Ўзбекистон Республикаси Соғлиқни сақлаш вазирлиги Тошкент врачлар малакасини ошириш институги


аниқ хейлитлар ва симптоматик хейлитлар



Download 13,62 Mb.
Pdf ko'rish
bet200/313
Sana01.05.2022
Hajmi13,62 Mb.
#601237
1   ...   196   197   198   199   200   201   202   203   ...   313
Bog'liq
Огиз бушлиги шиллик кавати Ж.А. Ризаев, 2008

аниқ хейлитлар ва симптоматик хейлитлар.
А н и қ хейлитлар гуруҳига 
эксфолиатив, гландуляр, алоқали 
(од- 
д и й ва аллергик), 
метереологик ва актиник хейлитлар 
киради. 
С и м п то м ати к хейлитлар гуруҳига 
атопик, экзематоз ва плазма
ҳужайрали хейлит, макрохейлит 
— бу М е л ь к е р со н -Р о зе н та л
си н д ром и каби кўри н и ш и д а - 
ихтиоздаги хейлит, гиповитами-
нозли хейлитлар 
киради.
М елькерсон -Р озен тал си н д ром и , ихтиоз ва ги п ови там и н оз- 
л ар тўғри си д аги бўлим да ёр и ти л ган б ўлиб, шу ўри н д а, х ей ­
л и тл ар н и н г б ош қа тури, ш унингдек, л а б н и н г сурункали ё р и ­
л и ш и тўғрисида м аълум отлар бериб кетилган.
Э К С Ф О Л И А Т И В Х Е Й Л И Т
Эксфолиатив хейлит —
ф ақ ат лаб қизил ҳо ш и яси н и н г ж а- 
роҳатланиш и б и л ан кечадиган сурункали касалликдир. Бу х ас­
та л и к тўғрисида б и ри н чи м аротаба Stelw agon 1900 йилда “ п ер- 
систирую щ ая д еск в ам ац и я губ” ном и билан ёзган. К ей и н ч а- 
л и к Besnier (1901), И .Ф .З ел ен ев (1903) “ Seborrhoica sicca oder 
exfolation” - “л а б н н и н г э к сф о л и ати в ял л и ғл ан и ш и ” деб аташ - 
ни так л и ф қилиш ади. Б .М .П а ш к о в (1963) бу касалли к тўғри- 
сида и зл ан и ш лар н и чуқурлаш тириб, ун и н г к л и н и к а с и , пато­
генези ва даволаш ҳамда и кки хил ш аклдаги эксф ол и ати в х ей ­
лит: қуруқ ва экссудати в ш акл и н и кўрсатиб, уларни б и р -б и - 
рига ўзгариб тури ш и н и таъкидлади.
Этиологияси ва патогенези.
К ўп ч и ли к тад қи қо тч и л ар ка- 
с ал л и к асосида н ейроген м еханизм , [Stelwagon, 1900; Trim ble 
1913; C urtis, Rogers 1952], ян а б ош қа гуруҳ м уаллиф лар ш ах- 
сий руҳий патологик ҳолат ётади, деб изоҳлаш ади. Э лектро- 
э н ц е ф а л о гр а ф и я д а б ундай б ем о р л ар н и те к ш и р и ш н атиж ала- 
р и н и н г кўрсатиш ича, ф аол б и о эл ектр и к токлар б ош м и ян и н г 
эн са соҳасида ўткир ва со к и н тўлқинларид а, синхронли се-


220
О т з бушлиги шиллиц қавати ва ла б касалликлари
к и н ф ао л л и к м и я н и н г м арказий ва п еш он а соҳасида кузати­
л и ш и , а й н ан б ош м ияда чуқур и р р и та ц и я асоратл ари пайдо 
б ўли ш и н и кўрсатади.
Э к сф о л и ати в хей л и т б и л ан огри ган бем орл ар асаб и й -р у - 
ҳ и й ҳ о л а т и н и н г қ у з ғ а л г а н -д е п р е с с и в , а й н и қ с а , э к с с у д а тл и
ш аклда я қ қ о л кузатилиш и, к асал л и к н и н г қуруқ ш аклида реп- 
рессив р е ак ц и я-қ ў зғал и ш усти ҳолати кўри н и ш и аниқпанди.
Э к сф о л и ати в хейлитдаги п ато л о ги к ж араён асоси д а ф и б ­
роз би ри кти рувчи тўқим ада турли ом иллар: ял л и ғлан и ш , им - 
м ун н о-ал л ерги к , м етаболти к, генетик ом иллар ётади. Л и м ф о ­
цит ва п л азм ати к ҳуж айраларни гистологик тек ш и р и ш д а, к а ­
с ал л и к потогенезида им м ун н оал л ерги к ом ил аҳам иятли эк ан - 
л и ги ан икд анган.

Download 13,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   196   197   198   199   200   201   202   203   ...   313




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish