кузатилади. Бу ҳоси- 
л ал ар қ а тт и қ скл е р о зл а ш м ага н , к ен га й га н , о ғр и қ с и з к араш - 
л ар ёки ю м ш оқ сургили ўсм алардан иборат бўлиб, одатда б е ­
м ор ш и ко ят қилм айди.
Л аб ш и л л и қ қ о б и қ қавати ж ароҳатлари кл и н и к ж иҳатидан 
ярали кўриниш да бўлиб, л аб н и қим ирлатганда о ғр и қ сези ла- 
ди. Я ра битганидан кейин чуқур д еф о р м ац и яга учраган лаб чан- 
д и ғи қолади. Ю қори л аб ярал и ж ароҳатида ўзига хос понаси- 
м он нуқсон, ч ан д и қ ҳосил бўлиб, л аб н и ён том он га тортади, 
н утқ бузилади ва о вқ ат ей и ш қий и н лаш ади . А гар и к кала лаб 
жароҳати аниқпанса, бем ор о ғзи н и н г кич рай и ш и - 
микростома
ҳолати кузатилади.
Ю ги ри кн и н г 
кечиши 
сурункали. К асаллик даволанм аса, ж а­
раён бир неча ўн йиллаб давом этиш и м ум кин. О датда, ю ги­
р и к асосан ўпка сили борларда (фаол бўлмаган турида) ва л и м - 
ф аод енит сили бор бем орларда кузатилади. С илли ю гири к а й ­
рим ҳолатларда сарамас яллиғланиш ли асорат беради. О ғир асо- 
рати р ак н и н г ривож лан и ш и д и р (лю п ус-карц и н ом а). Л ю пус - 
кар ц и н о м а б и тм айдиган, четлари қаттиқ, туби ем ирилувчи ва 
тезда тарқалувчи ярадир.
С илли ю ги р и к н и н г 
таққосий ташхиси
ас о са н , д ўм б оқл и
захм, махов ва қизил ю ги ри к билан қилинади.
Қ и зи л ю ги р и к н и н г ф а р қ и л абд аги ж ароҳат ч егарал ан ган
бўлсада, с и л н и н г ҳосиласида л и п о м а бўлм ай д и , Вуд ёритгич 
нурида кўр ил ганда я к к а -я к к а сую қпик оч ту ели ж ароҳатли ва 
ўткир гиперкератоз, ш унингдек, к о р ц и н м о н -к ў ки ш рангда тов- 
ланади.

Download 13,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   313




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish