Ўзбекистон Республикаси Соғлиқни сақлаш вазирлиги Тошкент врачлар малакасини ошириш институги



Download 13,62 Mb.
Pdf ko'rish
bet212/313
Sana01.05.2022
Hajmi13,62 Mb.
#601237
1   ...   208   209   210   211   212   213   214   215   ...   313
Bog'liq
Огиз бушлиги шиллик кавати Ж.А. Ризаев, 2008

Профилактикасида
нурдан ҳим ояловчи малҳам ва крем лар- 
д а н ( “ Щ и т ” , “Л у ч ” , “ А н т и л ю к с ” , 10% ли с а л о л л и м алҳам ) 
ф ойдал ан и ш тавси я қилинади.
АТОПИК ХЕЙЛИТ
Атопик хейлит —
ато п и к дерм ати т ёки тарқалган ней ро- 
дерм ати тн и н г си м п том лари д ан бири бўлиб, маълум касаллик 
б осқичларида алоҳида-алоҳида ю зага келадиган белгилар б и ­


Х ейлит лар
231
л ан тавси ф лан ад и . Л аб н и н г бу ж ароҳати ил rap и адабиётларда 
“ Э к зем ато з х е й л и т” , “ м и к р о б л и ” , “ себ о р еял и хей л и т” , “ Э к- 
зем ати т” каби ном лар билан ю ритилиб келинган. А топик хей­
л и т 7-17 ёш ли бола ва ўсм ирлар орасида кў п р о қ учрайди.
Этиологияси ва патогенези.
К асал л и к ри во ж лан и ш и а с о ­
сида генетик ом ил ётади (А .И . М аликов, 1969, Vidal, 1889; Sllig, 
1952; Rajka, 1960, N ie rm a n n , 1964) ва а то п и к аллергия н а ти ­
ж асида юзага келади (Ю .К . С к р и п к и н , 1967; H axthausen, 1925; 
Post, 1929) деган ф и кр л ар илгари сурилмокда.
О в қ ат м аҳсулотлари, д о р и воси тал ари , гуллар ч ан ги , уй- 
рўзғор ч ан ги , м и кроорган и зм л ар, пардоз аш ёлари ва б ош қа- 
лар ал лерген б ўлиш и кузатилган, айрим ҳолларда, ф и зи к ва 
б актериал ом и ллар, ш унингд ек, аутоаллергенлар бўлиш и м ум ­
кин.
А топ и к ал л е р ги я н и н г к л и н и к кеч и ш и т а д қ и қ эти лган и д а 
м арказий ва вегетатив асаб ти зи м и га таъ си р қи л и ш и а н и қл ан - 
ган (B rocq, Jacquet, 1891, G ay, S choehm aker, 1958).
Клиник куриниши.
А топик хейлитда лаб қизил ҳош ияси ва 
к е й и н ч ал и к тери ж ар оҳатл ан ади , оги з бурчаги соҳасида ж а- 
раён н и н г и н тен си в кеч и ш и кўринади. О ғиз бўш лиғи ш и л л и қ
қ о б и қ қавати га ёп и ш ган қи зи л ҳош ия ж ароҳатл ан м ай қол а- 
д и , бунда у н и н гш и л л и қ қаватга ўтиш и кузатилм айди.
К а с а л л и к қ и ч и ш и ш ва б и н а ф ш а ран г э р и те м ал а р ҳосил 
б ўлиш и б и л ан ю зага ч и қ ад и , чегараси а н и қ , ай ри м ҳоллар- 
да, л аб қизил ҳ ош и яси ва тери сези ларси з ш иш ади. Қ атор б е ­
морларда қичим алар ўрнида қуриган тўқим а ҳосил бўлади. Ж уда 
те з вақт ичида ял л и ғлан и ш ж араён и пасаяди ва л а б н и н г л и - 
хен и зац и яси сезилади. Қ и зи л ҳош ия ва бутун ю заси м айдала- 
нади, м айда тангачаларга аж ралади ва у майда ингичка ради- 
ал чуқурча кеси л ган д ай ш акл н и олади. Т о ш м ал ар с е к и н л и к
б илан кам ай и б боради , оги з бурчагидаги тер и у зо қ вақггача 
и н ф и л тр ац и я ҳолида сақл ан ад и . А топ и к хейлит б илан о ғри - 
ган б ем о р л ар н и н г юз териси қуруқ, осон қипикд анад и.
Кечиши.
А то п и к хейлит у зо қ вақт давом этад и , касал л и к
к у зги -қ и ш к и вақтда зўраяди ва ёзда рем иссия ҳолида кечади. 
Ж и н с и й ети л и ш д а в р и н и н г охирларида (19-20 ёш да) кўпчи- 
л и к б ем орлар ўз-ўзидан тузалади.

Download 13,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   208   209   210   211   212   213   214   215   ...   313




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish