Ohm бўш лит шиллиқ қавати касалликларининг ф т ио ва фитотерапияси
325
тураларни таъ м и рлаш ва п р о ф и л ак ти к кўрикдан “ М едтехни-
ка ” корхоналари мутахассислари ёки керакли ҳужжатга эга му-
тахассислар ҳафтада бир марта амалга ош иради ва назорат тех
ник журнал и га бартараф қилинган кам чиликлар ва техника хав
ф сизлиги қоидаларининг бузилиш и ҳолатларини ёзиб боради.
А ппаратура м еъёрий ва кўп муддат ф о й дал ан и ш учун, ҳам-
ш и ра ҳар иш куни б ош и д а ва охирида иш лаётган аппаратлар-
ни н г устидаги чангни нам латта б илан артиш и керак. А п п а
ратларни н г и чки қисм ларидаги чанг п роф и лакти к кўрик п ай
тида техник чанг юткич билан тозаланади. А ппаратларнинг кам
чанг булиш и учун уларни иш дан таш қар и ҳолатда чойш аб ёки
махсус ёп қи ч лар б илан ёпиб қўйилади.
Ф и з и о т е р а п е в т и к х о н ад а (б ў л и м д а) м ахсус т а й ё р г а р л и к
ўтгани ҳақидаги ҳужжати бор ва техн и ка хавф сизлиги бўйича
инструктаж ўтган ти б б и й ходим лар иш лаш ига рухсат б ерила-
ди. М уолаж аларни, қоидага кўра, ҳам ш ира (кам д ан-кам ҳолатда
врач) қўлида врач бую рган муолаж алар картаси бўлган ҳолда
ўтказади. Ф аррош ларни муолажа ўтказиш га жалб қилиш - қўпол
қоидабузарлик ҳисобланади. М уолаж а пайтида ҳам ш ира хона
да бўлиб, б ем ор аҳволини ва ап п арат ин д и катор и кўрсатгич-
л а р и н и н азорат қи л и ш и ва зарурият бўлганда, тегиш ли ўзгар-
т и р и ш л ар ки р и ти ш и керак. М уолаж а пайтида б ем о р л ар н и н г
ў қи ш и , ухлаш и, гап л аш и ш и маън қилинади.
И ш бош лапщ ан олдин ҳам ш ира ап п аратуран и н г иш л аш и -
н и , ерга у л ан ган л и ги , с и м л а р н и н г у зи л м аган л и ги , у л арн и н г
и зо л яц и яси н и текш и рад и . Бузилган ап п аратл ар, дарз кетган,
урилган эл ек тр о д л ар ва и зо л яц и яси бузил ган си м л ар н и и ш
лати ш м ум кин эмас.
У ланган ж ойларга алоҳида эътибор берилади. М уолажа ўтка-
зилаётган эл ектрод ларн и сурилиб кетм айдиган қилиб мустаҳ-
кам лаш керак. Ш ун и н г учун уларни яхш иси бинтлаш керак.
Э лектордларни ф ақат эл ек тр тарм огидан узил ган ҳолда қўйиш ,
ўзгартириш ва тўғрилаш м умкин.
А ппаратни и ш латиш дан олдин барча ўч и р и б -ёқ и ш қи см -
л а р и д астл аб ки (н ол) ҳолатига кел ган и н и те к ш и р и ш л ози м .
А ппарат нол кўрсаткичга келганда ўчираилади. М уолаж а туга-
гач, а п п а р ат ё қ и ш и га қ а р а м а -қ а р ш и тарти бд а ўчирилади ва
э л ек тр о д л ар бем орд ан ечилади. И ш вақти туга га ч, ҳам ш ира
ёқ и ш қи см л ар и н и , тарқати ш қи см и н и , сув ва электр тарм оқ-
л а р и н и ўчиради.
Т ехн и ка хавф сизлиги қоидаларига ри оя қилм ай туриб, ф и
зи отерап евти к м уолаж аларни ўтказилиш и — электрдан ш и ка-
с тл а н и ш , т е р м и к ва к и м ё в и й куйиш ҳол атл ар и н и кел ти ри б
ч и қар и ш и м ум кин. Х она ти б б и й ходимлари бундай ҳолларда
ж ароҳат олганларга би ри н чи ёрдам кўрсатиш ни б и л и ш и ке-
326
Оғиз бўшлиғи ш иллиқ қават и ва ла б каса.иик.
1
ари
рак. Б унинг учун ф и зи о тер ап ев ти к хонада қуйидаги дорилар
бўлиш и ш арт: ам пулада глобулин, 0,1% л и а д р ен ал и н эр и т-
м аси , н а ш а ти р с п и р т и , ка м ф о р а , д и га л е н , 10% л и кал ьц и й
хлорид эри тм аси , 2% ли натрий гидрокарбонат эр и тм аси , к о
ф еи н , 2 ва 5 грамм ли стерил ш п ри и д ар игнаси б илан. К уйиш
ҳолати ан и к д ан ган д ан сўнг, о р га н и зм н и н г ум ум ий аҳволини
те к ш и р и ш л о зи м , чунки куйиш да кўпинча ю ра к қ о н -то м и р ,
н аф ас олиш ва м арказий асаб ти зи м л ари том о нидан м ускул-
л а р н и н г талвасали қ и с қ а р и ш и , ц и ан оз, ар и тм и я, хуш дан ке-
ти ш каби бузилиш лар кузатилади.
Ж аб рлан ган ларга б и ри н чи ёрдам то к м анбаи б и л ан ал оқа-
н и у зи ш , кей и н э с а т е з ёрдам б р и гад аси кел гун ча теги ш л и
ёрдам курсатиш дир.
ИШ ЛАБ ЧИҚАРИШ КОРХОНАЛАРИДА, ЖУМЛДДАН
КИ М ЁВИ Й КОРХОНАЛАРДАГИ ИШ ЧИ ЛА Р ОРГАНИЗМ ИГА
ТУРЛИ ХЛОР, Ф О С Ф О РО РГА Н И К ПЕСТИЦИДЛАР,
КИСЛОТАЛАР ВА Н ЕФ Т МАХСУЛОТЛАРИ ТАЪСИР
ҚИЛГАНДА СТОМАТОЛОГИК КАСАЛЛИКЛАРНИНГ О Л Д ИНИ
О Л И Ш УСУЛЛАРИ
И ш лаб ч иқариш корхоналарида (завод, ф аб р и ка, қурилиш
ва ш ахталар) согликни сакдаш да стом атологик хизм атнинг асо
сий м езо н л ар и н и ам алиётга тад б и қ эти ш - зам он ави й стом а
тология ф ан и н и н г эн г кагга ю туқларидан б и ри бўлиб ҳисоб-
ланади. Бу соҳада Р.Я. П еккер (1968, 1977) ва ун и н г ш огирдла-
р и н и н г катта хизм атини алоҳида таъкидлаш зарур. У лар том о-
нидан иш лаб ч и қари ш корхоналари иш чи ва хизм атчиларига
эн г яхш и сам ара берадиган вариант - цех м езонлари бўйича
стом атологи к ёрдам кўрсатиш йўллари и ш лаб чи қи л ган . Б у
н и н г учун к о р х о н ал ар д а сто м а то л о ги к у ч асткал ар о ч и л а д и ,
у л ар н и н г ҳар б и р и га б и р сто м ато л о г (цех сто м ато л о ги ) б и -
р и к ти р и л а д и .
К ўрсатм ага б и н о ан , цех стом атологи иш лаб ч и қ ар и ш ху-
су си ятл ар и , м еҳнат ш а р о и ти , о ғи з б ў ш л и ғи ва т и ш л а р н и н г
касбий касал л и кл ари н и б и л и ш и , иш га янги қабул қи л и н аёт-
ган ход и м л арн и ти б б и й кўрикдан ў ткази ш д а қ а тн а ш и ш и ва
оғи з б ўш л и ғи н и н г баъзи (ай н и қ са сурункали) к а сал л и к л ар и
ни иш га олиш учун қарш и кўрсатма эк а н л и ги н и ҳисобга оли -
ш и ва хизм атчилар стом атологи к ҳолатини ўрганиш учун дав-
рий п р о ф и л а к т и к кўрикларда қ а тн аш и ш и ш арт, ш унингд ек,
даволаш тадбирлари реж аси ни тузиш и ҳамда касби й стом ато
л о ги к касал л и кл ари бор бем орл ар асоси й та р к и б и н и н г д и с -
п ан сери зац и яси н и таш кил қи л и ш и ; мурожаатга қараб, тез с то
м атологик ёрдам кўрсатиш и ва реж а бўйича сан ац и я ўткази-
Do'stlaringiz bilan baham: |