Оғиз буш лит ш иллиҳ қавати ва лабнинг вирусли касалликлари
89
кини даволаш да, ж ароҳат ўчоғига кунига 2-3 м артадан а н и
л и н бўёқдарини спиртдаги эри тм аси ёки вирусга қарш и т а р
кибли (1-3% ли о к с о л и н , 3% л и о ктати н , 2-5% л и теб роф ен )
д ори воситалари сур кал ади. Бир кунда 6-7 марта ж ароқат со-
қасига л ей ко п л асти р д а интерф ерон қўйиш ҳам яхш и натиж а
беради. Қ айталанувчи герпесни даволаш учун организм ҳимоя
к у ч и н и о ш и р и ш м ақ са д и д а , га м м а -гл о б у л и н , п и р о ге нал ва
б ош қа кучайтирувчиларни қўллаш зарур. Г ерпетик п о л и вакц и -
н а н и м уш ак ораси га 0 ,1-0,2 мл дан 2-3
кун оралаб, 10 и н ъ ек
ция да во курси утказиш яхш и ф ойда қилади.
Дезоксирибонукпеазан и парентерал йўл билан ҳафтада 2 марта
10-15 мл дан 6-10 инъекция да во курси утказиш фойдали.
Болаларда ўткир герп ети к стом атитни даволаш да врач к а
с а л л и к н и н г о ги р л и к д араж аси н и , ри вож лан и ш д аври н и ан и қ-
лаб олиш и зарур. К асалликнинг ўртача ва огир ш аклларида уму
м ий давол аш н и педиатр-врач б и л ан бирга олиб б ориш лозим .
К асалли кн и н г авж олиш и билан кечиш ини ҳисобга олган ҳолда
им м унитетни стим улловчи воситалар (ли зоц и м , продигиозан,
гам м а-гл об ул и н н и парентерал йўл б и л ан ; м етилурацил, п ен -
то к си л , нуклеи н ат н атри й ), б и р вақтда д есен си б и л и зац и ял о в -
чи д а в о л а ш (д и м ед р о л , с у п р а ст и н , п и п о л ф е н , к а л ц и й глю -
конат ва б ош қал ар) б илан ўтказиш м умкин.
Ў тки р гер п ети к стом ати тн и м аҳаллий
д аво л аш га вирусга
қ арш и д аво л аш ўтк ази ш кирад и. О к са л и н н и н г 0,25-1% , ф ло-
р е н о л и н н и н г 1-2% , т е б р о ф е н н и н г 1-2% , ге л и о м и ц и н н и н г 4%
л и м азл ари , д е зо к с и р и б о н у к л е за н и н г 1% э р и тм а си , хлоп и н а
л и н и м е н т и , и н те р ф е р о н , п р о д и ги о зо н ва б о ш қ а и н те р ф е р о -
н оген а р ал аш м ал ар суркалади. Бу д ори воси талари кунига 3-
4 марта суркалади. Вирусга қарш и воситалари и ш и л л и қ қ о б и қ
қ а в а т н и н г ж а р о ҳ а ти га ги н а эм а с , б а л к и п р о ф и л а к т и к а м ак -
сад и да, бутун ш и л л и қ қ о б и қ қават соҳасига сур каш керак. К у
н и га 1 марта огизга 0,5% л и п р о те о л и ти к ф ер м ен т эр и тм а-
л а р и (т р и п с и н , х е м о т р и п с и н , п а н к р е а ти н ва б о ш қал ар ) б и
л а н и ш л ов б е р и л и ш и ўлган т ў қ и м а л а р н и н г э р и ш и га ёрдам
б ерад и .
К асаллик белгилари сўнаётган вақтда асосий эътиборни куч
си з ан ти сеп ти к ва кератоп ласти к воситалари и иш латиш га қа-
ратам из. А в и т а м и н и н и н г м ойли э р и тм а си ,
н аъ м атак м ой и ,
каротал ин , сол косе рил м ойи ва сую кпиги, м ети л урац и л н и н г
м ойли аралаш м аси , л и в и а н , л и во в и н и зо л суркаш яхш и н ати
ж а беради. М икробларга қарш и восита си ф атида ф урациллин,
этак р и д и н л актат, эк ти р и ц и д , э то н и я ва б ош қал ар н и қўллаш
м ум кин. Б ем ор оги з ш и л л и қ қ о б и қ қаватига
таъсир этм ай ди -
ган сую қ ё к и яри м сую қ овқат м аҳсулотларини етарли м иқ"
дорда истеъмол қи л и ш и зарур. О вқат ейиш дан олдин ЬГиз
90
Оғиз бўш лит ш иллиқ қавати ва ла б касалликлари
ш и л л и қ қ о б и қ қ а в а т и н и 5% л и а н е ст е зи н эм у л си яси б илан
оғриқсизлантириш мумкин. Хулоса қи л и б , ш уни таъкидлаш ке-
р а к к и , ўткир герпетик стом ати тн и турли дараж ада кеч и ш и га
касал л и к н и н г алоқали ва ю қувчанлиги сабабдир,
ш ун и н г учун
бем ор касал л и кн и н г қандай ҳолати б илан м урож аат этм аси н ,
унга эътибор б ери ли ш и , даволаш тар ти б и н и педиатр ва с то
м атолог биргаликда иш лаб ч и қи ш и , ком плекс даволаш га та я -
ни б и ш ю р и т и ш , тезд а б е м о р н и ж а м о а т ч и л и к д а н а ж р а ти б ,
болалар ж ам оалари о раси д а п р о ф и л а к т и к тад б и рл ар ўткази-
л и ш и зарур. Б олалар богчаларида и ш л овч и тарб и яч и лар иш га
кел и ш д ан олдин герпесга те к ш и р и л и ш и (ж ойлаш ган соҳа аҳа-
м и ятси з) ва врач то м о н и д ан д о и м и й н азорат қи л и н и ш и к е
рак. Ў ткир герпетик стом атит кечади ган ш аклидан қатъий на-
зар, у а н и к^ ан ган д ан к ей и н касал б о л ан и н г боғчага қатн аш и
таъ қ и к д ан ад и .
Do'stlaringiz bilan baham: