Ўзбекистон Республикаси Соғлиқни сақлаш вазирлиги Тошкент врачлар малакасини ошириш институги


Талабанинг мустақил иши учун ашёлар



Download 13,62 Mb.
Pdf ko'rish
bet291/313
Sana01.05.2022
Hajmi13,62 Mb.
#601237
1   ...   287   288   289   290   291   292   293   294   ...   313
Bog'liq
Огиз бушлиги шиллик кавати Ж.А. Ризаев, 2008

Талабанинг мустақил иши учун ашёлар: 
Ў қув адабиётлари,
ҳар хил тиббиёт ж урналлари в а компьютер маълумотлари.
М авзунинг асосий мазмуни:
Ф и зи о те р а п е в т и к ёрд ам н и та ш к и л қи л и ш ва ф и зи о т е р а ­
певтик ва ф и зи о п р о ф и л ак ти к муолаж алар ўтказиш да техника 
хавф сизлиги қоидалари.


О т з бўш лит ш и.ииқ қават и касалликларининг физио ва фитотерапияси
323
Ф и зи о те р а п е в т и к хон ал ар (бўл и м и ) сто м ато л о ги к ш и ф о - 
хон ал ар н и н г ер усти қаватларида таш ки л қи ли н ад и ва ж иҳоз- 
лан ад и . С том атологи к хона ёки бўлим б елгиланган қоида асо ­
сида ж иҳозланади ва тайёрланади.
Қ онунга б и н о ан , электр нур давол аш хоналари учун кенг, 
ёруғ, қуруқ ва и с с и қ +20°С ва 70% гача нам ликдаги яхш и вен ­
ти л я ц и я қили н ад и ган хоналар аж ратилади. Х он ал арн и н г би - 
рига тез стом атологик ёрдам курсатиш учун барча қулайлик- 
лари бор б орм аш и н а ўрнатиш керак. Хона поли ёғочдан, бўял- 
ган, паркетли л инолиум б илан қопланган иситилган бўлиш и 
керак. Агар пол цем ентли ёки п литкали бўлса, уни ҳам л и н о ­
лиум билан қоплаш керак. Х она деворл ари 2 метр б аландлик- 
да, оч рангли м ойли б ў ёқ б илан бўялади.
Хона и с с и қ ва со ву қ сувли р ак о ви н а ва қуритиш ш каф и
б и л ан ж и ҳозл ан ади . Ерга ул ан ган б арча металл п редм етлар
м арказий иситиш б атареял ари , сув ти зи м и , к ан ал и зац и я, газ 
қувурлари, б е м о р ва ти б б и й ходим лар бўйи етм ай д и ган ба- 
л ан д л и кк ач а м ой ли б ў ёқ б илан бўялган ёғоч қоп л ам а билан 
қоп л ан и ш и зарур.
Х он ан и н г ум умий м айдони ж ой л аш ти ри л ад и ган ап парату­
ра ва қ а тти қ и н вен тар эгаллайдиган ж ой м и кд ори га б оғлиқ, 
л е к и н 35 м2 д ан кам бўлм аган ҳолда белгиланади. Розеткадан 
аппарат орасигача масофа 2 м дан кўп бўлмаслиги керак. Кўпчи- 
л и к х о н а л а р учун а п п а р а т л а р н и ж о й л а ш т и р и ш н и н г к а б и н а
ти зи м и мос келади. Баландлиги ва узунлиги 2 м етр ва кен гл и - 
ги 1,6 м етр хонага аппаратдан таш қар и куш етка, стул ва к и й - 
им осгич ўрнатилади. Х онада кабиналардан таш қар и рўйҳат- 
д ан ўтказиш ж урналлари, м уолаж а ва эл ек тр муолаж а соатла- 
ри қўйиладиган ҳам ш ира столи ж ойлаш тирилади.
Сув б илан даволаш хоналари алоҳида кириш ва ч и қ и ш ж о- 
йига эга, ф и зи о тер ап ев ти к б ў л и м н и н г б ош қа даволаш х о н а ­
л ари б илан иситилган йўлак орқал и боғланган бўлиш и керак. 
У ларда ҳаво ҳарорати +25°С, нам лиги 75% дан кўп бўлм асли- 
ги л ози м . Б арча эл ек тр сим лари ва б ош қари л и ш ускуналари 
н ам л и к ўтм аслиги учун герм етик и зол яц и я қилинад и. Сую л- 
т и р и л га н га зл ар н и (ҳаво, а зо т, у гл ек и сл о та) қуёш нурл ари
туш м айдиган, сув иситиш б атареяларидан 1 м ва о ч и қ олов- 
дан 10 м етр м асоф ада ж о й л аш ти ри ш м ақсадга мувоф иқ. Бал- 
л о н л ар н и туш иб кетиш дан эҳтиёт қи ли ш ва те м ир и л гак б и ­
л ан деворга м аҳкам лаш керак.
П ар аф и н о зо кер и т б илан даволаш хонасида и с с и қ сақл ов- 
чи масса тай ёрлаш учун торти ш ш каф и бор хона ж иҳозлана- 
ди. П араф и н (озокерит) ни махсус параф и н и си тги ч ёки (сув) 
то р ти ш ш к аф и д а ё п и қ э л ек тр п л и ткад а қай н ати л ад и ган сув 
ҳам м ом ида тайёрлаш ади. О .И . Е ф ан ов ва ҳам м уалиф лар (1980)


324
O tu j бўшлиғи шиллиқ қавати ва ла б касалликлари
ф и кр и ч а, уш бу моддалар о сон ёнади, ш ун и н г учун ш каф стол и 
ё н м а й д и га н м ате р и ал б и л а н қ о п л а н а д и , х о н а эс а О У -2 ўт 
ўчиргич билан ж иҳозланади. Ё ниш ҳавф и ю қори бўлганлиги 
сабабли хонада о ч и қ олов, эл ек тр п л и тка ва э л ек тр қай н ат- 
гичлар иш латиш м ум кин эмас.
С то м ато л о ги к бем орл арга м алакали дараж ад а ф и зи о т е р а ­
п евти к ёрдам курсатиш учун хоналар (бўлим лар) қуйидаги за ­
м онавий ап п ар ат ва ускуналар б илан ж иҳозл ан и ш и керак: ГР- 
2, Г Э -5-03- гальван и зац и я ва эл ек тр о ф о р ез учун; П О Т О К -1, 
Э О М -1, Э О М -3 , О С М -50 - электроод он тод и агн ости ка; Э Л О З- 
1, И Н А А -3 - т и ш л а р н и э л е к т р о - о ғ р и қ с и з л а н т и р и ш учун; 
С Н И М -1 , Т о н у с -1, М одель-717, ди ади н ам и к; Б ипулсатор - д и ­
ад и н ам отерап и я; ам плипульс-4 - С М Т давол аш ; Э С -2 , Э С -4 - 
электруйқу; А С Б -2-1, Ф С -100- ф лю октуоризация; И скра-1 д ор- 
сон вал и зац и я; Д С К -2 М - д и атерм окоагул яц и я; У В Ч -30, У В Ч - 
66 - ультраю қоричастотали даволаш ; М и н и терм кан ал л и У ВЧ- 
даволаш ; Л уч-2 - кич и к тўлқинли даволаш ; У ЗТ-101, У ЗТ-102 
- ултратовушли даволаш ; И М Ц -3 - ульгратовуш нурланиш и қув- 
вати н и ўлчаш ; ул ьтр асто м , у л ьтр ад ен т - ти ш к а р а ш л а р и н и
олиш ; солм окс, М и н и н л ам п ан и и н ф рақ и зи л нурланиш ; O H - 
7, О К Н -1 1 , О К У Ф -5М б и ф о зи м етр - ул ьтраб и н аф ш а нурл а­
ниш ; Л Г -75, УЛФ-01 - л азер нурланиш ; А ГМ С-1 - сув билан 
даволаш ; П о л ю с-1 - м агнит б илан давол аш ; А М Ч , ВАК - ва- 
куумли даволаш ; А Ф -3-1; А И Р -2 , С е р п у х о в -1 - аэр о и о н тер а- 
пи я. Б ундан таш қари параф и н и си тги чл ар, сувни карбонат газ- 
л ари билан тўйинтирувчи А Н -9 ап п арати , П Ч -2 - стол м уо­
л а ж а с о а т л а р и , г и д р о ф и л к о м п л е к с п р о к л а д к а л а р , ҳ и м о я
к ў зо й н ак л ар и , б ем о р л ар н и қабул қи л и ш учун сто м ато л о ги к
асбоблар, қўрғош ин қоғозлар, бир ва и кки йўлли си м , с п и р ­
товка.
Ҳамшира м аж буриятлари - хонада тарти б ўрн ати ш , ун и н г 
с ан и тар и я ҳолатини н азорат қи л и ш , ф и зи о те р а п ев ти к ап п а- 
ратуралар и ш и н и , сув гаъм иноти, и ситиш , вен ти ляц и я ни те к - 
ш и ри б кўриш , зарур д ори ва б оглов м атери аллари ёзд и ри б, 
қабул қи л и б о л и ш , ап п ар ату р ан и ва хона ж иҳозлари с а қ л а- 
н и ш и га ж авоб бериш ва зарур ти б б и й ҳуж ж атларни ёзиб б о- 
риш дир. У б ем орларни ф и зи о тер ап ев ти к муолаж алар ўтказиш
қоидалари ва хона иш тартиб и билан тан и ш ти р ад и , врач бу- 
ю рган м уолаж аларни ўтказади, ж и см о н и й таъ си р ҳисси ётл а- 
ридан б ем орни огоҳ қилади. М уолаж а п айтида б ем ор ҳолати- 
ни назорат қилади, бем орларга қай та м уолаж а белгилайди.
Б арча зам он ави й ф и зи о те р а п ев ти к ап п ар атл ар ўз э л ек тр - 
хавф сизлигига кўра, 2 та си н ф га бўлинади: OI ва 1 с и н ф ап - 
иаратлари б и н о контур и га нисбатан ерга уланиш и ш арт, I I - 
си нф аппаратлари эса, ерга уланиш талаб қилм айди. Ап пара-



Download 13,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   287   288   289   290   291   292   293   294   ...   313




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish